I dok čekamo konačne borbe za plasman u najvažnijem evropskom takmičenju, o čemu je bilo reči prethodnog puta, kao i odluke čelnika Evrolige o tome ko će i pod kojim uslovima nastupati u okrilju ovoga takmičenja naredne sezone, ništa manje neizvesno nije takmičenje ali i sudbina ABA lige, o čemu se vrlo često licitira.
Mnoge kontroverze prate košarkaško takmičenje na Jadranu. Praktično, od njegovog osnivanja! Ucene, podela vlasništva, rukovodstvo! Da li je u pitanju samo manir ljudi sa naših prostora ili su upleteni i lični interesi, svejedno, u poslednje vreme su sve češća govorkanja i ideje o izlasku srpskih klubova iz ABA lige i vraćanja pod okrilje KSS i domaćeg takmičenja. Opet, onaj ko prati, mogao je u godinama za nama da vidi da KSS takmičenja i nisu nešto što vuče ka dobrobiti srpske košarke, naprotiv, više su tu uočljive neke sasvim druge preferencije.
Prisećamo se onoga vremena i pričamo o tome kako je naš Partizan sa Duškom Vujoševićem proizvodio igrače, kako su iz Partizanove škole izlazili budući asovi i uzdanice reprezentacije. Možemo se prisetiti i kako su tada kritikovali Partizan kada je ipak sve više, silom prilika, morao tim domaćim igračima da pridružuje neke inostrane košarkaše sa ciljem postizanja boljih rezultata. Imao je Partizan tih godina sreće sa igračima sa druge strane okeana, ali i sa pojedincima iz manje košarkaških zemalja Evrope. Istina je međutim da su rezultati reprezentacije tada bili daleko slabiji nego što su sada!
Pitanje je zapravo koliko može jako takmičenje da se organizuje i ko je spreman, pre svega finansijski, da tim mladim igračima da sigurnost, obrazovanje, platu, minute. Igrači nam odlaze veoma mladi, mnogima od njih karijere nestaju u magli, a oni najbolji, najvredniji i najtalentovaniji, koji uspeju da izbore minute, bivaju još bolji kroz takmičenje sa sebi ravnima, najboljima.
Svakako, Partizan je klub čiji navijači traže rezultat, a do rezultata se dolazi samo ako u ekipi imate najbolje. Partizan je kadar u ovome trenutku da dovede neke talentovane momke, strance, ali sigurno je da će Partizan morati da nađe način da u svoje redove dovodi i momke koji su naše gore list. Da ih pre ostalih vrati na kaljenje posle koledža, da ih stipendira, šalje u evropske klubove gde bi mogli, kroz neka jača takmičenja u svom uzrastu, da se razvijaju. Mi ligu za razvoj nemamo, niti takmičenja u okviru nacionalnog saveza donose neku dobrobit za igrače.
Pokazale su prethodne godine da više nije lako osvojiti bilo koju titulu, pokazalo je vreme da svaka ekipa traži pobednike, ali isto tako se vidi da svaka druga evropska liga, kao i ABA liga, ima tek nekoliko timova koji poseduju vrhunski kvalitet.
Večiti rivali, Budućnost, Cedevita Olimpija i gost sa Srednjeg Istoka – Dubai, ove godine su ekipe koje čine snagu regionalnog takmičenja. Tu su još i Igokea, kao jedini predstavnik iz BiH i sigurno subotički Spartak, koji jeste debitant ali i ekipa koja je pokazala da na krajnjem severu Srbije zaista ima dobar košarkaški projekat koji nije ništa novo i svakako ne od juče!
U regionu je ostalo jedno kolo više nego u Evroligi pre razigravanja za plasman. Naš šampion sa tek dva poraza zauzima prvu poziciju i ne sme da dozvoli sebi ni trenutak opuštanja ako želi da sačuva tu, i te kako važnu poziciju i garant domaćeg terena pred razigravanja u plejofu. Na drugom mestu je podgorička Budućnost. Tradicionalno nezgodan protivnik uspeo je i ove sezone da nanese poraz crno-belima i to na parketu Beogradske arene. Drugi put Partizan je poražen od strane večitog rivala u vrlo neizvesnom derbiju pred njihovom publikom. Do kraja, našeg šampiona očekuje borba za plasman u četiri vrlo teške od ukupno još osam utakmica. Prvi sledeći protivnik je Dubai i videćemo koliko će igračima prijati putovanje na evrogostovanje sa kojeg nastavljaju dalek put u Emirate. Odigraće pre Budućnost Partizan još sa Mornarom, Splitom i Igokeom i svakako neće moći da se kaže da će biti lako posebno ako znamo sa kakvom energijom su Dalmatinci i ekipa nadomak Banja Luke dočekivali našeg šampiona u ovom završnom delu sezone. Ali, ovi protivnici i ne bi smeli da predstavljaju problem! Nakon toga sledi žestok raspored i tri paklena kola posle kojih će biti sve jasno! Gostovanje u Podgorici, derbi pred domaćim navijačima, a onda i utakmica u Ljubljani protiv Olimpije. Olimpija možda nema poziciju na tabeli zbog koje bi trebalo da se strahuje, ali nikako ne smeju da se potcene jer su ekipa koja je mnogo puta do sada, pa možda i najviše puta, pomrsila konce crno-belima.
Ako sve bude prema očekivanjima, poslednja dva kola – protiv Studentskog centra i Mege, biće samo formalnost, ali u tom smislu da ekipi neće biti potrebna dodatna motivacija i da će znati da su pobede bitne.
Tempo je žestok u oba takmičenja u kojima imamo izuzetno dobre pozicije. Ne treba posebno pričati o tome koliko je Željku Obradoviću ABA liga motiv, koliko je gladan još jednog trofeja za koji je i sam rekao da ga je najteže osvojiti. A osvojio je puno trofeja Žoc na parketu, ali ne toliko onih za koje je potrebno preskočiti i neke druge – ne sasvim sportske prepreke. Ali, ništa nije nemoguće i to smo imali prilike da osetimo, što je titulu učinilo utoliko slađom, vrednijom, većom!
Ostaje nam da navijamo, da verujemo i da se radujemo. Za samo mesec dana znaćemo u kom pravcu idemo i šta je to čemu možemo da se nadamo. Videćemo i koliko možemo! Niko ne može da nas spreči da sanjamo i da čekamo da se ostvari taj davni san.
