Govorili smo o ekipi i igračima iz prethodne sezone u prvom delu ovoga teksta, napravili smo mali rezime i osvrt na ovogodišnji roster u drugom delu, i sada bismo možda mogli da se osvrnemo na rezultate i napravimo neku predikciju dometa za ono što predstoji do kraja.
U prethodnoj sedmici mogli smo da gledamo jedan zaista „košarkaški” meč protiv rivala sa kojim nikada nije lako, upravo i sada kada Žalgiris i nije u prepoznatljivoj formi. Svakako, Litvanci su uvek ekipa koja igru bazira na dobroj odbrani sa tranzicijom u napad, uz izuzetan, izuzetan šuterski arsenal igrača koje ima na raspolaganju.
Partizan, koji je prvi put od početka sezone imao ceo tim „na broju”, uz nekoliko dana, između putovanja, raspoloživih za trening, znao je kako da odgovori, da reaguje u određenim situacijama na igru protivnika i, uz fantastičnu energiju ekipe, ostvari i te kako važnu, dvanaestu pobedu u evropskoj ligi.
Bilo je grešaka, „praznih” minuta, individualnih rešenja, ali na kraju bi se sve moglo svesti na to da smo gledali košarku sa izvršavanjem zadataka u odbrani, traženjem rešenja i kreacijama u napadu, da bi na posletku procenat šuta i drugi parametri igre bili minimalno na strani one ekipe kojoj je to bilo sasvim dovoljno za veliku pobedu.
Derbi… pa šta reći osim toga da, ako izuzmemo sve prateće efekte jedne nesportske uvertire nekoliko dana unazad, nesportske atmosfere pre i tokom celog meča, vrlo čudnog kriterijuma suđenja i ponašanja igrača suparničke ekipe, bila je to identična utakmica onoj poslednjoj koju smo isto tako počeli nonšalantno i kao da od tada i tog meča nismo izvukli nijednu pouku. Za razliku od prethodnog puta, kada nas je protivnik zatrpavao i zatrpavao, ovoga puta smo uspeli čak dva puta da hvatamo rezultatski priključak što na kraju ipak nije bilo dovoljno za pobedu u dramatičnom finišu. Imamo skor od 5 poraza u ABA ligi i odbrana trofeja će svakako biti poduhvat, veliki izazov i test karaktera i želje celog tima.
Hajde da se sada osvrnemo na sve ono što nas čeka do kraja regularnog dela Evrolige, kod kuće, ali i u gostima, jer neretko se Partizanu zamera to da je ekipa „domaćeg parketa” te da je jurnjava za plejofom, pogledom na poziciju sa tabele, puna poteškoća jer nedostaju pobede u gostima?!
Istina, Partizan igra „slabije” na strani. U prethodnoj sezoni ostvareno je 8 pobeda u gostima, što je manje od 1/4 u odnosu na broj odigranih utakmica i svega 2/5 u odnosu na ukupan broj pobeda – 20 koliko smo imali u regularnom delu prethodnog izdanja evropskog takmičenja.
Trenutno, naš šampion ima tek 3 pobede sa gostovanja, a imajući u vidu da je do kraja ostalo još 5 putovanja, čini se da će biti veoma teško ponoviti prošlogodišnji skor.
Među ekipama kod kojih idemo su Monako i Virtus koje smo prethodne sezone pobedili tamo, ali tu su i Barselona, Armani i Alba čije terene nismo uspeli da osvojimo u sezoni 22/23.
Naravno, nije nemoguće ali, kao što rekoh, biće izuzetno teško!
Ne bih voleo da izostavim, kada se priča o igri kod kuće i igri u gostima i to da Partizan ima specifičnu situaciju koja ne sme nikako da se zanemari.
Partizan je retka ekipa koju prati preko 20 hiljada navijača na svakoj utakmici kod kuće, uz buku, fantastično navijanje i energiju koju ti ljudi donose, izuzetno se teško adaptirati na igru u pozorišnoj atmosferi u većini hala protivničkih timova sa kojima se sastajemo.
Sigurno da to ne može da bude opravdanje, ali svakako je detalj koji treba uzeti za ozbiljno. Na posletku, i sportisti su ljudi od krvi i mesa, ali i emocija koje nose u sebi.
U odnosu na dosadašnjih 23 kola koliko je odigrano, naš šampion je na istom skoru kao i prethodne godine. Ostvareno je 12 pobeda, od čega rekosmo da je 3 u gostima i 11 poraza, i sada smo na istoj poziciji 10 na kojoj smo se nalazili i prošle godine negde u ovo vreme.
Ako bismo dalje posmatrali igru brojeva, ekipe koje su nakon 2/3 takmičenja u prethodnoj sezoni ostvarile otprilike isto tako 2/3 pobeda u odnosu na ukupan broj odigranih utakmica držale su prvih 5 pozicija. Identično ovoj sezoni, Partizan je prošle, takođe sa pobedom više od broja poraza, otprilike da kažemo na pola-pola (pobede- porazi), sada na poslednjem, desetom mestu onoga „živog” dela tabele. Na „živi” deo mislim kada govorimo o pozicijama koje obezbeđuju borbu ali ne i „siguran” plejof za šta je sada neophodno biti šesti. Sadašnjih 12 pobeda za 3 su manje od recimo Barseloninih 15, sa koliko su na drugoj poziciji na tabeli.
Ove godine dodatno komplikuje i borba za tih prvih osam mesta, ali i daje šansu ekipama koje budu deveto- i desetoplasirana, da ipak pokušaju da obezbede svoje mesto na putu ka Berlinu. Dakle, za poslednje dve pozicije u plejofu, poziciju 8 i 9, će biti u razigravanju one ekipe koje se plasiraju od sedmog do desetog mesta, što znači još 1 do 2 utakmice više na sve i onako pregust raspored, uz dodatno putovanje ekipa sa pozicija 8 i 10, jer sedmo i deveto mesto u tom razigravanju imaju prednost domaćeg parketa!
Pobede su imperativ za ono što predstoji!
U poslednjoj trećini takmičenja biće neophodno da od 11 preostalih utakmica, ekipa koja želi u plejof ostvari 1/3 pobeda. U nešto boljoj poziciji biće one ekipe koje budu otprilike na pola pola (pobede-porazi), dok će svaka pobeda više u odnosu na broj poraza u ovih poslednjih 11 kola, biti prilika da se obezbedi sigurno mesto za plejof, odnosno čak i za ona mesta koja nose sa sobom i prednost domaćeg parketa.
Ono što ovu godinu razlikuje od prethodne je to da će prava borba biti za pozicije od dva do četiri jer, gotovo sam siguran, da je madridski Real suvereno zakucao mesto broj 1 sa trenutno čak 20 pobeda, što je za velikih 5 pobeda više od ekipe na mestu broj 2.
Konačno, Partizanu je neophodno da se bori za minimum onu šestu poziciju, kao i lani i za to će mu biti potrebno minimum 20 ostvarenih pobeda, koliko smo sakupili i u toj sezoni iza nas.
Matematika je na kraju jasna – u preostalih 11 utakmica, od čega kod kuće igramo 6, potrebno je da pobedimo 8 puta!
Da li je to moguće? Zašto da nije, uspeli smo u prethodnoj sezoni!
Jesmo li kadri za to? P,a zašto da nismo, videli smo da imamo brojniju i kompletniju ekipu uz zadržanu bazu iz prethodne sezone!
Kakvi smo u odnosu na druge? Konkurentni smo! Da, upravo tako, konkurentni smo, jer naši konkurenti u ovome trenutku imaju isti skor kao i mi ili su na pobedu do najviše tri bolji od nas.
Takvih je 6 ekipa. Real Madrid, Barselona, Virtus, Monako, Olimpijakos i Valensija su ekipe sa kojima se sastajemo do kraja ligaškog dela.
Pobedili smo u Valensiji, a u Beogradu ekipu Monaka. Kod kuće smo gubili od Barselone i u neizvesnoj završnici od Virtusa. U Pireju smo pali tek posle produžetka dok nas je Real, baš kao i prošle godine u Madridu, nadigrao u svim aspektima igre.
Virtusu smo se prošle godine revanširali u Bolonji, a Realu u Beogradu, isto kao i Olimpijakosu u prepunoj Areni. Protiv Monaka smo slavili i u gostima, dok su Valensija i Barselona prethodne sezone bile jedine dve ekipe koje nismo uspeli da pobedimo.
Ekipe sa kojima slede dueli, a koje su slabije plasirane od nas trenutno, sa jednom do tri pobede manje, su Baskonija, Armani, Efes, Bajern i Alba. U prvom delu pobede smo zabeležili jedino protiv Armanija i Albe, kojima jedino iz ove grupe i gostujemo do kraja. Ostali nam dolaze i biće to prilika za sportsku osvetu, jer nismo se vratili iz Vitorije, Istanbula i Minhena nadigrani, čak mogu da kažem da smo u sve tri utakmice zapravo pobedili sami sebe!
I to bi bilo to. Verujmo u Partizan jer ništa nije nemoguće, ništa nije gore u odnosu na prethodnu sezonu, kako kod nas, tako i kod naših najvećih protivnika, a umesto kritika – podržimo i verujmo u ovaj tim onako snažno kako samo mi znamo!
Jer… NAJBOOOLJI JE ON!
