Dočekali su ljubitelji košarke novu sezonu Evrolige u kojoj ćemo u novom formatu moći da gledamo čak dvadeset ekipa željnih nadmetanja i pobede.
Koliko su svi motivisani govori i to da su posle prvog duplog programa samo tri ekipe uspele da ostanu neporažene, a isto toliko timova nije uspelo da upiše pobedu. Ostalih četrnaest timova imalo je polovičan učinak i nastavlja dalje takmičenje praktično iz novog početka.
Evroliga je već neko vreme takmičenje u kojoj igrači menjaju klubove u okviru samog takmičenja pa će nam tako i posle prva dva kola trebati još dodatnog vremena da se naviknemo da pojedine igrače gledamo u drugom dresu.
Pisao sam o pojačanjima i transferima jednog broja evroligaša, ali i o tome da će ovih uvodnih par kola pokazati ujednačenost među ekipama. Da ćemo zapravo gledati ono trenersko opipavanje pulsa sopstvenih ekipa i ocenu igrača iz rostera koji će moći da donesu prednost kako takmičenje bude odmicalo.
Osvrnuću se nešto kasnije na Partizanovog sledećeg rivala ali hajde pre toga da vidimo kako su sa tribine crno- beli izgledali u prethodna dva kola?!
Partizan ni tamo, ni ovamo… u prvom kolu crn a u drugom kolu nešto svetliji. Da li je razlog za to povratak jednog dela ekipe iz Australije koji je više bio turistički nego li uigravanje sa sve pet juniora u timu, ili zbog toga što je i dalje nekompletirani roster nastavio svoj let ka dalekom Dubaiju sa drugom petoricom umesto juniora i posle svega nekoliko treninga kod kuće.
Nije se uprava KK Partizan zaslepljena novcem ovoga leta proslavila kako u organizacionom tako ni u sportskom smislu. Nije Zoran Savić rešio nedostatak igrača na poziciji pet iako je recimo Balša Koprivica imao volju da ostane i pored toga što svoju pravu šansu prethodnih godina i nije dobio. Ife Lundberg za razliku od Nilikine nije ni prošao pripreme sa timom i dalje je “na budžetu”, dok se od prodaje Francuza par dana pred start takmičenja nešto i profitiralo. Govorilo se i o Lovernju ali ne treba navijači da žale jer Žofrijeve noge nisu više onako spremne kao kada je bio kapiten.
Jasno je da trener sam sebi sastavlja ekipu, jasna su i sva ograničenja sa tržišta. Opet ostaje pomalo nejasno kako to da sportski direktor i stručni štab nisu na vreme predvideli situaciju i na vreme kaparisali igrače sa liste želja i za one pozicije za koje se naziralo da će ostati prazne?!
Teško je bilo šta reći o utakmici protiv Dubaija. Ekipa sa srednjeg istoka je nekako sama sebi kreirala i ono što rade kada napadaju Partizan, ali i ono kada se Partizan brani. Kada se pogleda rezultat izgleda kao da je odbrana Partizana zadržala protivnika na optimalnom broju ubačenih poena. Zapravo je konačan broj poena Dubaija ono što su oni uspeli da ubace u odnosu na ono što su promašili. Sveukupno letargična odbrana Partizana nije ispunila nijedan zadatak. Partizan bez energije i agresivnosti u odbrani nije ni u napadu briljirao, čini se da su svi radili u korist štete tima. Neki individulani pokušaji, ispucavanja, niz promašenih zicera i niz naposletku promašaju doneli su debitantu pobedu. Partizanu petočasovni put ekonomskom klasom za Beograd na utakmicu sa Milanom za nepuna dva dana.
Bez treninga ali i nepotrošeni u utakmici sa timom iz Emirata izašli su prvotimci parnog valjka na megdan ekipi motivisanoj osvajanjem nacionalnog Superkupa i pobedom nad Crvenom zvezdom nepuna dva dana ranije u Beogradu, iz kojeg nisu ni odlazili dok su čekali utakmicu sa drugim srpskim protivnikom.
Pobedio je Partizan mada je bili malo onih koji su bili optimistični da to može da se desi. Dobijena je ekipa koja je za razliku od prethodne dve, na ovoj utakmici bila u punom sastavu kojeg će malo ko, kada se pogledaju imena i iskustvo, potceniti i smatrati lakim protivnikom.
Upisana jeste prva pobeda, ali je i prokockana prednost od dvadeset poena sa poluvremena. Podsetio je Partizan navijače na to da boljka iz prethodne/prethodnih sezona nije odbolovana. Prvi trijumf ali sa gorkim ukusom pobede i sa premalo vremena da bi se mogle davati neke veće prognoze i viđenje taktike, ali i odnosa igrača prema zadacima.
Ono što je pozitivno je da se mogu videti obrisi igre o kojima sam govorio ranije. “NBA” stil sa dosta visokih igrača sposobnih da rade mnogo stvari. Komentarisao je iskusni trener Mesina rekavši da je njegovoj ekipi bilo teško i dugo trebalo da se adaptira na igru protiv takvog protivnika sa mnogo “velikih” igrača. Ono što ostaje da se vidi je to da li će i kakve uloge imati sporedni igrači jer u ovakvom konceptu igre i evidentno vrlo skraćenom rosteru veći doprinos moraće da imaju i Pokuševski, Lakić, Bošnjaković pa i Murinen za kojeg ne bih mogao da se složim da može samo da bude posmatrač i zalog za budućnost, pogotovo ne ako se budemo držali toga da Partizan nije razvojni klub već klub od kojeg se očekuje rezultat! Dakle, sasvim je legitimno da navijači očekuju u ovoj sezoni manje stresa, lepšu igru i bolji rezultat od onoga prethodne!
U goste, u narednom kolu dolazi ekipa Anadolu efesa predvođena izuzetnim strategom i NBA trenerom koji pre svega zna kako da ekipu brzo adaptira i u kratkom vremenu pripremi za sledećeg protivnika. Turskoj ekipi treba još uigravanja i to može da se zaključi nakon uvodne nedelje. Treba još pojedincima da se adaptiraju na ekipu i na stil igre. Efes je jedna od ekipa koje još nisu formirale svoj stil i takav protivnik može da bude izuzetno opasan i nepredvidiv. Dodatni problem ili se to može nazvati izazovom za tim Partizana može biti i izuzetna centarska linija tima iz Istanbula, zapravo kompletna linija visok igrača kojih ekipi Igora Kokoškova uopšte ne manjka. Sigurno je da ćemo biti u prilici da gledamo jedno odlično nadmetanje i nadmudrivanje protivnika sa obe strane terena.
Pred nama je tek treće kolo i činjenica da je tek početak nikako ne bi smela da zavarava. Neke bitne pobede sakupljaju se sada, na početku, o čemu govore i porazi Partizana minule sezone koji su skupo koštali kada se na kraju odlučivalo o plasmanu i prolasku u razigravanje. Za prolaz dalje, govorim o onih šest mesta koja bez dodatog razigravanja vode u plej- of biće neophodno, sasvim sigurno, dvadesetak pobeda i negde smatram da će svaka ekipa iz mikro ciklusa od pet utakmica morati da izlazi sa pozitivnim skorom- minimum tri pobede ukoliko želi i ima ambicije da se bori za mesto na F4 u Atini. Da li sam u pravu i da li je to zaista tako nećemo znati svakako do samog kraja ali ono što nam govore neke ranije brojke ukazuje upravo da će i biti tako.
Partizan je pred velikim izazovom i očekuje ih dugačak put. Mnogo utakmica s obzirom na to da startuje i ABA liga. Biće veoma važan oporavak i da se izbegnu povrede. Doprinos celog tima je preko potreban jer neće uvek svaki pojedinac biti na najvišem nivou. Na svom putu sigurno da će podrška navijača biti veliki i značajan faktor, a taj doprinos sigurno je, neće izostati!
Sa srećom i hukom sa tribina u nove pobede!
