Da li je bazen mesto odakle su klinci, osim partera i tartan staze, u neka ne tako davna vremena i sa livade, kretali u svoje upoznavanje sa sportom, sportskim veštinama, ljudskim veštinama, odrastanjem?
Neko će možda reći da vaterpolo i nije sport, neko će možda umanjiti uspehe u ovome sportu koji je negovan u svega nekolicini svetskih zemalja, svakako, mnogo je onih koji će priznati da je ovaj sport odnegovao mnoge idole, doneo mnogo radosti,koji i u našoj zemlji, pre svega zbog rezultata, slovi za jedan od najpopularnijih i svakako najtrofejnijih olimpijskih sportova.
Sa sedam evropskih titula, od čega poslednja pre ne tako davnih četrnaest godina, tri evropska finala, jedanaest polufinala, VK Partizan je jedan od najtrofejnijih vaterpolo klubova u Evropi, nećemo reći u svetu jer je zapravo Evropa odnegovala i neguje ovaj sport. Treba reći i da je VK Partizan jedan od retkih klubova koji je osvojio sve što se u bazenu ikada i moglo osvojiti i – da, ipak napomenuti da je jedino Pro Reko zapravo klub koji ima svega jednu evropsku titulu više od našeg Partizana!
Taj niz počeo je još davnih 60-ih godina prošlog veka. Vremena su se menjala, ovaj sport se menjao, a Partizan je sa njim rastao i uvek bio šampion svoga vremena čak i onda kada su vremena bila teška i za sport!
Odolevao je Partizan krizama, ratovima, sankcijama, besparici… odolevao i podizao šampione koji su dalje ostavljali neizbrisiv trag u klubu gde su počeli, za svoju zemlju i oberučke bili prihvaćeni i donosili najsjajnija odličja gde god bi zaplivali!
Srpski vaterpolo doneo je veliki broj evropskih, svetskih i olimpijskih medalja, najviše onih najsjajnijih, a te slavne generacije uglavnom su činili igrači Partizana ili momci koji su svoje vaterpolo karijere započeli u Partizanu!
Danas, kada se priča o prosperitetu, brzom napretku, uspehu… letećim taksi vozilima, veštačkoj inteligenciji i naprednim tehnologijama, gotovo istovremeno, nekako stidljivo i bez slova medijske pažnje lagano kopni, gasi se i gotovo da je već presušio taj vaterpolo klub čijeg uspeha su bila puna usta onih koji su verovatno mogli da pomognu, moguće zato, ili sasvim slučajno baš, jer se taj klub zove Partizan, jer je deo jednog istoimenog, velikog Jugoslovenskog sportskog društva, deo jedne sportske familije, one trofejne, najtrofejnije, čija su najveća snaga, između ostalog i njegovi navijači koji ne prihvataju kompromis, koji odolevaju svemu i na kraju ponosito ističu pripadnost bojama koje bodre!
Treba spomenuti da vaterpolo sport nije u velikoj meri komercijalan, nije skup i ne iziskuje velika ulaganja, opet traži podršku i traži minimum uslova koji su nekim čudom, malo po malo uskraćeni!
Partizan! Sila vaterpolo sporta u svetskim okvirima ostao je bez svoga doma na Banjici, ostali su veliki dugovi, uskraćena je podrška godinama unazad i ta omča, taj kamen oko vrata povukao je VK Partizan na dno bazena. Kriza rezultata godinama unazad kulminirala je ispadanjem u drugi rang regionalne lige što svakako sportski, a manje-više iz nesportskih razloga, jeste velika sramota pre svega za one koji u okvirima opštine, grada, države upravljaju sportom!
I nije samo Partizan naprasno ostao bez svoga doma na Banjici koji je opština odlučila da uzme, a sud proglasio ništavnom odluku iz 1992. godine da bazen pripada VK Partizanu. I nisu samo dugovi od svega nekoliko miliona evra za dvadeset i kusur godina problem, nisu čak ni prazna obećanja gradskih i državnih otaca o pomoći problem – problem je što je više stotina dece ostalo i ostaje bez mesta da se bave sportom, bez mesta gde će da stasavaju i postaju novi šampioni!
O svemu se ćuti, predugo se ćutalo i danas to ne bi bilo tako da je samo mali procenat od novca koji je ulagan u košarku i fudbal došao do vaterpola! Ne bi bilo tako da je neko poslušao i prihvatio da pomogne finansiranjem vaterpolo infrastrukture kao što je slučaj u Italiji, Grčkoj, pa i u susednoj Hrvatskoj, a onaj sportski deo prepustio sportistima koji znaju, bivšim šampionima koji su uvek znali kako da donesu novi uspeh!
Vaterpolo, neki će reći možda i nije sport, možda nije ni rukomet, odbojka i svi drugi sportovi koji su već propali, propadaju ili su doživeli sudbinu Vaterpolo kluba Partizan! Neki će se i zapitati kada budu prebrojavali i kada se budu hvalili olimpijskim medaljama iz prošlosti dok budu pokušavali da nađu razloge zašto je sve manje medalje sa takmičenja koja nam tek predstoje!
Možda nekada neko zaboravi sujetu, možda se i vremena promene, sigurno je da će se neko setiti, a neko i zapitati gde smo i kuda idemo kada se uskoro, ako bude prilike, setimo i te prve evropske klupske vaterpolo titule koju je Partizan osvojio pre tačno šezdeset godina!
Šezdest godina trebalo je da prođe od prvog uspeha do propadanja! Neko će reći da je dugo trajalo, neko će zaključiti da se prebrzo završilo! Istina je svakako verovatno negde na sredini!
Ne dozvolimo da VK Partizan presuši!
