DSC 1233 min

Posle (ne)prespavane noći moram malo detaljnije da prokomentarišem…

FK Partizan vs. 1. FC Köln

Ja Keln nisma gledao ove sezone, ne znam kako igraju inače. Ono što je bilo sinoć jasno je da su UŽASNO SNAŽNI. Kada se pogleda samo gabarit njihovih igrača u poređenju sa našim, u momentima je delovalo kao da seniroi igraju sa kadetima. Takođe, vrlo su pravolinijska ekipa. Iznose loptu po bokovima skoro isključivo, nisu ni probali da se prilagode činjenici da naši vezni ne mogu da zatvore kako treba.

Nisu probali ni jednom da nas malo uvuku u igru, da malo pređemo pola, pa da nas udare na neku kontru (imali su jednu ili dve neuspešene polukontre, za celu utakmicu). Igrali su identičnim ritmom 90 minuta sa sve izmenama koje su napravljene. Imaju jako izrađene automatizme i uprkos nekreativnosti i linearnom pristupu po bokovima su pravili uspešne napade. Što je rezultovalo tome da Šindler sa desna i Pedersen i Kajnc sa leva uputa veliki broj opasnih lopti u šesnaest. Da je 90 minuta igrao Tiges umesto Adamijana i Ditsa, koji je monstruozno jak i veliki, vrlo moguće da bi ta njihova igra na kraju dala rezultat. Ostavili su bitne igrače na klupi uključujući i pomenutog i ko ih jebe… Igrali su pred 40 000 svojih navijača, imali su moranje jer su imali u startu predubeđenje da nismo ista klasa. Zato nisu menjali pristup igri, zato nisu pokušali da nam malo prepuste posed pa da nas prikolju, jer se nižerazredne ekipe gaze! Šta mi tu da se dovijamo, samo treba da ih zgazimo. Slično kako mi tretiramo superligaše. Tu su se zajebali, jer postoje aspekti igre u kojima smo mi ovakvi bolji od njih. Traore i Natho znaju fudbal bolje nego što će Ondrej Duda ikad znati, sa sve svojim reprezentativnim nastupima. Zato smo mi mogli da imrpovizujemo, prilagodimo se i pojebemo ih, a oni nisu.

Evo kako ja vidim Petrićevu postavku i njene prednosti i mane.

U nedostatku Fejse i Belića, koji su praktično jedini igrači koji mogu da ispolje pravu agresiju on je mogao da stavi Andradea uz Natha i Traorea, i ostavi uobičajen sistem. To je Gordan i najavio na konferenciji i svi smo mislili da je to to. Ovo što je uradio je bilo vrlo zanimljivo u teoriji. Stavio je dva vioska snažna špica napred koji su vršili sav presing na njihovoj polovini, primakao ih dvojici slabo pokretnih veznih i time učinio prostor, koji Natho i Traore treba da pokriju savladivim. U toj situaciji, kada prostor izmedju napadača i zadnje linije nije veliki, Natho i Traore mogu da igraju 90 minuta bez problema, mogu da oduzimaju lopte i mogu da iniciraju kontre i smišljaju rešenja koja se teško brane. Hteo je da Dvojicu špiceva gađa dugim loptama i da se nada da ćemo neku drugu loptu zadržati i klepiti ih nekom kontrom.

To se nije desilo iz dva razloga:

  1. Popovićeve duge lopte su bile baš neprecizne, i nisu bile upotrebljive našim špicevima i pored njihovog konstantnog i dobrog kretanja (jbg, ako bi da napucavaš špiceve 90 minuta tvoj golma mora da zna da da loptu).
  2. Kada su špicevi uspevali da u skoku ostvasre neki prostor, naši vezni su nedovoljno pokretljivi, skočni i snažni da mogu da se izbore za drugu loptu (zato smo većinu lopti osvajlai i zadžavali na boku odkale nam je bilo neuporedivo teže da započnemo akcije).

Ova dva razloga su dovela do toga da protivnik ima 70 posto procneata poseda i 500 tačnih pasova na suprot naših 190. Jeste Statistika nedovoljan pokazatelj, ali u situaciji gde ti protivnik tako namente svoj ritam i apsolutno preuzme sve konce igre, najčešće se gubi, kao što superligaši, koji se tako postave najčešće gube od nas. Ta taktička zamisao je fejlovala. MI smo srećom bili voljni da se borimo i da držimo koncentraciju pa smo uprkos svemu tome preživeli, ali ovo nam sa Kelnom neće proći dvaput!

Sa druge strane, verovatno je Petrić predpostavio da će Keln iznositi loptu po stranama, pa je svesno povukao Dijabatea i Meninga i dao im zahtevne defanzine zadatke. Ta dvojica igrača su zapravo najviše na celoj utakmici izlazili na igača sa loptom. Ovo je teoretski bila dobra zamisao. Brojčano opteretiti bokove i odseći protivniku glavno oružje. Ali nasuprot tome, Keln je prolazio, jer mu je igra po bokovima jako uigrana, a bočni igrači su im fizičke zveri. Koliko god da su Mening i Dijabate smarali njihove bekove i bili odgovorni i proveli veći deo utakmice na našoj polovini, opet su Pedersen ( kasnije Hektor) i Šindler prolazili i dolazili u dobre pozicije za centaršut. Prosto niti su naši bočni igrači dovoljno koordinisani u međusobnim kretanjima za tako nešto niti su oni nisu igrači koji to primarno umeju da rade. Nadoknađivali su to voljom i borbom i tu im svaka čast, al nije bilo baš sjajno. Druga negativna posledica ovoga je što su naša nesretna krila dezintegrisala od umora pod takvim zahtevima. Nije kriv Miša Filipović, nego je neljudski teško igrati presing, juriti igrača do svog šesnaesterca, pa onda kad Natho iz stojećeg položaja osmisli pas trčati kontru ko da se ništa nije desilo. Dijabate je zato imao slab učinak, jer je Keln njegovu stranu više opterećivao. Često je bio u situacij da nakon oduzete lopte počinje akciju na našoj polovini pod pritiskom protivnika što mu nije svojstveno. Bilo je vidno da je umro od trčanja , kada je zadnje dve situacije 1-1 na utakmici zaustavio loptu, zagradio se i vratio pas nazad. Pogibe čovek. Mening je sa druge strane bio za nijansu manje opterećen defanzivno, jer je pored sebe imao Čakija sa akumulatorim u dupetu, pa je njegov ofanzivni učinak bio dobar! On je istrčao i centrirao Pavloviću za onaj sjajan šut i izgradio sebi poziciju za onaj udarac koji je golman branio. Bio je super sinoć i njegov učinak se neopravdano zanemaruje! Ali je i on umro i zamenjen je…

Mi smo pobedili Keln na psihološkom planu. Predali smo im na terenu i van njega ulogu favorita sa pravom, igrali bez moranja, a kada smo ih dobrano iscrpeli tvrdoglavom i disciplinovanom igrom, počeli smo da im se valjamo kao pravi superligaši, potpomognuti španskim arbitrom i pomerili smo im guzicu. Da su prethodno opisane nefunkcionalnosti u igri bile manje izražene, i da su nam se kao posledica toga igrači manje zamorili, mi bi u tu nervozu Kelna surovo kaznil!

E sad vratio bih celu ovu priču na jedno ime, a to je Andrija Pavlović! Ideja da ovako nešto proba Gordanu ne bi ni pala na pamet da nije u startu razumeo i cenio to što ovaj momak može da uradi na terenu. On je sinoć predvodio svo kretanje u presingu (sve vreme je on usmeravao saigrače kako da se kreću i prvi započinjao defnazivne kretnje), kretao se fenomenalno kada je gradio pozicije za prijem dugih lopti, a kada je neke uspeo da zadrži odigravao je pravovremeno i pametno. Da je Popović malo bolje gađao, videli bi smo više Pavlovićevih ofanzivnih poteza. Mnogo lepo čita kretanje ostalih igrača. Prepametan momak. Pri onoj šansi, koju je imao nakon lopte Meninga, sam prijem i način nakoji je izveden udarac govore o vrlo obučenom i sposobnom igraču. Obavio je lavovski deo Gordanove zamisli sinoć. Bio sam presrećan kada ga je doveo na konferenciju i kada je pred njim izrekao pohvale! Biće strašno pojačanje, jer ima sve ono što Rikardno nema. Ovde sam čuo apsurdne izjave da je Riakrdo EGOISTA! Ej RIKARDNO EGOISTA! Čovek, koji za ekipu ugrozi svoje zdravlje ne može da bude sebičan! Lutovac mu posle preoranog terena sinoc, u 84 minutu daje frljoku u prostor, koja se ne stiže ni kad si svež i dečko istrči kao da je početak utakmice! Požrtvovan do maksimuma. On ima drugi problem! NIšta ne vidi. On ne kapira dobro kretanje ekipe, on ne vidi te opcije za pas kao neki drugi igrači. On se komfornije oseća da šutne iz teške pozicije nego da proba da doda pas, koji u njegovoj percepciji nije jasno gde će završiti. On ima sjajne instinktivne kretnje i reakcije kada je njegova igra sa loptom u pitanju, ali kada treba dadoda, odloži, pročita kretanje saigrača tu je slab (da nije igrao bi negde za velike pare). I zato ne da loptu. Dao bi da vidi, kao što je sinoć dao Andradeu, ali nejčešće ne vidi. Tu je razlika imeđu njega i Pavlovića. Pavlović ima tu inteligenciju! Zato mi se čini da su njih dvojica kompatibilni igrači.

Sviđa mi se Gordanov komentar sa knferencije, kako je puno naučio iz sinoćne utakmice. Lošeg i dobrog. Dobro je kad se izađe iz zone komfora i pokuša neki iskorak, a pogotovo ako iskorak donese veliki benefit. Dobro je što smo pokazali da smo takmičari, da smo spremnin na žrtvu, a da ipak imamo dovoljno fudbalskog znanja, koje drugi, pa i mi sami, često podcenjujemo. Neko bolji i jači od tebe te lomi 90 minuta, a ti to izdržiš i ne uzmakneš ni milimetar od svoje zamisli i budeš priseban do 90og minuta gde prirpetiš da dupliraš rezultat. Za to treba i muda i pameti i kolektivnog duha! Svaka čast! Loše je to što sve taktičke zamisli u ovoj fazi sezone imaju pregršt rupa, koje za dva meseca nije bilo moguće pokrpiti. Pripreme će morati da posluže za to. Kada te protivnik drži u potpuno inferiornom položaju 90 minuta najčeće se gubi. I ne treba se sa time igrati. Priče kako smo napravili isti broj šansi, pa je zato u rdu ne videti loptu 90 minuta ne piju vodu. Koliko god da Natho i Traore umeju da otvore dobru kontru, jer su zaista prepametni igrači, naša ekipa je zadnjim atomima snage ulazila u šanse i zato ih i propuštala. Mnogo je fizički zahtevnije braniti se ovako 90 minuta nego poziciono napadati. Da može da se igra ozbiljan fudbal sa 30 posto poseda lopte, Gvardiola se ne bi jebavo da ima posed. Ovako može jednom da se iznenadi i odžepari nadobudan superioran protivnik, ali je to teško ponoviti. Verujem da će sledeća utakmica protiv Kelna izgledati drugačije. Dobili smo potvrdu da znamo, smemo i možemo, dobili smo Andriju Pavlovića i dobili smo 3 boda za prvo mesto u grupi.

Šta ćeš više od jednog četvrtka!

Total
0
Shares
Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *