Ovako glasi jedan od grafita na stadionu u Humskoj ulici, na nekom od zidova sačuvanih od urušavanja, godina propadanja i devastacije njegove spoljašnosti, ali i onoga unutar zidova Hrama fudbala!
Decenija loših rezultata, decenija sunovrata, decenija propadanja! Upravo tako izgleda poslednja, jedna od najgorih decenija slavnog Partizana čije ime se sa ponosom izgovara, kluba za koji navijamo i, pre svega, jedne institucije uz koju su se menjala vremena i stasavale generacije!
Sramna uprava, grupa ljudi bez elementarnog vaspitanja, bez znanja i ponajviše bez morala, učinila je da propada gotovo sve što je i u najtežim vremenima i u najgorim okolnostima, opstajalo!
Dogorelo je bivšim igračima, bivšim rukovodiocima, simpatizerima… navijačima, onima sa tribine dogorelo je mnogo ranije, te su otpočeli miran bojkot još na početku tek završene sezone!
U odsustvu morala, bez trunke osećaja odgovornosti, odgovor na bojkot trenutne uprave doneo je još veću manipulaciju onima kojima je do Partizana stalo!
Predsednik je davao ostavku, pa nije davao ostavku. Skupština se sastajala ili se nije sastajala! Upravni odbor se sakupljao, ili nije, sigurno je da jeste telefonskim putem spakovao otkaz Igoru Duljaju, čoveku koji se borio sa vetrenjačama tokom cele sezone. Uspeo je da jesenji deo sezone „izgura” na prvom mestu, a na kraju omogući da klub ipak zadrži to drugo mesto i mogućnost igranja kvalifikacija za Ligu šampiona!
Sa kojim igračima će izaći na crtu najboljima tek ćemo da vidimo jer zbog blokada, tužbi za neisplaćene plate i nepoštovanja onih najosnovnijih egzistencijalnih potreba igrača, FIFA je blokirala transfere sve do 2026. godine! Ko je odgovoran za to – mi ili vi u udobnim foteljama?!
Sada, jer kada – ako ne sada, svojim potpisom je 79 bivših reprezentativaca, simbolično na 79. godišnjicu postojanja kluba, dalo svoj glas u apelu za oslobađanje Partizana! Otpočelo je sakupljanje potpisa i među navijačima, simpatizerima i onima kojima klub i malo znači!
Odmah je usledio još jedan sramni čin odbrane Uprave fudbalskog kluba, čime je u saopštenju osporen status potpisnika, čin elementarnog nevaspitanja, jer svako ko je ikada odigrao jedan minut u dresu Partizana, postigao gol, odbranio penal, sigurno je da ima težinu da svojim mišljenjem iskaže stav i zavredi poštovanje svih kojima je srce crno- belo!
A vredi se osvrnuti i na jednu činjenicu o potpisnicima. Od tih prvih 79 potpisnika, za najboljeg igrača godine proglašeni su bili:
- 1977. godine – Stojković Nenad;
- 1996 godine – Pantić Milinko izabran je za najboljeg našeg igrača u inostranstvu po glasovim novinara, trenera i igrača, a Atletiko, u kom je igrao, osvojio je te sezone duplu krunu;
- 1998. godine – Tomić Đorđe;
- 1999. godine – Kežman Mateja;
- 2000. i 2010. godine – Ilić Saša;
- 2011. i 2012. godine – Marković Lazar;
- 2013. godine – Jojić Miloš;
- 2014. godine – Škuletić Petar.
A FK Partizan je bio šampion u svim navedenim sezonama!
Toliko o tome kakvim znanjem raspolažu čelnici sadašnje uprave, o poštovanju nema smisla govoriti.
Spinovima i koprcanju svakako treba posvetiti par reči! Umesto da se dostojanstveno povuku i odu, ovih dana se bave iznošenjem laži o tome da se potpisnici povlače, odustaju, odlaze!
Istina je ta da je broj potpisnika sve veći, broj javnih ličnosti, broj onih koji su za Partizan spremni da idu do kraja! Spremne su i krivične prijave, spremna je taktika oslobođenja, sada idemo do kraja jer ničija nije do zore gorela!
