Trofej ABA lige jeste jedan od trofeja koji donosi mnogo, a svi, počev od stručnog štaba i igrača, pa do poslednjeg navijača na tribini, spremni su za izazov koji predstoji.
Da li su igrači Partizana tokom cele evroligaške sezone nosili pritisak sa kojim se nisu, ipak, na kraju izborili i zbog kojeg je san o plejofu ostao nedosanjan?
Neko je bio prisutan, neko je gledao na televiziji preko jednog od svega nekoliko programa koliko ih je tada bilo, sigurno, ono što se desilo - prepričava se od tada sve do danas.
Šta god da se desi, kako god da bude, sutra svi, ali baš svi u Arenu! da ispunimo svaki pedalj prostora, da dlaka nema gde da padne, da pucaju zidovi od pesme, da bride dlanovi od aplauza!
Imamo još dve utakmice do kraja regulrnog dela! Jednu u gostima, baš u Berlinu, protiv slabe ali nezgodne Albe i na zatvaranju, sa Valensijom, na parketu Arene! Imperativ su obe pobede, ali sudbina nije samo u našim rukama.
U srcu svakog navijača leži duboka povezanost sa klubom koju ni porazi ne mogu narušiti. To je ono što čini pesmu nakon poraza tako posebnom - ona postaje most koji spaja srca navijača i igrača u zajedničkom iskustvu. Nije važno koliko puta padneš, već koliko puta si posle pada spreman da ustaneš, da se podigneš i da zablistaš!
Sledi poslastica i to ne jedna, sledi pet poslastica za kraj! Sledi dve stotine minuta bespoštedne borbe za pobede koje su jedini siguran put ka trofejima!