Iskreno bih voleo kada bih ovaj tim našeg šampiona mogao da vidim kako funkcioniše nakon godinu dana provedenih zajedno!?
Kada su recimo Nikolu Jokića pitali za razvoj svoga odnosa u ekipi i na terenu sa Raselom Vestbrukom o kojem govore brojke koje je postizao, rekao je da kada se upoznaješ sa novim saigračem i igraš sa njim, prolaziš kroz proces gde pokušavaš da ga osetiš i razumeš šta radi, naučiš kako voli da dodaje loptu, gde ćeš biti slobodan, kako da se pozicioniraš, kako da postavljaš blokove, kako voli da mu se lopta dodaje i još mnogo toga što se uči kroz igru.
Zbog toga i ono moje pitanje sa početka! U ekipi Partizana postoji petnaest igrača od kojih svako treba da izgradi odnos i upozna onih ostalih četrnaest. Da su sve to sjajni i talentovani individulaci govore neke njihove zajedničke partije u prethodnom delu sezone, ali sigurno da se u tome mogu tražiti razlozi i za neke neobjašnjive poraze koji sada, sa ove distance, nisu uporedivi sa rezultatima od recimo prošle (takmičarske) godine.
Pokazala je ovogodišnja kompletno promenjena ekipa da može da igra neke od najboljih odbrana, da se prilagođava protivniku, pokazali su i agresivnost, istakli svoje fizičke prednosti, ali isto tako su neki nerezonski potezi, neiskorišćeni ziceri, prazni minuti, pa i nemoć pri izvođenju lopte posle prekida bili problem koji je skupo plaćen porazima u nekim utakmicama u kojima je ekipa kontrolisala igru i duže od tri četvrtine meča.
Kada je ABA liga u pitanju ove sezone Partizan vrlo dobro kontroliše situaciju i možemo reći da stvari drži pod kontrolom za sada, i u svojim rukama. Dva vezana poraza desila su se u večitom derbiju na gostujućem parketu uz prethodno poraz u Areni protiv uvek nezgodne Budućnosti. Ovi porazi utoliko su bolni jer su se desili nakon sjajne serije od pet pobeda koje su našeg šampiona “vratile u život”. Kada se na to dodaju i porazi u Istambulu od Efesa i kod kuće od Asvela kojem je to tada bila prva pobeda na strani posle dvocifrenog broja poraza, opravdano se ponovo javio pesimizam među navijačima.
Zalečio je Partizan rane sa tri pobede na domaćem terenu protiv nezgodne Cedevite, sjajnog Fenera o čemu govori njegova pozicija u najjačem evropskom takmičenju tokom cele sezone ali i ekipe protiv koje je Partizan jedino bio nemoćan u prvom delu, i protiv “beogradskog” Makabija.
Fantastično je zatim Partizan počeo novu godinu pred svojim navijčama savladavši Makabi koji još jednu godinu Evroligu igra u Beogradu ali nije to ni bleda senka onoga tima koji je prošle sezone ispao u petoj utakmici plej of-a. I ono što je Partizanu uspelo protiv Mege posle produžetka u matine terminu za Badnji dan nije tri dana kasnije u Atini protiv Panatinaikosa.
Iako je u toj utakmici zaista delovao inferiorno, iako je Panatinaikos pokazao svu svoju moć željan za osvetom za poraz u Beogradu, ipak se mora priznati i to da je momcima u crno- beelim dresovima nedostajalo sreće prilikom šuta, da je ipak bilo prilike za preokret koju su sami kreirali ali… Za utehu je možda i to što je ovaj poraz sa manjom razlikom od pobede iz Beograda, ko zna, možda bude i presudno u nekom momentu!
Serija pobeda pa serija poraza sigurno da su istrošili ekipu. Ritam utakmica i putovanja na svaka dva do tri dana uticao je i na zdravstveno stanje. Virusi, lake ali i one teže povrede osim nedostatka vremana za trening i korekciju Željku Obradoviću su pravile mnogo veći problem od onih košarkaških faktora.
Na putu koji predstoji najteže će biti predvideti sastav u kojem će ekipa biti spremna da izađe na megdan protivniku… a protivnici dužnici jedan do drugoga pa ne bi trebalo da manjka motivacije onima koji budu igrali. Ritam paklen sa dva dupla kola i derbijem za kraj ove evroligaške serije od šest predstojećih utakmica.
Iako mediji pišu da je Partizan sve dalji od borbe za poziciju na tabeli koja vodi dalje, da je pred našim šampionom nemoguća misija, da je ovo ili ono što bi nekima licemerno i odgovaralo, u stvarnosti i nije tako!
Slede utakmice sa konkurentnim ekipama ali i direktnim protivnicima za prolaz dalje. Na prvoj sledećoj utakmici u kojoj ekipa Željka Obradovića gostuje Asvelu osim pobede, crno- beli će pokušati da nadoknade i tri poena koliko je bila razlika u prvom delu sezone.
Samo dva dana kasnije pratićemo duel u Milanu protiv Armanija koji posle serije od četiri pobede dočekuje Partizan nakon gostovanja Baskoniji. Neće ekipa iz grada mode koja ima dve pobede više od naše ekipe biti lak protivnik, ali sedam poena prednosti iz prvog meča i šansa da se nadigra još jedan direktan rival svakako bi trebalo da predstavlja motiv više.
Tačka na najavu toga šta sledi za ovaj put biće Pariz koji posle duplog kola stiže u Beograd. Ekipa koja je nanela pred “Partizanovim” navijačima u Parizu jedan od vrlo bolnih poraza sa svega tri poena razlike. Ekipa koja jeste bila, namerno kažem bila, hit prvog dela takmičenja i ekipa koja u ovome trenutku ima seriju od pet poraza ali je i pre dolaska u Beograd očekuju dueli sa Efesom i Makbijem kod kuće…
Nije lako ali mora se hrabro i bez straha u nove pobede! Partizane igraj i pobedi!
