Da, Partizanu se vratio sjaj, Partizanu se vratilo mesto koje mu i pripada. Partizan je hit, cool, popularan, oko Partizana je veliki hajp!
Staromodne ili moderne, koje god izraze da upotrebite kada pominjete ime našeg šampiona – KK Partizan, osmeh se razvlači na licu. I sa kime god da razgovarate, osetićete neku vrstu zadovoljstva što ste deo ovakve, i te kakve porodice.
Partizan je sve ali, pre svega, Partizan je jedna velika porodica! I kao što reče naš trener na jednoj od poslednjih konferencija za medije: „Ko jednom prođe ovo, teško se od ovoga odvikava“, govoreći o neizbrisivom tragu i večnoj ljubavi Žofri Lovernja prema Partizanu.
E pa, baš takav osećaj ugrađen je u svakog igrača ove sezone, svi dišu kao jedan, znaju da su „kod svoje kuće“ i kada dolaze, znaju u kakvu kuću dolaze!
Niko ih ne proziva, niko ih ne omalovažava i niko ih ne tera!
I to je razlog zbog koga svi ljudi, kojima je košarka struka, vide kontinuitet u klubu koji na krilima sa tribina stiže do rezultata.
Sezona je duga, puna uspona, padova, nekih neočekivanih pobeda, nekih neočekivanih poraza, gladi za rezultatom, strasti i emocija na tribinama.
Godinu smo završili sa čak četiri poraza u nacionalnom – regionalnom šampionatu. Kažem čak jer je to jedna od onih neočekivanih situacija. Loš dan, bolji protivnik, umor… desilo se tako, nisu se kockice poklopile. Ne treba zaboraviti i, vredno je još jednom podsetiti, da sezona traje do tamo nekog kasnog proleća i da je jedini rezultat koji se priznaje upravo taj rezultat koji bude upisan na kraju!
Sa druge strane, u prvom delu evroligaške sezone upisali smo devet pobeda i osam puta smo bili poraženi. Istini za volju, u nekim utakmicama smo pobedili sami sebe, niko nas nije nadigrao, a da se jesmo u svakoj utakmici igrali nervima navijača – i to je istina.
Moglo je bolje, uvek može bolje, ali ako se setimo sezone za nama, moglo je i gore, da kažemo, bilo je taman ali ne i potaman!
Idemo dalje, gledamo napred. Čeka nas žestok raspored sa puno teških utakmica, bez mnogo prava na kiks, posebno u ABA ligi. Čak 11 puta ćemo igrati u januaru, uz svo vreme potrošeno na putovanja, dolazimo do toga da ćemo više od polovine meseca biti u paklenom ritmu.
I dalje imamo povređenih, i te kako važnih igrača, stalno se dešavaju i te „tekuće“ povrede, ali sa druge strane, možemo se pohvaliti i time da imamo kompletiran roster sa rešenjima na svim pozicijama.
Problem je možda u tome što još uvek ceo tim nije „na nivou”, iskaču pojedinci sa rešenjima, borbena gotovost je na najvišem nivou, ali svakako čekamo momenat kada se neće u jednoj – dve utakmice osetiti odsustvo onih igrača koji svakako jesu nosioci igre.
Ispustili smo Virtus kod kuće, borili se ali nije se dalo! Ta pobeda na našem parketu bila bi od izuzetnog značaja, ali kao što rekoh ranije, za prolivenim mlekom ne treba žaliti.
Očekivano smo pobedili, bez ikakvog iznenađenja, po drugi put ove sezone Asvel. Prosto je to bila utakmica za koju se znalo da se mora i može dobiti i ništa drugo se i nije očekivalo.
Sledi popravni i hvatanje bodova protiv komšijskog nam kluba, emotivan meč za koji kladionice, eto nekom svojom logikom i svojom matematikom, prednost daju protivniku! Pa, dobro!
Onda nezgodni Fener u gostima koji će svakako pokušati da „vadi” sezonu kod kuće, a zatim dočekujemo Makabi koji nije isti onaj koji nas je nadigrao u Tel Avivu jesenas.
Iskren da budem, ovo nisu protivnici za potceniti ali svakako i ne protivnici za precenjivanje, rekao bih po meri da i sami vidimo jesmo li kadri da se uhvatimo onoga dela tabele kojim se, sada već, može naslutiti hvatanje karte za prednost Arene za plej of. Možda ovo zvuči prepotentno, ali svakako treba priznati da jesmo ekipa za velike domete!
