Samo ko ne sluša, ko ne vidi i ne sme da govori bi mogao da umanji ono što su postigli poslednjeg februarskog vikenda igrači sa grbom FK Partizan na dresovima! Otpisani i bez verovatno poverenja u sebe same uspeli su da ostvare veliki podvig kakav je od njih malo ko i očekivao.
Istračati na teren u jednoj takvoj vašarskoj atmosferi, hrabro i ponosno se boriti, većim delom se čak taktički braniti što nije ni malo lako, strpljivo čekati svoju šansu, postići čak tri gola stižući rezultatski minus, nije samo podvig već i pobeda nad silom i nepravdom.
A silan je protivnik! Tim sastavljan za Ligu šampiona sa igračkim kadrom takvim da je pokrivena svaka pozicija sa po nekoliko igrača. Pomislio bi svestan čovek da taj njihov trener i ne zna koje sve igrače ima u ekipi. Nepravedno je protivnik na razne načine dobijao novce za sve što je poželeo, a rezultati koji su postignuti sve su samo se ne mogu zvati uspešnim.
Muzičko zabavni performans na početku, praćen sa ponovo skupim koreografijama, šetalicama, pirotehnikom, upotpunjen bi verovatno bio sa bacanjem rolni toalet papira, no iste su pretpostavljam upotrebljene za ono čemu i služe.
Srđan Blagojević, za one koji to ne znaju je trener FK Partizan i odmah posle derbija rekao je da teoretski nije zadovoljan rezultatom jer remi nije nešto čime veliki klub poput Partizana treba da bude zadovoljan! U praksi ovaj remi manje opisuje nas u odnosu na sve drugo što je slika društva kojim smo okruženi. U prizmi svega toga ovaj remi je velika, čak ogromna pobeda pravde nad silom!
Trener večitog rivala?! Bio je prilično nervozan odmah po završetku utakmice. Zaplitao je jezikom i teško nalazio prave reči u svom vrlo oskudnom vokabularu. Nije ta nervoza akutno stanje, više hronično, medicinski rečeno! Lako se osmehivati i lepo govoriti kada se pobedi Surdulica, IMT, Jedinstvo Ub, Radnički Kragujevac. Nervoza se uvek javi kada odnos cene prema kvalitetu nije proporcionalan i kada mu evropske “petarde” odjekuju u više navrata ove sezone.
Dokazao je Partizan još jednom zašto je velik i zašto je prkosan! Dokazao je Partizan da ga ne treba ignorisati, dokazao je da je večan!
E upravo ovakvi trenuci bude nadu i rađaju ono poverenje koje je izgubljeno.
Ne volim da komentarišem fudbal jer smatram da je postao privilegija i igračka bogatih. Da pripada odabranom društvu i da zapravo treba biti svestan za koga je rezervisana elita! Našem protivniku sigurno da nije, ali se bez obzira na to oni silno trude da budu ono što nisu i sve na štetu drugih… pa se onda pitamo da li je vreme za rukovanje i drugovanje sa takvima?!
Na kraju bravo momci! Ovo je vaš i uspeh vašeg trenera i ne sme to niko da pokuša da vam oduzme! Biće još puno uspeha, biće još više neuspeha, ali ni tada ne treba spuštati glavu jer ništa nije nemoguće kada uzmete stvar u svoje ruke, ili u noge, potpuno je svejedno.
