Derbi? Prilika za atomsku košarku gde se broji svaki skok, borba za loptu više, jurnjava po celom terenu, meč gde se rađaju neki novi junaci ili derbi koji je, ipak, sasvim nešto drugo?!
Kod nas, u zemlji košarke, teško da može derbi da se nazove samo utakmicom između dva najveća rivala, jer on davno to prestao da bude i to samovoljom jednog čoveka, istog onog koji je uspeo da otruje košarku u svojim nastojanjima da tumači verodostojnost rezultata, obmanjuje javnost pokušajima da istu tu košarku privatizuje. U neka druga postignuća dotičnog nećemo dalje zalaziti.
Poslednji put, kroz režiju i scenario tako zvanog „dugogodišnjeg sportskog radnika“, na gostujućem parketu smo mogli da vidimo pljuvanje igrača iz prvih redova, zamahivanje stolicama, bes, krv u očima istih onih koji imaju privilegiju da košarku gledaju tik pored parketa. Sve to bez ičije osude, bez izvinjenja… Prešlo je to već njima u naviku, a sa tom njihovom navikom navikli su nas da uvek sa velikim nestrpljenjem očekujemo neku novu komediju i neko novo nasilje izrežirano iz tabora onih koji su odavno prestali da budu veliki, onaj najveći sportski takmac! Niko im ne reče da je ovde u pitanju uistinu samo sport i to ne bilo kakav sport, već sport koji još uvek uspeva da privuče i ne tako mali broj dece.
Videli smo isto ne tako davno, nakon jednog od derbija u bliskoj nam prošlosti i uništavanje automobila, junački napad na žene, ali i napad upravo na tu istu decu kojima je Partizan učinio da košarku doživljavaju na neki drugi, nevin način i gledaju je nekim drugim očima.
Moram da kažem da mi je izuzetno drago što nisu prestali da postoje onomad kada su se izvukli mlataranjem kojekakvim UPPR-ovima, jer da su prestali da postoje, ko bi nas danas uveseljavao koprcanjem sve uz želju da budu važni?!
Laž! Dokazana laž je jedan od razloga zbog kojeg se i deo, veliki, ogroman deo navijača ne slaže sa predstavnicima ove porodične sportske organizacije i personom na njegovom čelu!
Koliko se razume u istinu i činjenice govori i to da je sebi pripisao zasluge za Partizanovu evropsku titulu 1992. godine, uz prethodno pokušaj osporavanja iste, rekavši da je u tom projektu učestvovao kao gradonačelnik Beograda?! Podsetićemo ga da je na mestu gradonačelnika bio od 1994. godine!
Navodi isti nedavno i to da je upravo on postavio Željka Obradovića na mesto selektora?!
Pa, da se podsetimo na činjenice! KK Partizan, koliko za one koji ga ne vole, koji to i ne moraju da čine, osvojio je Fiba Evroligu koja pod tim imenom postoji od 1991. Dakle, KK Partizan je prvi osvajač Evrolige koja je format takmičenja menjala mnogo puta, ime i koncept su uglavnom ostajali isti!
U vreme kada je Željko Obradović postao selektor Jugoslavije, već je bio u stručnom štabu reprezentacije, a na svom kontu je imao i osvojene tri evroligaške titule sa velikanima poput Partizana, Huventuda i Real Madrida. Istina, na čelu KSJ jeste u tom periodu bio dotični, jedini koji se na tom mestu zadržao, na svu sreću, svega jednu godinu jer pitanje je da li bi u suprotnom istolerisao „samo” osvojeno srebro te 1996. godine na Olimpijskim igrama u Atlanti?!
Pitanje je i da li bi danas, da je isti rukovodio duže savezom, košarka doživela sudbinu, recimo, rukometa kao jednog od najtrofejnijih sportova bivše Jugoslavije.
Jedino po čemu je dotični poznat, najpoznatiji možda, kada je igra pod koševima u pitanju je broj promenjenih trenera… da se dotaknemo ovoga poslednjeg za kojeg se pitamo da li je zaista bio i jeste loš trener ili se možda drznuo da pita zašto velike igračke zvezde sa imenom (ne prezimenom) na dresu igraju uprkos poznim godinama i sklonosti povredama i još na sve to su plaćeni šestocifrenim iznosom u evrima po sezoni, umesto, zaista talentovanih momaka koji zaslužuju sticanje evroligaškog iskustva?!
Možda nije u pitanju samo to već i još jedan preplaćeni „veteran” koji osim gladi za minutima na uštrb mladih, onda kada ne trenira organizuje kladionicu na to kada će trener da dobije otkaz?! U pitanju je isti onaj čovek čiji rođeni brat je poznat po dve stvari, seksulanom napadu na radnicu porodičnog hotela, ali i pevačkom talentu uz izbor pogrdnih stihova u autorskoj pesmi o Svetislavu Pešiću! Istom onom Pešiću koji se crvenoj zvezdi našao kada su od nje svi digli ruke!
Nije sportski pa gej afere iz svlačionice ne treba pominjati, kao ni razloge zašto je doveden pa oteran igrač Armanija. Ne treba ulaziti u umešanost porodičnog čoveka, sportiste, a na kraju i čoveka vezanog kumovskim odnosima u ovoj porodičnoj sportskoj organizaciji!
Jedina osobina koja je možda gora od laži je sujeta! E, pa dotični je i do te mere sujetan da lične frustracije leči bez biranja sredstava i načina.
Valjda mu smeta što je Željko Obradović čak bio i bolji košarkaš od njega. Eto, čak i ne znamo gde je taj gospodin igrao košarku, ali mu dopuštamo da nas ubedi da jeste, pa neka mu bude.
Na preuveličavanje poseta i broja navijača smo navikli još iz perioda kada nas je dotični ubeđivao da je Hala „Pionir“ čak veća od „Arene“, a kada mu je neko rekao da ipak nije, odlučio je da se preseli u „Arenu“, jer ipak ta ista „Arena“, na svakoj utakmici, može da primi makar jednog više navijača crvene zvezde od Partizana!
I, da sve to ne bude dovoljno, odjednom je došlo vreme da se otme, jer u tome je posebno uspešan, i sala za treninge, ona mala sala „Arene“ koja je od magacina postala jedino mesto za trening i stvaranje rezultata KK Partizan kojem su stopirani i nikad započeti radovi na obećanom trening centru. Ovo otimanje i nije veliko poput onoga sa početka veka kada su jedan visoko pozicionirani političar i njegova supruga za „tepsiju ribe“ kupili fabriku, ne fabriku tepsija, ali svakako fabriku limenki za pakovanje te iste ribe!
I, šta je novo pred ovaj derbi? Nadam se da je smislio nešto kreativnije od sudija koje nikada nisu adekvatne, od kordona policije dovedene da plaše, a ne da čuvaju… zapravo i nemaju koga da čuvaju, jer više ni novinarima nije dozvoljeno da izveštavaju drugačije od onoga kako je negde zamislio i zapisao – Šone („Šone, brate, Šone jer Nebojša je malo – pederski“)!
