Izuzetno je lepo kada vidimo trenera našeg šampiona dobro raspoloženog i nasmejanog. I kako on sam reče odmah nakon pobede protiv svoga „drugog” kluba, kada se borite onda se to vrati u vidu dobrog rezultata.
Imao je čemu naš trener da se raduje posle izuzetno važne pobede protiv Panatinaikosa. Imao je Žoc konačno veliki broj igrača na raspolaganju. Mogao je da rotira, isprobava. Imao je mogućnost da postavi taktiku i da se nadmudruje sa protivničkim trenerom. Naravno, imao je i preko 20 hiljada raspoloženih navijača koji su fantastično, kao i uvek, bodrili ekipu i davali snagu onda kada je bilo najpotrebnije.
Bila je ovo vrlo zahtevna utakmica, psihološki pre svega, fizički svakako i, na kraju, vrlo zahtevna u taktičkom smislu jer je protivnik, posle jedne od najlošijih sezona u istoriji, ove godine projektovan za najviše ciljeve. To se moglo videti i po dužini njihove klupe, igračima koji su igrali, ali i po lakoći sa kojom su igrali i birali akcije.
Ali, pokazao je Partizan zube, inat i pre svega, videlo se, da su igrači ispoštovali dogovor iz svlačionice.
Svi su, a ponajviše turski trener na privremenom radu u Grčkoj, bili iznenađeni manje agresivnom igrom crno belih na spoljne igrače protivnika u odbrani, ali i dobrom idejom da naši niži igrači skupljaju lopte na skoku. Kada se na to doda solidno šutersko veče onda u kompletu rezultat ne može da bude manji od pobede.
Kada se pogleda, a to je i naš trener provukao u analizi utakmice, visoki igrači protivnika zaista deluju nezainteresovani za sakupljanje lopti kako ispod svoga, tako i ispod koša protivnika. Dalje, da se ne shvati pogrešno to solidno šuterski… mislim da su šutevi dobro birani, akcije dobro realizovane i kao nekada smo mogli da vidimo jednu fantastičnu utakmicu na 80-ak poena.
Ako sam ranije (konstruktivno) i kritikovao Anđušića, onda je sada pravo vreme da ga pohvalim za ono što je prikazao. Mali broj poena, ali zato najviše skokova, sjajna igra u odbrani, saradnja sa ostatkom tima. Bio je na svakom delu parketa igrač zadatka.
Pi Džej i dalje napreduje i još jednom je bio važna karika u ovome lancu. Sada, kada već ima i kontinuitet dobrih igara, možemo reći da je igrač koji pokazuje odbrambene kvalitete, ali i neko ko preuzima odgovornost i nema straha pred protivnikom. Siguran sam da će naš trener sa ovim igračem moći da napravi razliku, osmisli neke minijature i iznenadi protivnike.
Smajli je, sa svim svojim manama i svim svojim kvalitetima, dao još jednom veliki doprinos. Iako to nekada izgleda konfuzno, iako neke lopte deluju lako izgubljene, i te kako nije tako. Smajli je veliki borac i u svakoj utakmici trpi velike „batine” i veliki pritisak protivničkih odbrana. U napadu možda još uvek koncentracija nije na najboljem nivou, ali Smajli svakako jeste igrač za ovako velike i važne pobede.
Kaboklo od samog dolaska pokazuje individualni kvalitet pored kojeg i fantastično odrađuje timske zadatke, uzimajući u obzir i to da sigurno nije bilo vremena za trening i neko posvećenije uvođenje u sistem ovoga igrača. Iako je imao neke greške u prvom delu, u drugom poluvremenu je dao veliki doprinos u pobedi protiv motivisane ekipe iz Grčke.
Kada ostatak ekipe melje i kada se bore svi kao jedan, onda ni odsustvo Nanelija, ili bilo kog drugog igrača, nije nenadoknadivo. Džejms nije imao svoje veče ali je, zbog dobre timske igre, trener imao taj luksuz da ga selektivno koristi u igri.
Ako je Zek do sada, a u njegove kvalitete, borbenost i „srce” ne sumnjamo, bio heroj iz senke, ako je i bio u nižoj brzini, onda je večeras bio momenat da pokaže raskošan talenat i arsenal svojih mogućnosti. Prodori, dodavanja, nekoliko bitnih trojki, kucanja i lucidnih šuteva jednom rukom bili su to što je donelo pobedu ali i držalo energiju celom timu u regularnom delu, a onda i u produžetku kada je to bilo najpotrebnije.
Aleksa, ili kako su ga nazvali „beogradski Zoro“, sjajno je iskoristio svoje minute u borbi sa protivničkim igračima ali i u borbi sa zaštitnom maskom sa kojom će, sigurno morati neko vreme, da se saživi.
Par Vukčevićevih minuta pokazuje da su mu isti i te kako potrebni za podizanje, pre svega, samopouzdanja za velike utakmice. Iako često kritikovan, ovaj momak ima mnogo skrivenih talenata koji su svakako vredni za ovaj kolektiv.
Kaminski, ponovo odličan u napadu, izuzetno koristan za dobro otvaranje utakmice, ali i dalje vrlo tanak u odbrani. Nekoliko izleta spolja su i u ovoj utakmici ostavili dosta nebranjenog prostora ispod koša. Muku ovaj momak muči i sa faulovima što je svakako još jedna posledica neorjentisanosti ispod svoga koša. Ima ko to da nadomesti, ali svakako će puno značiti kada u odbrani pokaže delić, a sigurno ima i više, mogućnosti koje pokazuje u napadu.
Jaramaz, dete Partizana, igrač koji nikako da se namesti, na žalost za ovoga sjajnog momka. Odgovor zašto nije ni delić od onoga Ognjena kakvog znamo od pre, možda je i posledica teške povrede koja ga je na duže vreme udaljila od košarke u prošloj sezoni. Svakako mislim da je bio i prevelik pritisak na njemu od početka sezone do kojeg su dovele povrede nekih bitnih igrača sa kojima je bilo planirano da deli minute. U svakom slučaju, mislim da će i njegova forma rasti sa rastom forme ostatka ekipe, budimo strpljivi, Jare zaslužuje šansu!
Na kraju kapiten – kapitenski! U prvom poluvremenu tanko, onako kako je i počeo sezonu pre nego što je morao na prinudnu pauzu zbog povrede, i to skoro više od mesec dana, ali i takav je svojim prisustvom unosio sigurnost i bio kapetan među saigračima. Panter je veliki radnik i to se videlo ako ni po čemu drugom, onda po tome da je glavom u svakom momentu na parketu. U drugom poluvremenu je, onako u svom stilu, kada je najpotrebnije, kada su se drugima stegli mišići, bio tu da sa trojkom, par ulaza i asistencija „zakuca“ veoma važnu pobedu. I, možda još važnije od toga šta je uradio protiv Panatineikosa, je to da ovako sjajna igra puno znači za podizanje samopouzdanja posle, kao što sam rekao, nešto slabijeg starta sezone i povrede koja se odužila u odnosu na prve procene lekara koje smo imali.
Kao što ne treba da iznenadi ovako dobra partija, ne treba da iznenade i lošija izdanja kojih će sigurno biti. Tu smo negde na trećini sezone i još je rano praviti bilo kakve kalkulacije i imati očekivanja. Ono što se odmah vidi je da mnogo znači kada je cela ekipa na okupu i zato se nadamo da će period povreda biti završen povratkom Trife. Dobra stvar je i raspored bez puno putovanja u narednih mesec dana jer sigurno da i to mnogo iscrpljuje i kvari ritam kod igrača.
Idemo dalje, prvo FMP, pa neka se spreme Monako i Armani, sve to u jednoj sedmici! Mi smo spremni da vas bodrimo, a vi se borite!
… slavićemo zajedno!
