Voleti Partizan i biti objektivan po pitanju svih drugih stvari koje dotiču Partizan je prilično nerealno. Sagledavati stvari na osnovama prošlosti, sadašnjosti, a imati viziju realne budućnosti takođe je prilično teško. Prihvatati realne probleme i nositi se sa njima, tražiti energiju i načine kada je u pitanju Partizan, neophodna je hrabrost, ali i splet drugih srećnih okolnosti.
Fudbalski klub suočen je sa onim sa čime se ne tako davno suočila i košarkaška sekcija sportskog društva. Nagomilani problemi, ogromna dugovanja, organizacija u totalnom rasulu!
Istina, košarkaški klub imao je mnogo više legendi koje su pokazale da ga istinski vole, oprostivši mu neka dugovanja, time ga ne gurajući u još veću bedu. Takođe, tu su i navijači i simpatizeri koji su bili spremni da se odreknu novca kako bi pomogli – kupovinom karata, dresova, majica, kako bi klub preživeo teške trenutke. Ne smemo zaboraviti ni igrače koji su igrali i bili motivisani čak i onda kada su bez plate proživljavali uslove nedostojne profesionalnog sportiste.
Ali ovo nije priča o košarkaškom klubu, iako se uvek kada se pomene fudbalska sekcija sportskog društva, misao skrene na klub koji su njegove legende učinile velikim, možda i mnogo više od rezultata koje je pravio. Ovo nije priča o košarci, ali bi mogla da posluži kao pravac razmišljanja onih koji se sada staraju o fudbalskom velikanu.
Atmosfera i ljubav neretko su mnogo veći trofej od neke evropske titule ili finala.
Dokaz da parola: “ogrejaće, obasjaće, sunce iznad Humske ulice” traje do mesečine i ne tako dugo pokazuje i onaj zrak sunca koji je najavio bolje dane na prvoj utakmici koju je iz lože pratila nova uprava, tj. privremeni organ koji je preuzeo FK Partizan posle godina torture bivših čelnika. Ta tortura može biti upisana u istoriju crnim slovima kao ubica jednog velikana, jednog velikog imena iza kojeg stoji mnogo onih kojima je Partizan uzor, stariji brat, stil života!
Sada, sa ove distance, te tada popunjene tribine protiv Čuke bile su dokaz da Partizan ima one koji ga vole, ali isto tako, sa iste ove distance, za te tada popunjene tribine najzaslužniji su izgleda bili Miloš Vazura i Vučela svojim odlaskom!
Nova uprava se nije proslavila posle tog trenutka! Nisu im okolnosti išle na ruku, svi su svesni da je potrebno vreme da se popravi nešto što je decenijama rušeno, ali isto tako, od tog privremenog organa smo za sada dobili mnogo više vapaja nego li nečega konkretnog!
Pozivali su nakon smene prethodnika na neki novi početak, početak nove sezone, početak neke nove i drugačije priče koja bi sa sobom donela bolje dane. Nisu se baš sasvim odazvali ni navijači, a što je još veći problem, ni klupske legende nisu, ili su češće defilovale centralnom ložom, onom u kojoj su stolice mnogo udobnije od onih istrošenih kancelarijskih.
Slaba poseta, neretko loša igra ekipe, mnogo remija, porazi, prosuti bodovi i problem da se angažuje trener sa licencom možda bi bio manji problem nego što se Predrag Mijatović, viđen kao spasilac, nije posvetio medijskim nastupima i odnosima sa najvećim rivalom, sportskim ali i najvećim protivnikom van sportskog borilišta!
I dok je za jedne, one u klubu, možda uspeh drugo mesto u prvenstvu, za one druge, navijače i simpatizere koji su mnogo duže uz klub, drugo mesto ne samo da nije uspeh već je i velika varka i pogrešno stvorena slika. Partizan je završio sezonu kao drugoplasirani, ali sa većim bodovnim zaostatkom za šampionom u odnosu na sezonu pre ove!
Istina, šansu su dobili neki mlađi igrači, probrani talenti, nade kluba iz mlađih selekcija, dok su u isto vreme ionako poražavajuće finansije dodatno opteretili igrači koji su dovođeni ranije bez plana, pa čak i igrači koji na terenu nisu upisali niti jedan jedini minut.
Međutim, i mlade nade je sve teže probrati, a dokaz za to, ali i da je velikan pomeren iz sopstvenog temelja, govori i tužna činjenica da se omladinci bore za opstanak u ligi svoga uzrasta! “Zemunelo”, koji je nekada bio rasadnik fudbalera, evropskih zvezda koje su od daljih prodaja donosile značajan novac i stabilan izvor finansiranja svake godine, danas je samo lepo sećanje na svetlu prošlost!
Sve u svemu, kada se sve sabere i oduzme, dolazi se do zaključka da Partizan pritiskaju veliki problemi! Nisu to samo očigledni problemi, ne samo finansijski, organizacioni, rezultatski, igrački! Partizan je izgubio poverenje javnosti, svojih navijača, i jasno je da je izgubio poverenje nekih klinaca koji sanjaju da ponesu dres sa grbom nekada slavnog kluba!
Rukovodstvo, ko god oni bili, očekuje mnogo posla! Očekuje ih da se suoče sa stvarnim stanjem, da vrate poverenje u sopstvene dobre namere i da ono što pokušavaju da komuniciraju sa navijačima pre svih stave do znanja bivšim igračima! Očekuje one koji budu vodili Partizan da promene razmišljanje, da iznesu nove ideje i da ponovo budu avangarda… ovako kako je sada sigurno da nije održivo i ne vodi ka boljim danima!
