Emotivno prazni, razočarani, besni… eto takvi su navijači napustili Humsku posle prvog ovosezonskog derbija! Njihove reakcije, njihovi povici i veliko nezadovoljstvo samo su rezultat svega onoga što se dešava, ne ni više godinama ili nedeljama unazad, već svega onoga što kulminira na dnevnom nivou!
Uvrede, prepucavanje, bes, svakodnevnica su na drušrvenim mrežama, u medijima, na ulici! Pitanje je čija je sve to sramota? Onih čije su takve reakcije izazvane ili uprave i svih zaposlenih u FK Partizan koji ćute i generišu svakodnevnu sramotu! Onu sportsku, sramotu načina kako klub vode u propast!
„Riba smrdi od glave“ kaže poslovica, kaže i da se čisti od repa, a tako bi se mogle nazvati kozmetičke promene koje su pokušaj novih manipulacija i pokušaj novih marifetluka kvislinške uprave u fudbalskom klubu!
Ribu treba obezglaviti! Teško je pronaći način za to! Ali, kada već ova vodeća hunta bez osećaja moralne i redom svake druge odgovornosti neće da podnese ostavke, moralan čin bi bio da to sada urade svi ostali koji se ne slažu sa svim ovim šta se dešava! Redom… tetkice, svi oni koji održavaju ono što je od stadiona ostalo, ekonomi… glavom i bradom svi ljudi koji osećaju da je dosta torture nad Partizanom, nad klubom takve tradicije, na kraju krajeva – nad firmom za koju rade!
Videli smo, počev od utakmice u Zaječaru i pokušaja otmice i napada na poslednje uporište odbrane kluba – tribinu. Južnu tribinu! Tenzija pred derbi osetila se na svakom pedlju kaldrme ispred juga! Verovatno istih onih nekoliko desetina iz Zaječara zauzeli su poziciju ispred ulaza i okruženi odredima policije od ranog popodneva stajali bez nekog jasnog i preciznog cilja.
Nasuprot njima – nekolika stotina onih najvernijih, sačuvali su kontinuitet mirnog bojkota te je jug i ovoga puta ostao prazan!
Utakmica kao utakmica, nema puno da se kaže… snaga večitog rivala nije sporna i svi znaju zašto je to tako! Slabosti Partizana evidentne i očigledne već dugo vremena! Odnos snaga takav da ide na ruku klubu iz rupe, jer oni ovakve titule najviše i vole da upisuju na svoj konto!
Eskalacija situacije, sporta i viteštva koja nije bila moguća da se desi na terenu, nadmetanjem dva fudbalska protivnika, desila se još na poluvremenu, a zaključak dobila na kraju „potpisom” na licu trenera i, kako neko kaže, suzom u oku istog!
Zapitao se trener na kraju kako je izdao i kome je prodao klub?! Nije se pitao kada dolazi, gde dolazi i koji je cilj! Dan posle uspeo je izgleda da izvuče iz zadnjeg džepa čin odgovornosti pa je, nadamo se zaista, podneo ostavku zajedno sa svima sa klupe i time okrenuo leđa okupatoru!
Možda je imao obećanja po pitanju organizacije, igračkog kadra, ambicija ali i dovoljno vremena da shvati da je propadanje neminovnost pod ovakvim svojim poslodavcima!
I ako mu nisu jasni uzvici koji traju već neko vreme, doduše stidljivo, trebalo bi da bude jasno sada! Ponovimo, jer ponavljanje je majka mudrosti, trener Stanojević, čija ljubav prema Partizanu nikada nije dovođena u pitanje, izdao je legende kluba, navijače i simpatizere onda kada je, još letos, izabrao stranu i, umesto na Terazije, otišao u Humsku! Prodao se tada Aleksandar Stanojević kriminalcima iz lože zbog kojih sada mora da istrpi uvrede, povike i posledice! A posledice će biti mnogo veće, a ožiljci mnogo dublji od onih posekotina na njegovom licu!
I džaba suza u oku! Reke suza ne mogu da operu uprljan obraz! Poverenje se stiče i gubi ali uprljanu čast i obraz, oni koji zaista vole Partizan, nikada ne zaboravljaju!
