Postoji li Mesto gde prestaju snovi, a počinje stvarnost, gde emocije često nadvladaju realnost, gde ljubav ponekad ume da bude frustrirajuća? Takvo Mesto zaista postoji i ono je tamo gde su navijači Partizana. To Mesto, gde su boje crne ili bele i zajednički ga čine Mestom neizmerne ljubavi, Mestom koje je vrlo teško definisati i opisati!
Međutim, čini mi se, da nekako u poslednje vreme imamo mnogo veću spremnost da kritikujemo, da likujemo nad porazom nego što smo spremni da pružimo podršku! Možda ljubav nije dovoljna ili obostrana pa zbog toga takav osećaj… možda je nešto drugo?!
Bez obzira na sve komentare, godinama publika traži kartu više, a košarka je ponovo postala zaštitni znak navijačima Partizana. Bodre svoj tim kada pobeđuje, bodre ga kada gubi, putuju da bi ga bodrili kada igra na gostujućim terenima, ali su i najbrojniji tu – kod svoje kuće, u svojoj Areni, na domaćem beogradskom parketu, na bilo kojoj utakmici, u bilo kojem takmičenju koje njihov klub igra.
Tako je bilo ove, ali je tako bilo i u prethodne dve godine koliko je Partizan sa Željkom Obradovićem učesnik Evrolige. I baš toliko i traje taj „davni san“ u kome bi mogao da se ponovi isti onaj uspeh kada je Žoc započeo svoj put do vrha, na kojem se na njegovom putu sada nalazi i deseta evropska titula, po mogućnosti sa njegovim Partizanom!
Moraće da sačeka Željko, ali će strpljivo morati da čekaju i navijači Partizana čije ambicije, koliko i emocije, vrlo često ne predstavljaju realan odnos između onoga što jesu upravo ti snovi i onoga što su potencijalno mogućnosti, jer…
Iako je ova sezona izgledala daleko perspektivija od prethodne, iako se ova sezona činila daleko uspešnijom od prošle, iako su igrači uživali veće poverenje od onih prethodne godine, završila se baš onako kako je i počela, sporo, neubedljivo i prilično takmičarski neuspešno sa potpuno identičnim skorom kao u sezoni iza nas.
Da li bi se poslednja utakmica mogla posmatrati kao odraz u ogledalu nastupa u Evroligi, mislim da ne! Pre bih rekao da su navijači još jednom pokazali sa koliko žara i sa kakvom odanošću i energijom prate i podržavaju svoj tim! Motivacija igrača Reala, značaj rezultata za njih, a sa druge strane „kratka” klupa našeg šampiona, uz nekoliko nekih spornih situacija u ključnim momentima, na kraju su rezultirali osamnaestim porazom nasuprot šesnaest sakupljenih pobeda crno-belih.
Odraz u ogledalu neuspeha ovoga tima, potvrdilo se to sada na kraju, zaista ipak jesu svega tri utakmice u kojima su pobede poklonjene rivalu. Sa te tri pobede sada bismo sa sakupljenih devetnaest gledali drugu sliku na tabeli.
Trener jeste preuzeo odgovornost, ali to je i nešto što je uobičajeno. Trener je taj pritisak odgovornosti skidao sa igrača i tokom cele sezone ali… igrači ponešto moraju da znaju i sami! Loše izvedena lopta i preokret rivala za poraz u Parizu, slične greške u porazu od Virtusa kod kuće i nesmotren faul Sterlinga Brauna nad protivničkim igračem u derbiju direktno su uticali na to što je Partizan zaustavljen i pre borbe za bolji plasman u Evropi ove sezone!
Treba priznati i to da ova ekipa nije još uvek dorasla evroligaškom nivou. Sakupili su se ovi momci svega mesec dana pre početka takmičenja i uz niz povreda tokom cele sezone nisu uspeli da „kliknu” i naprave tu neophodnu hemiju za više od ovoga! Svakako da nije razumljiva ni mala minutaža pojedinaca u trenucima kada su njihovi saigrači bili povređeni, ali ni toliko poverenje i kredit Lundbergu za koji su čak i igrači shvatili da je ipak bio bez pokrića! Međutim sezona još traje i nije primereno da se analizira i sumira slika pojedinaca među kojima već sada ima onih koji su višak u ovoj ekipi.
Ostaje završnica ABA lige u kojoj Partizan ima više nego dobru poziciju i sudbinu drži u sopstvenim rukama. Pored, i u tom takmičenju nekih neshvatljivih poraza, rivali su bili ti koji su se potrudili da je na tabeli i dalje naš šampion prvi.
Do kraja će biti uzbudljivo, a čini se i da će plejof biti možda nikada neizvesniji do sada! Partizan ulazi u završnicu sa igračima iskusnijim za igranje Evrolige i, nadamo se, željom da dokažu da su kadri da se bore za trofej! Navijači su tu i sigurno da ni njihov vetar u jedra neće izostati! Košarka se i dalje igra, ništa nije još uvek gotovo!
