Gore od ovoga ne može, teški dani tek predstoje! Kako su ugašene one baklje u dva minula derbija, tako polako, naizgled, gasi se i onaj plamen našeg fudbalskog giganta.
Uskoro se navršava deset dugih godina urušavanja i propadanja FK Partizan, ponižavanja sa svih strana, gaženja po svemu svetom. Upravo toliko na mestu direktora nalazi se čovek koji je među navijačima odavno postao persona non grata, a u javnosti osoba sklona skandalima i kontroverzama.
Te sezone 2014/15, kada je imenovan aktuelni direktor, Partizan jeste osvojio titulu, ali već sledeće, gledao je u rep najvećem rivalu sa bezmalo 30 bodova manje u regularnom delu. U sledećoj sezoni, FK Partizan jeste osvojio, ispostaviće se kasnije, jedinu titulu do danas, uz činjenicu da je regularni deo završio na drugom mestu, a nešto kasnije – uz niz pobeda nad večitim rivalom te sezone, podigao pehar sa tri boda više od pratnje. Posle toga, više nije dozvoljeno da se takav scenario i slučajno desi!
Ta sezona u kojoj se slavilo bila je i ključna za početak kraja slavnog kluba, početak brutalnog kažnjavanja, početak osvete, te početak maltretiranja sa svih nivoa i to samo zato što se klub drznuo da osvoji prvenstvo ili samo kao paravan za neprimetan izbor uprave čiji će glavni zadatak biti da izvrši zločin nad zdravim razumom, zločin nad klubom i dovede do njegovog raspada?!
Gledajući onu staru da se „po jutru dan poznaje“, onda današnja situacija i nije neko veliko iznenađenje i moglo bi se reći da je rezultat realizacije desetogodišnjeg zločina.
Te zime 2014. godine, ne samo da je direktor kluba postao čovek sa prethodno upitnim radnim iskustvom i karijerom, već je i na mesto predsednika „postavljen” privrednik „u stečaju”, ispostaviće se uskoro i čovek koji će biti optužen za utaju poreza u propalom biznisu!
Podnoseći ostavku, naizgled iznuđenu i blanko uručenu, tadašnji odlazeći predsednik, iako želeći da, kako Statut i nalaže odmah zakaže izbornu Skupštinu, na predlog Milorada Vučelića tadašnjeg potpredsednika, ovlašćenja prenosi na radnu grupu, Partizan nastavlja da tone rezultatski i sportski, a FK postaje cirkus gde se ređaju skandali i afere!
… upravo skandalom ispraćen je i više puta pokušavan izbor novog rukovodstva na čije čelo dolazi nakon skoro godinu dana Milorad Vučelić, čovek o kojem nije potrebno trošiti reči. Čovek sa bezbroj života, čovek iz političke javnosti, čovek ispod repa svake vlasti i, na kraju, jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića po čemu je možda i najpoznatiji.
Direktor suvereno i čvrsto ostaje u svojoj fotelji uz čvrsta obećanja o stabilizaciji Partizana, smanjenju dugova, izgradnji internata, sportskim rezultatima i, posebno važnom za napomenuti, sponzorima iz inostranstva… zbog, kako je rekao tada tadašnji (a i sadašnji) Predsednik Srbije, smanjenja finansiranja fudbala iz državnog budžeta i javnih preduzeća.
Potpredsednici nisu tada, a ni do dana današnjeg izabrani, a po statutu mesto počasnog predsednika postaje važna funkcija na koju već tada u poodmaklim godinama seda provereni komunista, čovek starog kova, fudbalski udbaš i “drugi golman” – Ivan Ćurković!
I od tada do danas prošlo je gotovo deset dugih godina. Deset godina uprave koja je klub odgovorno vodila u propast i propadanje do tih razmera da je teško govoriti o tome šta je i ko je potreban da se sanira šteta koja će, siguran sam, biti zabeležena u istoriji evropskog sporta.
Stadion se raspada, sportski centar Teleoptik je obeskrovljen, dugovanja za režijske troškove i porez enormni, rezultati na svim, kako ekonomskim, tako i sportskim frontovima katastrofalni!
A čija je odgovornost? Skupštine, kao najvišeg organa kluba čije redovne sednice, po Statutu, se više i ne održavaju? Ili je odgovornost na ovlašćenim (bez ograničenja) licima za zastupanje, po Statutu – predsedniku i direktoru?
Statut je vidimo odavno pogažen, a funkcije zloupotrebljene. Ne zna se više ni da li je FK Partizan član velike JSD porodice!
Predsednik koji je već dva puta podnosio ostavku ni jednom, iako je tako Statutom definisano, nije zakazao sednicu skupštine u roku od 30 dana od dana podnošenja ostavke.
Skupšina, kao najviši organ kluba, dalje, u roku tih 30 dana definisanih Statutom preduzima definisane radnje i bira novo rukovodstvo!
I ovo je ključno, jedino pravno i jedino prema Statutu!
Formalno, tražiti rupe u zakonu i sopstvenom Statutu, što ova šaka ljudi iz samozvanog rukovodstva radi je, pre svega – nemoralno, i nemerljivo nanosi štetu.
Na kraju, odgovornost je na svima jer svi imaju svoja ovlašćenja koja su davno zloupotrebljena, zaobiđena i pogažena. Klub praktično i ne postoji. Skupština, predsednik, počasni predsednik, upravni odbor, odbor za hitna pitanja, nadzorni odbor i direktor – SVI! Svi su odgovorni i svi treba da odgovaraju! Što pre!
Sve što je moglo da se uništi – uništili su. Oni pravi navijači i simpatizeri, oni koji vole Partizan, vide samo zgarišta koja tinjaju na temeljima onoga što se nekada zvalo Hram! Tribina bojkotuje i na najmirniji način iskazuje svoj protest. Organi vlasti, reda i zakona ćute! Maltretiranje i tortura traju. Gnev tinja i preti da se pretvori u buktinju.
Tretman prema Partizanu od strane sudija, sudijske organizacije, Fudbalskog Saveza koji svemu tome daje legitimitet je nešto bolji od tretmana prema zatvorenicima u Aušvicu i drugim logorima u drugom svetskom ratu. Hrabrosti za otpor nema a to se videlo i u celoj atmosferi pred jučerašnji derbi, iliti po onoj staroj- “tresla se planina, rodio se miš”.
I na kraju, da konačan kraj stvarno ne bi došao, sve je u rukama onih koji vole i koji su spremni da stanu u zaštitu FK Partizan! Treba razmisliti i ko zaista jeste na strani FK Partizan. Okupiti se i grupisati oko nekog udruženja ili pokreta, formirati armiju, podneti žrtvu jer u suprotnom nas definitivno čeka – KRAJ bez minute ćutanja!
