Zavesa je spuštena, svetlo ugašeno, a tačka na kraj rečenice o Fudbalskom klubu Partizan samo što nije stavljena!
Ako nekome nije bilo jasno do sada da je poslednja kap uveliko prelila čašu, da je sveća dogorela, onda bi svima to trebalo da postane kristalno jasno nakon samo dve uvodne zvanične utakmice ove sezone, jer upravo te dve utakmice iza nas su slika FK Partizana, slika njegovog stradanja, propadanja i bezizlaznog stanja u kojem se nalazi! Kapitulacija u svakom smislu!
Nekoliko dana nakon novog istorijskog poraza i sumiranja utisaka posle takve jedne blamaže, može se zaključiti da se ovako nešto realno i naslućivalo, ali i da je bilo pitanje kada će se desiti! Sećamo se Mladosti iz Novog Sada, petarde Danaca u prošloj sezoni itd. Ko je kriv i ko je odgovoran od onih koji su u glavnim ulogama uz povremenu, kozmetičku promenu epizodista?!
Odgovornost je, pre svega, na svima koji vole Partizan, svih nas… svih koji odlaze na stadion, svih koji prate i gledaju iz svojih soba, ali i svih onih koje barem malo zaboli kada čuju šta se to sa našim Partizanom danas dešava!
Evidentno je da je Upravu baš briga, da im nije stalo, da vole samo sebe! Njihova neodgovornost, neznanje i krajnje loše namere dovele su klub do ponora i dubokog blata u kakvom jeste!
Našminkali su ovoga leta svečane lože dok se ostatak stadiona raspada i dok, istovremeno, samo jutro posle sportskog i emotivnog poraza, trener zapomaže za minimum trojicom igrača koji nedostaju ekipi, dok su se silni igrači, koji su dovedeni pod apostrofom pojačanja za vrlo kratko vreme, pokazali ponajmanje kao pojačanja! Ko je kriv za to i ko će, kao i do sada, osim kluba snositi posledice?!
Dok traje satanizacija Partizana od strane kluba iz Kijeva, počev od toga da su igrači Dinama odbili da se (po protokolu) rukuju sa igračima Partizana, pa sve do izjava trenera i čelnika Dinama da Partizan podržava „rusku agresiju” time što je igrao pripremne utakmice u Rusiji, od Uprave našeg kluba stigao je jedan stidljiv odgovor koji je svojeručno potpisao Vazura!
Toliko o njima, dok traje napad na klub, ali i na državu! U nekim drugačijim okolnostima bi ambasador bio pozvan na konsultacije još tokom prvog poluvremena! Samo dokaz koliko su svi od Partizana digli ruke!
I trener beži od svoje odgovornosti! Aleksandar Stanojević kao da je i sam postao deo sveopšteg sivila koje je nad Partizanom, znao je nekada ranije da na šmekerski način nađe način, dobro opravdanje, razlog poraza. Znao je da utegne i uozbilji ekipu pa su mu se opraštali i oni porazi od Šamroka svojevremeno, ali i kiksevi koji su, sasvim normalno, deo sporta i fudbala! Danas on, znajući gde dolazi i čime raspolaže, odgovornost prebacuje na ekipu kojoj apostrofira mane i limitiranost u odnosu na ono što nam je demonstrirala osrednja ekipa klinaca iz Kijeva!
Stanojević ima, kako kaže, i problem što se ekipa sporo navikava na njegov način rada. On kao trener priča već o protivniku u kvalifikacijama za Ligu Evrope i pre odigranog revanša protiv Ukrajinaca! Treneru, možete vi to sasvim sigurno i bolje, koliko na terenu ali i van njega!
Šarena laža i nekome uteha možda može da bude 4:0 u drugom prvenstvenom kolu ili, kako mediji kažu „poker protiv novog prvoligaša sa Uba“, neko će likovati nad kiksom rivala iz komšiluka… ali sve je već viđeno! Lažna nada, iskrivljena realnost i još jedan pokušaj da se prikrije ono što će svakako biti repriza viđenog, ne tako davno, u sezoni iza nas!
Partizanu je potreban remont i restart! Partizanu su potrebni novi zubi da bi mogao da zagrize, jer su stari odavno oštećeni i polomljeni!
Navijači su nastavili sa bojkotom utakmica na domaćem terenu, što već sada mnogi kritikuju jer nije dalo željeni rezultat!
Da li je vreme za neki drugi vid protesta ispred i oko stadiona?! Da li je vreme za neku akciju koja će dalje i duže da se čuje?
Legende kluba, bivši igrači i deo simpatizera su pokušali i čini se utopili se u istom onome blatu protiv kojeg su pokrenuli borbu, pa sada i sa ove distance ta akcija izgleda isto kao i Partizan, promenljivo i uglavnom oblačno!
Da li je vreme za neki drugačiji pristup?
Da li je vreme za neku akciju sa tribina? Da li bi, možda, sablasna tišina pred punim tribinama i neizvesnost te tišine mogla da promeni i donese nešto?
Jedno je sigurno – ne sme se sedeti, ne sme se ćutati i sakrivati, jer slika govori više od svih reči!
Nije dobro, teško da će biti bolje! Zavesa je spuštena, svetlo ugašeno i pitanje je samo trenutka kada će na Partizan biti stavljena tačka ili katanac!
I na kraju, možda situacija može ponajbolje da se opiše frazom iz jednog našeg filma, koja bi u ovome slučaju zvučala tako da je Partizan davno udario brzi voz ,a on se i dalje trka sa putničkim. Tu je možda problem i to je možda naša greška!
