Pravi je trenutak i možda idealna prilika da se osvrnemo na onaj deo sezone koji je za nama, ali i na ono što nas očekuje, čemu se nadamo i o čemu potajno sanjamo.
U trenutku kada se govori o formatu Evrolige u narednoj sezoni, povratku ekipa iz Rusije u ovo takmičenje što nas sigurno očekuje u bliskoj budućnosti, o tome da li je F4 na srednjem istoku samo dobar biznis ili prilika za unapređenje košarke, pa do sudbine srpske i košarkaških klubova iz Srbije, nas svakako najviše možda u ovome trenutku zanima završnica sezone regionalnog ali i najkvalitetnijeg evropskog takmičenja.
Sada kada su odigrane sve utakmice u dosadašnjem delu Evrolige i kada je ostalo još svega sedam kola do razigravanja izvesno je da možemo da se osvrnemo i na učinak crno belih, jedinog srpskog predstavnika koji se u gotovo svim formatima borio sa velikanima košarke na starom kontinentu.
Partizan zauzima osmu poziciju sa skorom 15 pobeda i 11 poraza! Četiri ekipe sa pobedom više plasirane su do četvrte pozicije sa kojima naš šampion ima bolji međusobni skor, izuzimajući Bajern protiv kojeg sledi revanš u kojem će crno beli braniti osam poena razlike iz ostvarene pobede. Ne mogu a da ne kalkulišem šta bi bilo da se nisu desili Virtus i Asvel kod kuće, Pariz u gostima, ali slobodno mogu tu da spomenem i derbi pred svojim navijačima! Sa samo dve pobede iz ta četiri navedena meča Partizan bi sada bio na trećoj poziciji i gotovo sigurno korak napred za plej- of.
Ovako…
Prilike su takve da je možda i najbolje zaboraviti dosadašnji deo sezone i fokusirati se na ono što su prednosti ovoga tima sada! Fantastična energija, samopoudanje, hemija, motiv, talenat i raznovrsnost košarke koju ova ekipa prikazuje ne bi trebala da poljulja optimizam ni onima koji znaju da se sete situacija kada su ovakvi uspesi znali da odu na veresiju.
Kup Radivoja Koraća u uslovima i okolnostima tog takmičenja izmakao je za dlaku što je retko ko i očekivao a zatim je ekipa okrnjena time što se većina igrača odazvala u reprezentacije za završne utakmice za plasman na Evrobasket ovoga leta. I tako razbacani na sve strane čak dve sedmice, u trenutku kada je možda sačuvati koncentraciju i fokus na završnicu sezone najvažnije, igrači su pokazali karakter, vrativši se gladni košarke i sa željom za pobedama pala je neugodna Baskonija i to sa većom razlikom od one u porazu na otvaranju sezone. A koliko je zaista teško i koliko je važno to naglasiti govori možda rezultat svega dva dana kasnije u Sloveniji protiv Krke gde je tek nakon produžetka naš tim uspeo da slavi protiv ekipe sa svega četiri pobede u celoj sezoni.
Naše momke gledaćemo još tri puta kod kuće do kraja regularnog dela Evrolige. Protiv Efesa i Albe nakon dva teška gostovanja u Atini protiv Olimpijakosa i nedelju dana kasnije protiv Barselone. A zatim tek u poslednjem kolu protiv Reala nakon još dva vezana gostovanja Bajernu i Žalgirisu.
Ako je suditi prema tradiciji i trenutnoj poziciji rivala na tabeli Partizanu neće biti baš ni malo lako. Ali siguran sam da će naši momci tražiti drugu pobedu u Pireju nakon one koja se desila pre čak 23 godine, ali motiv više svakako je i to da dokažu da pobeda u Areni nija bila slučajna. Ako spomenemo i dugogodišnje rivalstvo našeg trenera dok je u Grčkoj nizao titule sa Panatinaikosom ali i značaj svake pobede u ovome trenutku, ne treba sumnjati u izuzetnu borbu na meču pred nama.
Neće biti lako ni protiv Barselone nedelju dana kasnije iako gigant iz Katalonije prolazi kroz krizu ove sezone. Kao i Partizan, nedavno su eliminisani iz kupa i to već u prvoj utakmici na turniru, a sa pobedom manje od crno belih u Evroligi se nalaze na prvom mestu ispod crte za plej- in. Ali ako smo spomenuli negativan niz duži od dve decenije iz Atine onda je svakako prilika da spomenemo i to da je naš šampion u svojoj bogatoj istoriji slavio na svim mečevima protiv Barse tek tri puta od čega su svega dve utakmice odigrane u zvaničnim takmičenjima. Posle prve pobede davne 1982. godine Partizan je drugi put slavio u jednom od mečeva koji je svakako postao istorijski. Te 2010. godine u Pioniru je tada golobradi Veseli svom sadašnjem klubu nanizao čak 27 poena za izuzetno važnu pobedu te sezone u kojoj se Partizan poslednji put našao na turniru četiri najbolje ekipe Evrope. I možda će upravo tek nekoliko ovih podataka biti prilika za sve u klubu da motivišu ove momke u utakmicama u kojima bi pobede bile i mnogo više od samo pobede!
Nakon ove dve izuzetno teške prepreke, nadam se da ćemo u srećnom raspoloženju dočekati još jednog od neugodnih rivala, onoga iz Istanbula. Samim tim što je Efes još jedan kandidat u borbi za plej- in predstavlja veliku opasnost po naš tim, a ako uzmemo u obzir i činjenicu da je pozicija 12 na tabeli rezultat velikih oscilacija u njihovoj igri ove sezone, promene trenera, i nekih vrlo čudnih rezultata, ova utakmica još jedna u nizu možda presudnih neće biti ni malo laka. Svakako da će rasplet, energija i zdravstveni bilten biti važni u pripremi imajući u vidu to da ova utakmica dolazi nakon veoma teškog putovanja i ništa manje teške utakmice protiv rivala iz Dubaia.
Ako bi se neka utakmica do kraja mogla nazvati lakšom onda to zaista može da bude ona utakmica protiv Albe u Areni i zaista mislim da Partizan ne bi smeo, i da neće dozvoliti sebi taj luksuz da dovede pobedu u pitanje i da se igra navijačima živaca onako kako je to uradio u prvoj utakmici u Berlinu. Ne sme da se dogodi iznenađenje kao što bi iznenađenje moralo da se izbegne i za manje od 48 sati kasnije u Minhenu! Ako je i prvi nemački predstavnik u nizu ekipa protiv koje će Partizan svakako uzeti ulogu favorita, onda protiv onoga drugog bogatijeg kluba iz Minhena to svakako nećemo biti. Ima još vremena do tada ali to što je Bajern u ovome trenutku na pragu plej- of dela dovoljno govori o snazi ovoga rivala. Trener koji u dve godine za sobom ima osvojeno svetsko zlato i četvrto mesto na olimpijskim igrama od Bavaraca je napravio respektabilnu ekipu kakvu publika u Evropi voli da vidi, i baš kao i ostali svoj put do sedmog mesta trenutno Bajern je gradio gradeći igru sa igračima među kojima vrebaju zvezde iz prikrajka sa bogatim karijerama i puno velikih utakmica iz kojih su naučili kako se pobeđuje.
Na kraju, u poslednja dva kola ostaje nam putovanje u Litvaniju i prolećna poslastica na domaćem terenu kakva je uostalom uvek utakmica sa Realom. Vrlo je rano davati predikcije za ono što nas očekuje tek za mesec dana ali sigurno da na osnovu onoga što znamo sada, nema sumnje da će “leteti perje” na sve strane. Real kao i Barselona, što rekosmo nešto ranije, takođe nije uspeo da podigne trofej Kupa Kralja nakon poraza u finalu, dok ni u Evroligi ne cvetaju ruže pa tako iz kola u kolo igra klackalicu i koketira sa mestom koje obezbeđuje dodatne utakmice za kartu u Abu Dabi na F4. Sa samo pobedom manje od Madriđana trenutno, svoju šansu traži upravo i Žalgiris te će biti vrlo zanimljivo pogledati tabelu pred ove dve poslednje utakmice koje će odigrati Partizan. U ovome trenutku je gotovo sigurno da će bez ikakve sumnje svima trebati pobede, koliko sada, mislim čak i još više tada! Nadamo se najboljem po nas ali ne treba ni da sumnjamo da će biti drugačije ako ovi momci zadrže glad za uspehom kakav viđamo na svakih nekoliko dana.
Vreme je da taj jedan davni san konačno postane realnost, vreme je da svi zajedno pokušamo do dođemo do njega. I baš koliko je san svakog navijača Evroliga, toliko je sigurno Željku Obradoviću značajno da svojom drugom titulom potvrdi znanje i u ABA ligi.
ABA liga takođe donosi mnogo uzbuđenja do kraja i sigurno da rasplet neće biti manje uzbudljiv nego što je to kroz osvrt na takmičenje u Evropi pa ćemo to ostaviti za naredni put i drugi deo ovoga sanjarenja…
… nastaviće se
