Prođe još jedan gradski derbi Beograda – večiti derbi. Ono što je simbol Moskve kada igraju CSKA i Spartak, Rima kada igraju Lacio i Roma, Milana, Londona, Mančestera, Madrida… Nema veze ko se gde nalazi na tabeli, a ni trenutna forma nema neki značaj. Gradski derbi nekima znači sve. Tada sve staje. Sve staje u tih 90+ minuta.
Samo u Beogradu to više nije ni bitno, jer se pobednik zna unapred! Nema značaj, jer je sport izgubio smisao.
A ono u subotu… Jedna od najvećih sramota u istoriji srpskog fudbala. Pokojni Blagoje Šipka bi se postideo ovoga što je napravio Pavle Ilić, zatvorski čuvar po profesiji, za samo 180 minuta. Za svoj odličan „doprinos” na prethodnom derbiju dobio je priliku da sudi još jedan!? Prošli put se maksimalno potrudio, ali nije uspeo. Juče se još više potrudio i naizgled uspeo u tome. Zakucao je poslednji ekser u kovčeg srpskog fudbala!
Nemojte posle da se čudite kad reprezentacija Srbije na Evropskom prvenstvu ne prođe ni grupu.
Nesporno je da Zvezda ima najskuplji tim na ovim prostorima. Ali, to se na terenu ne vidi. Ne samo na 173. derbiju, a nije se videlo ni na prethodnom. Na skoro svakoj utakmici imaju penal prednosti, crveni karton, blamantnu sudijsku pomoć.
Ali, njima to ne smeta. Nemaju obraza, nemaju stida.
Prolazim gradom nekoliko časova posle utakmice. Gledam sva ta lica. Možeš po licu da prepoznaš ko je njihov, ko je naš. Oni radosni. A lica su im opet tako bezlična.
Nama na licu pomešana tuga i bes. Ali i PONOS. Ponos što navijamo za Partizan. Ponos jer su momci opet izašli na teren i dali maksimum svojih mogućnosti. I hvala im na tome! Na terenu je bio specijalac sa pištaljkom. Njihov. I on je pokazao i dokazao ko su i šta su oni. Masa koja nema ni čast, ni ponos, ni obraz, ni stid. Ne znaju ni šta je to obraz. Sram posebno!
Uzmite tu titulu! I sledeću, kao što ste uzeli i onu prethodnu. Potrošite još 25.000.000 državnih para u prelaznom roku. Dovedite koga hoćete. Nema veze. Već smo utvrdili da ste najhrabriji, ne zato što se ničega ne bojite, već zato što se ničega ne stidite.
Proći će i ovo zlo. A tada – kom’ opanci, kom’ obojci!
