Posle tri odigrana kola u Evroligi možemo da zaključimo dve stvari. Prvo da je liga zaista vrlo ujednačena i to je nešto o čemu su govorili ljudi iz sveta košarke. Tome u prilog idu rezultati gde posle tri odigrana kola imamo jedan tim koji je neporažen i samo jedan koji još nije upisao pobedu. Ostalih osamnaest ekipa podeljeno je na one koji imaju pozitivan skor sa dve pobede, odnosno devet ekipa sa po dva poraza.
Nakon duplog programa sledeće sedmice imaćemo situaciju, kao što je to slučaj i sada, da će ekipe sa pozitivnim skorom iz pet utakmica zauzimati ona mesta na tabeli koja garantuju prolaz. Upravo sam u prethodnom tekstu govorio o tom mikro ciklusu od po pet utakmica iz kojeg će biti važno izvući ukupno pozitivan rezultat. Tako će, sasvim sam siguran, ostati do kraja i na ovu tvrdnju ću se osvrtati i kako takmičenje bude odmicalo.
Ima mnogo razloga o kojima može da se diskutuje kada se govori o toj ujednačenosti ekipa. Mislim da je raspored i ritam u kojem se igra, putuje i vreme koje preostaje za oporavak i trening ključno. Iz kola u kolo, kako tekmičenje bude odmicalo biće vrlo teško odrediti ko su favoriti,a ko autsajderi u svakom pojedinačnom duelu. Svaka ekipa imaće svoje uspone i svoje padove. Biće vrlo zanimljivo videti kako će oni tempirati formu, ali i koliko će sitne povrede i virusi uticati na uigranost u pojedinim momentima, konstantnost u igri bilo kog tima teško je garantovati.
Oba predstavnika iz Turske, kada govorimo o ekipama sa neverovatnim igračima u svom sastavu, upisala su po dva poraza u prethodna dva kola i evidentno je da i Jasikivičijus i Kokoškov traže “lineup” za idealnu košarku. Trener Ataman takođe ne krije nezadovoljstvo igrom svojih izabranika dok su španski predstavnici pogotovo loše startovali iako skor Barselone i Reala pokazuju suprotno. Barselona je poražena u oba kola ACB lige, ali su uspeli u tvrdoj utakmici da se revanširaju Valensiji, protivniku od par dana ranije u domaćem prvenstvu. Baskonija je upisala tek jednu pobedu u svim takmičenjima. Ta jedna jeste velika i važna a desila se vikend za nama u prvenstvu protiv Reala. Ipak, može se reći da nekako od početka sezone, za sada, Valensija iz senke jedina deluje kao tim koji zna šta želi.
Partizan posle drugog odigranog kola u “domaćoj” ligi kreće put Španije na dva gostovanja koja mu godinama unazad nisu prijala. Ne zna Partizan za pobedu protiv kraljevskog kluba još od ona dva spektakularna podviga iz plejofa u Madridu pre dve sezone. U svim utakmicama posle toga naš šampion nije bio ravnopravan protivnik. Imali smo situaciju da Partizan dobro otvarao utakmicu posle čega se igra raspadala ili je jurio veliku prednost protivnika, ali bez velikog uspeha, ili bilo kakve šanse za preokret.
Protiv Baskonije su crno-beli već sezonama unazad u najmanju ruku po kvalitetu ujednačeni.Mmada ne bi bilo neskromno reći i kvalitetniji po sastavu, međutim tradicija je na strani Baskijaca i teren u Vitoriji je za košarkaše Partizana neosvojiv teren od početka ovoga veka.
Evroliga je tek počela i sa istim protivnicima Partizan se sastao otprilike u isto vreme i na početku prethodne. Nije situacija i nisu okolnosti za poređenje, ali imaće crno- beli par dana vremena za odmor i pripremu nakon malo jačeg treninga u Splitu.
Šta drugo osim poželeti srećan put, podrška sa tribina neće izostati. Neće biti lako i preostaje da se nadamo tome da ćemo ipak po povratku iz Španije imati razloga da se radujemo što bi se nesumnjivo pozitivno odrazilo i na motivaciju za period u kojem sledi par utakmica koje će se igrati naizmenično kod kuće i u gostima sa nešto manje napornim putovanjima.
