Aperitiv ili dižestiv? Šta nam je to Ostoja Mijailović servirao poslednje subote u aprilu? Ono što predstavlja ostanak Željka Obradovića na klupi KK Partizan za navijače svakako jeste prava poslastica i razlog za ogromno zadovoljstvo!
Ostaće pitanje i jedna dilema – zašto se čekalo tako dugo i zašto je ugovor toliko vremenski „kratak”?! Kako god, mnogo bitnije od svega je da mesto trenera nije dovedeno u pitanje, a da se u Partizanu nije podleglo, možda čak velikim pritiscima, oko ostanka Žoca.
Moguće da je momenat produžetka ovoga, ali i produžetka ugovora sa nekim igračima na koje se računa, trebalo obaviti mnogo ranije, motivisati ekipu u trenucima krize, ali i sigurno sprečiti negativne kritike među navijačima koji su sigurno najveći sponzor i pokretač kluba.
Šanse za produžetak ugovora sa igračima moguće je da su propuštene i tokom prethodne sezone, u opet nekim ključnim momentima u kojima je igračima trebalo obezbediti sigurnost, ali i sprečiti odlaske do kojih je na kraju došlo i koji su se, mada to ne može sa sigurnošću da se kaže, ispostavili kao možda ključni za neuspehe u ovoj godini.
Neko će možda reći da još nije vreme da se o sezoni govori kao neuspešnoj, ali ona to svakako jeste. Izgubljen Kup, ponovo, koji za predsednika možda i nije takmičenje „na nivou”, međutim Kup Radivoja Koraća svakako jeste stvar prestiža pogotovo ako u finalu igraš protiv najvećeg rivala na terenu, ali i protivnika čijem predsedniku svakako jeste glavna preokupacija Partizan i kako Partizanu da gurne klin u točkove! Postavljeni cilj u Evroligi bio je plejof bez kojeg je naš šampion ne samo ostao, već nije uspeo ni da se plasira u ona dva dodatna mesta koja su ove sezone uvedena za „laki luzere“!
I na kraju, ABA liga u kojoj je Partizan zauzeo tek drugo mesto u regularnom delu, uz šest poraza protiv rivala koji su po kvalitetu i čak nekoliko klasa niže od ekipe Partizana!
Tri poraza od večitog rivala i šest poraza u ABA ligi pokazuju zapravo nedostatak hemije ove ekipe i nedostatak kvaliteta za velika dela!
Da se vratimo još malo na igrački kadar. Osmorici ističu ugovori i to nije mali broj igrača imajući u vidu „kratak” roster Partizana. Sa druge strane, postavio bih pitanje motivacije i pozicije tih igrača u pregovorima oko ostanka, pogotovo ako se ponovi sastavljanje ekipe na prečac, verovanju praznim obećanjima i nerezonskim vraćanjem bivših igrača o kojima se već špekuliše.
Nije Vanja Marinković igrač koji će praviti razliku, niti je kao Nikola Milutinov izazvao neke možda neprimerene reči navijača, ali jesu obojica sopstvenim postupcima izazvali krajnje emotivne reakcije navijača! Treba biti zaista realan i priznati da Partizan u svojim redovima trenutno ima prekobrojnih i to se pokazalo još tokom sezone.
Od stranaca koji vrede moraće da se jure ona „zvučna” imena i to na svim pozicijama! Dovođenjem igrača kojima će biti čast da igraju za najboljeg evropskog trenera i pred navijačima kakve samo Partizan ima, klub može da se nada rezultatima, ali i da opravdano postavlja visoke ciljeve jer i kako predsednik reče, Partizan nije razvojni klub već klub rezultata i visokih očekivanja.
Sačekaćemo! Sigurno je da u regionu ima igrača za Partizan, u Evropi nesumnjivo da da, a uz kontinuiran skauting- „faktor x” može da stigne i iz NBA! Svi koji budu ostali moraće daleko, daleko bolje! Isto tako, ako se ne krene već sada, odnosno ako se već nije krenulo sa pregovorima, kako vreme bude odmicalo biće sve teže i teže dovesti one igrače koji zaista mogu da naprave razliku.
Neizvesna je Evroliga i gotovo ponovo sigurna jedino za osvajača regionalne lige, pa zato ne treba biti skroman i spominjati da nije kraj sveta ako se regionalna liga i ne osvoji, jer ekipi čiji je cilj bila završnica ovoga evropskog takmičenja glad za odbranom trofeja regionalne lige ne sme ničim da se ublažava.
Nismo radili najavu polufinalne serije koja se trenutno igra jer, budimo realni, Partizan do samog finala ne bi trebalo da ima problema. A tamo, i ako se bude sastao sa projektom Nebojše Čovića i slabije plasiranom evroligaškom ekipom, mora da da sve od sebe i da dokaže da prednost domaćeg parketa protivniku u prve dve utakmice nisu prednost već je to veća želja, kvalitet i glad za pobedom, glad za osvetom i da tim pokaže ko smo to mi, a ko su oni!
Do finala je ostala još jedna prepreka a to je utakmica protiv Budućnosti u Podgorici. Medijska hajka, navodne sudijske greške u prošlom meču i druge nesportske stvari su ponovo manir sa kojim se dočekuje protivnik u glavnom gradu Crne Gore, biće sigurno vruće i na parketu ali sigurno uz veliku podršku navijača iako su cene karata višestruko skuplje nego inače.
Partizane NAPADAJ, Partizane POBEDI!
