Da li su igrači Partizana tokom cele evroligaške sezone nosili pritisak sa kojim se nisu, ipak, na kraju izborili i zbog kojeg je san o plejofu ostao nedosanjan?
Neko je bio prisutan, neko je gledao na televiziji preko jednog od svega nekoliko programa koliko ih je tada bilo, sigurno, ono što se desilo - prepričava se od tada sve do danas.
Šta god da se desi, kako god da bude, sutra svi, ali baš svi u Arenu! da ispunimo svaki pedalj prostora, da dlaka nema gde da padne, da pucaju zidovi od pesme, da bride dlanovi od aplauza!
Imamo još dve utakmice do kraja regulrnog dela! Jednu u gostima, baš u Berlinu, protiv slabe ali nezgodne Albe i na zatvaranju, sa Valensijom, na parketu Arene! Imperativ su obe pobede, ali sudbina nije samo u našim rukama.
Sledi poslastica i to ne jedna, sledi pet poslastica za kraj! Sledi dve stotine minuta bespoštedne borbe za pobede koje su jedini siguran put ka trofejima!
Splet okolnosti, lažna obećanja, moral bez morala i mnogo odluka koje su, kasnije će se ispostaviti, bile pogubne po Partizan kada se pogleda trenutna rezultatska situacija.
Nikada teži teret nije nosio i nikada veće udare nije trpeo naš Partizan nego što je to sada! I dok smo, sa jedne strane, ujedinjeni oko projekta Željka Obradovića, sa druge strane bodrimo jedan drugi - projekat Igora Duljaja!
Poštovani Predsedniče, gospodine Mijailoviću ili - onako drugarski, sa krajnje dobrom namerom - Ostoja! Zamolio bih Vas ovim putem da, ukoliko ne znate kako, bolje da nas više i ne branite, tako kako ste nas branili poslednjih dana!