Skoro sve revolucije novijeg doba izbijale su u ime slobode. Uglavnom su bile građanske, i gotovo uvek bile usmerene ka svrgavanju jedne politike! Mnoge od njih, na žalost, za rezultat su imale represiju i rat u kojem su najviše stradali nedužni!
Ropstvo, poniženje, ugrožena elementarna prava i slobode uvek stvaraju nezadovoljstvo kod onih koji trpe i to žele da se promeni i uvek imate onu drugu stranu koja to ne želi, stranu koja je uljuljkana u svojoj zoni komfora i u sopstvenim zadovoljstvima.
I ako je za niz protesta na afričkom kontinentu pre skoro deceniju i po ustanovljen termin „arapsko proleće”, sigurno je da će taj scenario vrlo verovatno da se desi i tu, ispred svakoga od nas, ovoga kasnog proleća ali sa ciljem da se sruši jedna okupatorska i uzurpatorska uprava u FK Partizan koja, pa skoro od vremena početka te afričke revolucije, sprovodi nasilje i torturu u jednom od najuglednijih sportskih kolektiva u Evropi.
Fudbalski klub Partizan je pod okupacijom, fudbalski klub Partizan je pod izolacijom, Fudbalski klub Partizan uzurpiran je od strane pojedinaca, od kojih mnoge čak i ne znamo ko su, od strane jedne grupe koja krši Statut, zakon, ali i one elementarne sportske i principe pristojnosti!
Navijači su na miran način stavili do znanja šta misle o rezultatima Uprave sve ove godine i zapravo miran bojkot bio je samo odgovor na nerad i guranje Partizana u sve dublju provaliju.
Simpatizeri su bili podeljeni, sa verom u ono možda bolje sutra. Bivši fudbaleri sporadično su iskazivali svoje nezadovoljstvo, nedovoljno, zaista nedovoljno u odnosu na ono što su od Partizana ikada dobili!
Nasilje nije nikada bila opcija, iako se sve vreme trpi nasilje od strane celokupnog rukovodstva FK Partizan! Urušavanje omladinske škole, trošenje trenera, šamar Južnoj tribini! Bez ideje, bez trunke obraza, bez cilja. Posprdno, ponižavajuće!
Ponižavajuće je i to, vredno pomena, mada moglo bi se u nedogled govoriti, da se vrše kozmetičke promene. I kada niko neće, sramota je da novi trener saučestvuje u zločinu koji se sprovodi! Trener koji je pre svega nekoliko godina, uz podršku navijača, poveo jednu vrstu borbe! Sam, nekada protiv svih! Sramota!
Doći će vreme krivične odgovornosti, nadamo se i teških sankcija za pojedince. Biće materijala za sud… ovde ili negde u nekom drugom pravnom sistemu sa nepotkupljivim advokatima, onima pred kojima tužioci neće sprovoditi volju istih onih kojima Partizan služi kao vreća za potkusurivanje!
Doći će vreme lustracije i doći će kraj zuluma!
Dosta se ćutalo, videlo se ko se plaši, a ko neće!
„Jer kad’ knezovi nisu radi kavzi,
Nit’ su radi Turci izjelice,
tad je rada sirotinja raja,
Koja globa davati ne može!“
Ko hoće shvatiće, ko želi ustaće, ko sme doći će!
Početak kraja je na pomolu a kraj „ovih” mora da bude početak nečeg lepšeg, boljeg, uspešnijeg!
I baš kao što rekoše Grobari: „U nedelju se piše istorija – učestvujmo u njoj zajedno! Svaki čovek je potreban. Za pobede, za miran san, za slobodan Partizan!
Fotografije: A. Rublev
