Ako se utakmica za ulazak iz engleskog Čempionšipa u Premier ligu smatra najskupljom utakmicom na svetu, onda je sigurno, barem poslednjih godina, osvajanje regionalne košarkaške lige za naše klubove „najskuplji” trofej na ovim prostorima.
Svakako, trebalo bi da bude svima jasno da poređenje vrednosti ni u najmanju ruku ne spada u onaj finansijski domen, već se ta vrednost odnosi na sve sem novca. Taj trofej, pre svega, znači sigurno mesto u Evroligi ali i novu prilika za cirkus Kalemegdano režiran od strane čoveka koji sebe smatra, a za šta su mu pomalo i drugi dali povoda da to misli, rodonačelnikom košarke, ako ne u svetu, u Evropi, onda sigurno na ovim našim prostorima.
On je osoba sklona napadima na sve one koji ne misle isto, targetiranju svih onih koji se drznu da ga kritikuju i krajnje neprimerenom „lajanju” i „kevtanju” na sve one koji se usude da kažu drugačije od onoga što bi on voleo da čuje!
Finalnu seriju započinju dva najveća košarkaška rivala svojim šestim mečom u ovoj sezoni. Titulu brani onaj veći košarkaški klub, a pobednik kao i do sada biće ona ekipa koja prva stigne do tri pobede.
Prednost domaćeg terena imaće ove godine Crvena zvezda i to ponajviše zahvaljujući našem Partizanu, koji je u moru velikih očekivanja potonuo rezultatski u svim takmičenjima i generalno u celoj sezoni koja se lagano približava kraju.
Čak šest poraza u regularnom delu, jedan u plejofu, sigurno previše za klub sa ambicijama kakve su najavljivane od početka!
Bezidejno je Partizan izgledao tokom većeg dela sezone, čitljive akcije, previše individualnih rešenja, manjak kreacije, vrlo često i odsustvo koncentracije celog tima što je dovelo do nekih neshvatljivih, svi smo to videli, poraza u Evroligi, ali i od daleko slabijih protivnika u regionalnom takmičenju u gostima, ali i kod kuće!
Svakako, poslednja prava prilika za iskupljenje nam predstoji u nikada većem finalu čini se. Krenuće spin, pritisak i atmosfera mržnje kakvu samo mogu da iskreiraju oni koji sebe smatraju svevišnjima! Verujem da ćemo kao i uvek, onako šmekerski znati da odgovorimo na terenu, ma u to sam apsolutno siguran u ovome trenutku.
Nego, vratimo se na cirkus Kalemegdano kako bismo spoznali prirodu njegovog programa. On počinje uvek saopštenjima, nastavlja se tako što Nebojša u drugoj tački počne sa delegiranjem sudija na način kako to čine dece koja biraju koga da pozovu na rođendan, krene da proglašava nepoželjne i nepodobne, sve mu smeta i svi mu smetaju, a onda obavezno na kraju preti da će isprazniti halu, prekinuti taj lično kreirani cirkus jer je tobože pokraden (uglavnom unapred)! Možda je konačno osmislio neki drugačiji scenario. Rekao bih da se ovoga puta zaista potrudio da od starta bude kreativan!
Kompleks i strah definitivno postoje jer šta je drugo razlog tome da domaći teren premesti u daleko manju halu od Arene, a godinama toliko atakuje i kidiše na istu, sa sve njenim pratećim prostorijama.
Nebojša je, ne prezajući od bilo čega, mudro smislio da svih 12 i kusur hiljada onih sa pretplatnim kartama sede sa po dve guze na jednoj stolici, složno i staloženo ili je, pre bih rekao, smislio da ukloni sve stolice pa da se dobije još jedan red mesta, pošto je tako mnogo lakše da se mlati rukama, pljuje, gađa i napada svako ko bude na terenu i svako ko pripada suparničkom, jer je lično termin sportskog rivalstva odavno obesmislio.
Da će biti vruće – hoće, da neće biti fer – neće. Igrači znaju šta ih čeka, znaju šta moraju! Gostujući tim nije uzeo brejk prethodnih šest sezona i videćemo da li je vreme za „lucky seven”. Nadajmo se da jeste! Uz agresivnu igru, jaku odbranu i srce na terenu u prvih osamdeset gostujućih minuta!
DO OR DIE ONCE MORE!
