Prošla je trećina ovogodišnje Evrolige. Naš Partizan se nalazi na 6. mestu, koje direktno vodi u plejof. Crno-beli su za protekle 2 nedelje zabeležili tri uzastopne teške, herojske pobede. Ekipa Partizana je za svega 7 dana savladala Panatinaikos, Monako i Armani Milano. To su bili svojevrsni rolerkosteri kojima smo svedočili u Areni a Arena je prethodne nedelje zabeležila posete od preko 60.000 gledalaca. Nošeni fantastičnom podrškom Grobara, igrači Partizana su se izdigli iznad svih tekućih problema, povreda i malera, koji su ih pratili u prethodnim nedeljama.
Već u prvoj četvrtini protiv Panatinaikosa, povredio se startni centar Frenk Kaminski, koji je dobio udarac u rebro i nije mogao da nastavi utakmicu. Meč je obilovao preokretima, ipak kada su gosti otišli na +12, početkom poslednje četvrtine, malo ko je očekivao da ćemo uspeti da se
vratimo u meč. Nošeni fantastičnom podrškom sa tribina, ekipa je odbranom uspela da se vrati u meč, ruku na srce, osim finiša treće četvrtine, Partizan je kontrolisao čitav tok utakmice. Utakmica je
dodatno bila emotivna zbog dolaska Matijasa Lesora, koji je pokazao izuzetan kvalitet i veoma korektno ponašanje na parketu i van njega. Nije zaboravio Partizan, kao neki drugi bivši igrači. Bio je najbolji igrač protivnika.
Posle Panatinaikosa, usledila je nedelja duplog kola. Naša ekipa je polako hvatala konce i kontinuitet igre i pobeda. U grotlu Arene, u jednom ludačkom finišu meča, pao je Monako sa Majkom Džejmsom, verovatno trenutno najboljim igračem Evrolige. Dobijena utakmica je otišla u
produžetak, a tu je Partizan opet pokazao karakter pobednika. Blistali su Panter, Naneli i Pi Džej. Uz novopridošlog Bruna Kabokla, odbrana je bila granitna. Ledej, koji na toj utakmici nije pružio napadčki učinak, blistao je u odbrani. Prosečno su sva četiri igrača igrala skoro 40.minuta. Ekipa je
pokazala karakter pobednika, a najveći pobednik, koji je i te kako bio zadovoljan posle utakmice, je – naravno – na klupi.
I, onda se desio Armani. Da, desio se, jer to je bio vrhunac svih ovih utakmica u tih 7 dana. Stravična povreda Alekse, koja je dodatno opteretila i onako opterećen roster, uz nedostatak Kaminskog i Trife, uslovilo je ogromne minutaže za nosioce igre. Partizan je kolektiv, ne zavisi od
jednog igrača, već od celog tima. U startu se video nedostatak energije, kako na parketu, tako i na tribinama. Sredinom treće četvrtine, Partizan je imao -15 i relativno komotna situacija je bila na strani Armanija. Realno, Armani nam baš ne leži kao ekipa. Sjajan roster, odličan trener, jako dobar šut spolja i 45-60 u 27. minutu. A onda, koš po koš, kao gol po gol, Arena se budi. Grobari su prepoznali trenutak i kreće Parni valjak da melje sve pred sobom. Serija 37-9 do kraja utakmice, bez neizvesne završnice. Partizan je ostvario svoj cilj, Arena je opravdala očekivanja, tako da je trenutno visoko 6. mesto odličan plasman, a skor 7-6 bolji za tri pobede u odnosu na prošlu sezonu.
Prolazno vreme je dobro, ali ima i te kako još da se igra. Loše je to što nam povrede kroje tim, Aleksa pre februara neće zaigrati, Frenk se vraća za Kaunas, a Trifa do kraja meseca. Klub je na tržištu, potreban je plejmejker, pregovori su u toku i očekuje se uskoro pojačanje. Sledi nam gostovanje redom protiv Žalgirisa, Valensije i Reala.
Učinak 1-2 je neki minimum, očekujemo ipak 2 vezane pobede, pre svega u Kaunasu i Valensiji. Žalgiris je izuzetno tvrda ekipa, takođe opterećena povredama. Van stroja su trojica startera, izgubili su težak meč sa Monakom, kao i od Albe. Teška pozicija za njih, trenutno.
Partizan ite kako ima rezerve u ekipi, nosioci igre su u formi, odličan učinak sa klupe Anđušića, Smajlija, pa i Jaramaza, koji je odličnom igrom u odbrani pokrenuo ceo tim u meču sa Milanom. Pobeda u Kaunasu je realna i nastavak odlične serije pobeda u Evroligi.
