Da za zvezdu navijam, kako pojedini mediji pozivaju u svojim otužnim naslovima praveći nekakve heroje od ekipe koja je dobacila do mesta na kojem je, da bi se moj Partizan provukao u plejin – NEĆU i mislim da niko i NE TREBA, barem ko iole prati i zna šta je i ko je Partizan u svetu košarke!
Ova sezona u Evropi izgubljena je davno, šta god da se i desi u poslednjem kolu. Izgubljena je još početkom godine, odnosno početkom drugog kruga takmičenja gde smo pokazali sve svoje slabosti, nedostatak karaktera, inata i prkosa! Pokazali smo i da možemo uvek i protiv svakoga, ali pokazali smo i da nećemo ili da ne znamo kada je to najpotrebnije!
Pokazali su navijači sa tribina veru, odanost i ljubav. Pokazali su kome je, za koga je i kako izgleda bezrezervna podrška!
Pokazali su i sportski, ali i ostali sektori u klubu – budimo realni pa to priznajmo! Lakrdija oko verovanja u obećanja pre slova ugovora, sa druge strane izlazak igrača iz ugovora sasvim lagodno, pokazaće se kasnije i legalno, skupljanje ekipe kako god i od kuda god, sigurno su mnogo jači razlozi od kritike prema igračima koji nose ovu sezonu kakva god da je ona. I kakvi god da su ti igrači – naši su, druge nemamo! Na posletku, pokazao se veliki nesklad između očekivanja i mogućnosti!
Nije vreme da se čeka jedna ili nečija druga pobeda, vreme je da se kaže da je realnost bila borba za Berlin iz Beograda, sa parketa Arene iz plejofa! No, sve je to život, sve je to sport, ali svemu tome je uzrok i atmosfera mržnje i linča, atmosfera u kojoj vladaju različite sujete i ljubomore!
Kada dođe vreme, siguran sam da će i sam trener izaći da kaže koji su to problemi koji su mučili ekipu i koji su to pojedninci koji su očigledno narušavali kompaktnost tima. Sigurno je da delom odgovornost snosi i stručni štab koji je radio sa pojedincima, onima koji nisu ipak uspeli da izvrše one zadatke koji su im dati i za koje su dobili poverenje!
Bez dileme, Željko Obradović jeste ikona Partizana i košarke, neprikosnoven trener i čovek, ipak samo čovek bez čarobnog štapića, čovek iza kojeg nije u redu da se kriju oni koji nisu kadri za velika dela!
Opravdanja za igrače Partizana ne treba pronalaziti! Ako njihove velike plate, jedan od najboljih trenera na svetu, podrška na domaćem, ali i podrška navijača na strani nisu dovoljna motivacija, onda zaista nema potrebe tražiti nešto što će svakako izgledati kao izgovor!
Borili su se i stranci iz Makabija celu sezonu pred praznim tribinama uz sva dešavanja u Izraelu, borio se Milano, Virtus, borio se Panatinaikos sa problemima i trenerom kojeg sam i sam osporavao i nisam verovao da može daleko!
Još uvek nije vreme da se iznalaze razlozi i nije vreme da se traže krivci – svakako će za to biti prilike. Sezona još nije gotova, podrška je i dalje preko potrebna, igrači još uvek imaju vremena da pronađu poslednji atom energije, volje i način da se oduže navijačima, da se oduže klubu i da se oduže treneru!
Sledi poslednje evroligaško kolo! Svakako, zadatak Partizana je da pobedi Valensiju, iako od toga ne zavisi prolaz dalje, uslov za to svakako jeste pobeda!
Ne zavisimo ni od ostalih koji su nam prolaz nudili kao na tacni u prethodnim kolima.
Zavisimo isključivo od jedne utakmice, od dva tima – jednog iz Turske, kojem pobeda znači plejin i drugog – tima iz Srbije, kojem ova pobeda ne znači ništa kao ni svi prethodni porazi!
Lopta je okrugla, čuda se dešavaju i ko zna šta nosi ovaj četvrtak pred nama!
Šta god da se desi, kako god da bude, sutra svi, ali baš svi u Arenu! da ispunimo svaki pedalj prostora, da dlaka nema gde da padne, da pucaju zidovi od pesme, da bride dlanovi od aplauza!
