Podiglo se mnogo prašine i puno dima u danima nakon tek završenog finala Kupa Radivoja Koraća u Nišu. Dok jedni hvale prikazanu košarku, drugi kritikuju sve ono što je već dugi niz godina deo folklora koji se obavezno dešava uvek pred neko od takmičenja u okviru saveza.
Mislim da je ovogodišnje finale Kup-a samo nastavak završetka KLS prethodne sezone! Pravila jednostavno nisu ista za sve kako na parketu, tako i na tribinama dok trend saopštenja pisanih na Malom Kalemegdanu sada imaju novu redakciju u Sazonovoj.
I kao što se brzo zaboravio način na koji se završilo nacionalno prvenstvo prošle, tako se i sada čini sve da se skrene pažnja na propuste u Kup-u ove godine.
Da je najmasovnije košarkaško takmičenje u nas preraslo Niš i halu Čair odavno je jasno, samo nikako da nam objasne ključ po kojem se dele karte, ali i koja je poenta prodaje dve, tri ili svega četiri stotine karata?! Koliko je fer da KSS gazduje kartama rezultat je broj upaljača i sitnih predmeta ubačenih ove godine na parket od strane upravo onih koji zbog takvih izgreda pune kasu Evrolige!
I dok recimo i ABA liga kažnjava za izgrede na tribinama i evidentne pretnje sudijama, KSS izostankom kazni za izgrede u Nišu tokom finala prašta za sve što je doletelo na teren a što se moglo videti tokom TV prenosa utakmice.
Košarka je možda pobedila, ali svakako da pobednici ne mogu biti baš svi koji su se tako osećali nakon 45 minuta aktivne košarke! Zbog toga se polako gubi draž tog najpopularnijeg srpskog sporta, dok se neupitno rivalstvo između navijača pretvara u međusobni rat i zavadu u kojoj su jedni uvek unapred osuđeni a drugi pošteđeni!
Kada će i ko sme da stane na put samovolji jednog čoveka? Kada će onaj koji se pita za sve makar u saopštenju objasniti pravilo o tome kada se utakmica prekida, koliko puta se prekida i u kom momentu se prazni hala?! Ako uopšte i ima mesta da se priča o uvredama sa tribina onda treba biti fer pa priznati da je svaka uvreda zbog koje se opominju navijači jednog tima kontrareakcija na daleko žešće uvrede onih drugih.
Ako niko drugi onda odgovore nekako uvek dobijemo od pojedinaca. Odgovore u vidu provokacija nekih igrača vrlo oskudne minutaže u svakom drugom klubu osim u onome kojem se uvek vraćaju, u utočištu tatinog zagrljaja, igrača upitne pameti pa čak i veličine onoga u gaćama što je uz pamet veoma bitno da bi se bio šampion.
Jednog je branila mama, dokazavši da je izuzetna dama. Dok je drugi zvao narodnu Miliciju kada je od sportskog rivala na parketu dobio par vaspitnih.
Na posletku gazda se tu sve pita, a zna se ko je gazda! Mačkica sa devet života u telu pudlice i podrepak svih onih koji mu dozvoljavaju da sva njegova (ne)dela prođu bez kazne! I tako već decenijama!
Juče samo Neša, a danas predsednik KSS, pozicije menja ali ponašanje nikada. Šone je još jednom prizivajući incidente za iste unapred optužio donedavno predsednika najvećeg sportskog kolektiva u Srbiji, ali i najuspešnijeg košarkaškog trenera makar u Evropi.
Jasno je da je tetralnom konferencijom pred samo finale Šone unapred demonstrirao samovolju, amnestirao ono što će zaista uslediti, ali i odgovorio na pitanje da li je Karlik promašio “bacanje” zbog NLO ili zbog batina koje je dobio tokom cele utakmice, možda pak zbog toga što mu je protivnik glavu u parket nabio sasvim slučajno?!
Na kraju negde logičan zaključak je samo to da je “pametnom dovoljno”!
