I vekovima posle, srednjevekovne zidine Carigrada odolevaju svim napadima, pa i onim sportskim. Nažalost ovoga puta nismo uspeli da se vratimo sa pobedom iako je ona bila nikada bliže.
Čudna je ova sezona! Mnogo pobeda koje su lako mogle biti i porazi, ali previše poraza od kojih je svaki mogao vrlo lako biti pobeda! Dakle, Partizan ove sezone igra promenljivo – čas potop, čas sunce – i sve tako u krug, od početka sezone, a neretko i tokom same utakmice! Svaka pobeda i svaki poraz na, kako se kaže, jednu loptu!
Iako se vidi napredak u igri, to ni ovoga puta nije bilo dovoljno da slavimo u Istanbulu. Bolji procenat svih parametara igre, ali i čak 20 izgubljenih lopti, koštalo je poraza u poslednjim minutama utakmice protiv Efesa! Razigravali su se njihovi najbolji, jedan po jedan, dok mi, u skraćenoj rotaciji zbog povreda, nismo odgovorili na pravi način u momentima kada je moglo da se prelomi.
Slično kao i lani, rezultatima smo ušli u period kritika na račun igrača, na račun trenera, uprave, svakoga ponaosob i svih redom. Kritike se mogu čuti i prema navijačima i publici. Da, počele su da se prave podele na navijače i na publiku! Možda je i sve to normalno kada ne ide, a ne ide! Svako ko voli Partizan je opravdano razočaran, rezigniran, tužan i ljut jer izostaju rezultati. I to je stvar emocija, razum se tu ne pita mnogo. Blizu 20.000, slovima – dvadeset hiljada – navijača izdvojilo je novac i grčevito su se borili da dođu do svoga mesta u Areni. Daleko veći broj njih nije stigao do prilike da svoj tim bodri iz hale. Broj onih koji prate ekipu i na gostujućim terenima daju podršku takođe nije mali. Pa opet je pitanje kako to da nema rezultata, šta se to dešava, ko je kriv? Igrači, trener, uprava?!
Sigurno da bi kritike bile makar tiše da se nisu desili porazi u ABA.
Smatram da ipak nije vreme da se traži, a pogotovo ne da se imenuje krivac. Setimo se koliko je samo problema bilo kada se ovaj tim sastavljao! Hvala onima koji su ostali, hvala im na onome što osećaju i na tome što su bili spremni da daju.
Setimo se i toga da su neki otišli, a setimo se i kako su neki otišli!
Setimo se i onih koji nisu došli, kao i onih koje smo želeli da dođu! Nije to ni malo lak proces, vražije je težak posao učiniti situaciju idealnom. Nemoguće! A onda treba sakriti sve mane i istaći sve prednosti. Grupa je to bez obzira na sve, grupa sa svim svojim vrlinama, svojim manama i, na posletku, a možda i pre svega, sa svim svojim talentima, a posebno onim skrivenim.
Sezona je tek počela i najveći saveznik ove ekipe svakako je strpljenje navijača. U Evroligi tek predstoji onaj period kada se hvata uzlet, trenutno je čak 14 ekipa na po dve pobede ili poraza od gornjeg tj. od donjeg dela tabele. Raspored nam svakako ide na ruku i dosta vremena ćemo provesti kod kuće pa će i vremena za trening biti više. Iskreno se nadamo da će ekipa biti kompletna i da je period poraza za nama, te da će kapiten dati svoj doprinos koji se čeka, da Aleksa neće biti malerozan kao prošle sezone, a da će Trifa nastaviti tamo gde ga je zaustavila povreda mišića.
Kvalitet pojačanja nije sporan, i o tome sam pisao, njihova saradnja na terenu sve je bolja i individualni kvaliteti stavljaju se u službu taktike.
Danilo i Ognjen, kao „deca Partizana” moraju puno puno bolje! Ne samo da nisu „glavom” u igri već ne mogu svojim iskustvom da budu primer i mentori novajlijama o tome kako se „gine” za Partizan.
Kormilara imamo, ne makar kakvog, najboljeg! Imamo i posadu, posadu koja je tek isplovila iz luke, posadu koja se tek suočava sa suncem, sa kišom, sa burom, sa talasima. Traže se oni najbolji. Najbolji za pramac, najbolji za krmu, najbolji za jedra. U tom traženju svi moraju da pokisnu, sve mora da išiba vetar, svi moraju da sačekaaju mirno more jer to je jedini put ka sigurnoj luci. Sigurna luka je još uvek daleko, putovanje je tek počelo!
Vetar navijača imate, stisnite zube, pokazali ste da znate, pokazali ste da možete!
Pravac i cilj znate, namestite jedra, pobede su pred nama i idemo da ih uzmemo!