Ime čoveka po kom naziv nosi i košarkaški Kup Srbije, još uvek, kako zbog košarkaških kvaliteta, tako i zbog onih ljudskih, u košarkaškom svetu i dalje predstavlja avangardu tog vremena. Sa druge strane, u realnoj današnjici, trofej „Žućkova levica” predstavlja malo od onoga što bi ga povezalo sa Radivojem Koraćem!
Srpska košarka nošena je na krilima tog avagardnog vremena, negde do početka ovoga veka, kada su, neki drugi razlozi, sujeta, ali i loše kolektivne odluke donošene iz individualnih interesa pojedinaca, košarku gurnule niz stepenice, a trofej „Radivoja Koraća,“ od jednog od tri evropska takmičenja, počeo da skuplja prašinu i paučinu iz godine u godinu, paralelno kako je to bivalo i sa košarkom u Srbiji.
Organizaciono, to takmičenje bi se moglo svrstati u ono nešto „jeftino”, gotovo bezvredno. Godinama unazad, u završnici gledamo zapravo samo jedno bojno polje gde se podmeću noge, gde padaju niski udarci i takmičenje gde, osim prepucavanja, ima veoma malo junaštva i sportskog viteštva!
Za one koji se možda ne slažu, možemo se prisetiti pražnjenja hale, prekida utakmica, pa i odigravanja finala u dva dana u matine terminima!
Kup Radivoja Koraća se, nažalost, više ne igra za čast, za pestiž, za ono malo što je od srpske košarke ostalo, već nekima služi isključivo i samo za brojanje titula!
Zna se i kome, zna se ko prebrojava navijače, ko otima zasluge, kome smetaju sudije, ko prisvaja ligu i ko menja pravila koja je prvo sam predlagao, pa mu onda ni takva nisu odgovarala. Zna se i kome u Srbiji smetaju jaka košarkaška imena, ko novinarima ukida slobodu govora, ko kroji budžete a za „najmanji” novac dovodi po 12-13 igrača u paketu, a kada ne ide, vrlo lako pribegava nimalo jeftinim rešenjima, setimo se Kampaca, Nejpira i da ne nabrajamo dalje!
Baš takvi ljudi, takva politika i takvo viđenje sporta obezvredili su Žućka, njegovu levicu, obezvredili uspehe i snagu srpske košarke. Takvi i ljudi u službi takvih, zarad ličnih i zarad sitnih interesa, unizili su sport u kojem smo bili silni, a dozvolili da danas i ne znamo kako nam izgleda liga, ko igra, koja su pravila, kuda idemo i gde će to da nas dovede! Baš kao što verujem većina i ne zna ko i kako se do završnice Kupa Radivoja Koraća dolazi!
Ove godine, kao i svake druge, učesnici su srpski klubovi iz ABA lige – Partizan, Borac Čačak i Crvena Zvezda sa svojim filijalama. Prvoplasirani iz srpske Lige, a to je Vojvodina i klubovi koji su obezbedili mesta kroz drugi rang kupa ili ti košarkaški kup Srbije!
KK Hercegovac iz Gajdobre i Čačak 94 su ta dva mala kluba koja su ogulila đonove patika da bi stigli do završnice. Kada kažem da su mali, zaista ne mislim ništa uvredljivo, šta više, organizaciono, borbeno i sportski su oni na ovome putu bili daleko veći i, uz daleko veće izazove, iskusili one sportske draži takmičenja!
Čačak znamo da je košarkaški grad pa onda i ne čudi da uspevaju, uz sve muke, da pružaju podršku dvema košarkaškim ekipama!
Na Hercegovac bih se posebno osvrnuo jer je to ekipa koja dolazi iz malog vojvođanskog mesta za koje se praktično saznalo zahvaljujući satiričnom formatu „Državni posao”. Stariji, pak, za Gajdobru znaju kao mesto naseljeno kolonistima iz Hercegovine nakon Drugog svetskog rata. Ono što je činjenica je to da je Gajdobra mesto sa najvećim brojem doktora nauka i trofejnih sportista, kada uzmemo u obzir broj stanovnika, nešto više od 3000.
Snaga i zajedništvo ponositih Hercegovaca upravo su i istoimenom klubu iz svoga mesta vratili sjaj nakon prestanka postojanja i eto, za više od pet godina ga doveli do borbe za „Žućkovu levicu” gde će na megdan Partizanu već u prvoj utakmici!
Možda snaga protivnika nije na istom nivou, ali spektakl između Davida i Golijata sigurno je zagarantovan!
Partizan ne zna za ovaj trofej, koji je do sada osvajao osam puta, od 2020. godine, dok su sa izuzetkom ekipe Mege, osvajači do sada bili Crvena zvezda i FMP. Zapitajmo se onda ima li priča o filijalama i kupu kao privatnom takmičenju smisla?
Košarka se neminovno i dalje igra, a Kup Radivoja Koraća osvaja se iz inata sa kojim je posebno bitno otputovati u Niš!
Ima li Partizan neophodan inat da i ovaj trofej vrati u Humsku?
Ekipa Partizana u Niš putuje, čini se, u nikada goroj atmosferi u svojim redovima. Serija loših rezultata, lošeg zalaganja na parketu, manjak energije, trener koji je praktično ostao bez reči, uz sve zvižduke i negodovanja navijača na takav odnos prema grbu, ekipi Partizana će biti veliki test! Test muškosti, test ljudskosti i svakako test sopstvenih kvaliteta.
Raspored je projektovan tako da posle prve utakmice sa KK Hercegovac, u eventualnom polufinalu, čekaju pobednika utakmice Mega – Vojvodina, a u finalu koje je daleko miljama posmatrajući trenutno stanje, čekaće neko od preostalih učesnika!
Verujem da Partizan može, verujem da Partizan mora! Iz inata! Za sebe, za grb, za svoje navijače… ništa manje od titule!
