I što bi rekao jedan sedmogodišnjak, odmah posle utakmice sa berlinskom Albom: „ovu utakmicu smo pobedili baš brzo”!
Kao da ta rečenica najbolje opisuje ono što smo gledali u duplom „nemačkom” kolu! Iako baš ova utakmica sa Albom nije delovala toliko dramatično i u njoj smo mogli da vidimo sve one „minus faze“ koje su nas koštale pobede u Minhenu!
Da bi bilo što komplikovanije, pobrinula se Evroliga! Ekipa je prvo putovala u Minhen, a zatim, dva dana kasnije, po rasporedu dočekala drugu nemačku ekipu – kod kuće! Ali, može se reći i kako nama, tako i njima! U takvom rasporedu, još jednom treba istaći i to da vremena za trening i korekciju gotovo i da nema!
Pravu odbranu mogli smo gledati u Minhenu, ali odbranu domaćeg tima, dobro postavljenu ekipu koja fantastično odrađuje defanzivne zadatke, a onda iz tranzicije uvek ima barem dva otvorena rešenja za lake poene u reketu, pod košem! Bajern jeste ona ekipa koja mnogo šutira za tri poena, ali to izgleda pravilno raspoređeno i baš kao da je to razlog zašto ulaze oni šutevi kada je to najpotrebnije! Kod Bavaraca se vide jasno utvrđeni položaji, svaki igrač ima svoje pozicije i svako se drži svog zadatka! A opet, svako od tih igrača se na svojim pozicijama „nudio”, tražio da ga nateramo na grešku, ali smo mi uvek bili daleko! U momentima kada smo se postavljali u odbrani, uspevali smo da se vratimo u utakmicu, a svaki dalji pokušaj da preokrenemo smo sami činili nemogućim!
Taj kvalitet više ekipe Bajerna bio je dovoljan za još jedan poraz našeg tima, što nije bio slučaj sa Albom koja kao da je zalutala u ovo takmičenje. Ove sezone liče na trening protivnik svim ostalim ekipama, nažalost – ne više od toga!
Ono što nervira većinu navijača i ono što očigledno smeta i treneru upravo je ta slaba reakcija na defanzivne zadatke, na dogovor iz svlačionice, analizu svoje ali i igre protivnika!
Igra deluje i dalje toooliko sporo, lako čitljiva, bez energije! Opet su se tu tražila rešenja spolja, mnogo kruženja na malom prostoru gde se traži iznuđena pozicija za dalekometnu paljbu, bez onog protoka lopte koji nas je krasio prošle sezone!
Rezultat neizgrađenih akcija, odsustvo igrača koji razigrava moguće da je razlog i za izgubljene lopte kojih je bilo, i kojih ima, dosta više u odnosu na ranije!
Stvar koncentracije su i loši procenti slobodnih bacanja, ali i skok koji je deprimirajući!
ANĐUŠIĆ jednostavno ne može tako nonšalantno da traga za svojim poenima kao za skrivenim blagom! U Minhenu previše potrošenih lopti i neiznuđejih promašaja kada je mogao više da igra za tim! Protiv Albe opet onaj Anđušić kakvog želimo da gledamo. Ili- definitivno, još od prošle sezone, nije uspeo da uhvati kontinuitet!
NANELI i LEDEJ su još dva igrača koji su daleko od nivoa svoje najbolje košarke, ali svaku lošu odluku, izgubljenu loptu ili promašaj, oni kompenzuje kroz neki drugi dobar potez na svakom delu terena što se na kraju pokaže kao X faktor pozitivnog rezultata. Identičan slučaj u ove dve utakmice protiv ekipa iz Nemačke.
AVRAMOVIĆ je igrač koji uživa najveće poverenje trenera i to se može videti po tome koliko vremena tokom utakmice Željko provede u razgovoru sa njim, ali i koliko se „ljuti” na njega! Koliko je nedostajala njegova dobra igra za pobedu protiv Bajerna, toliko su njegove minijature značile u pobedi protiv Albe.
JARAMAZ sa toliko iskustva mora mnogo, mnogo bolje. Mislim da njegova motivacija ne sme da bude upitna, zna gde je došao, zna šta se od njega očekuje! Bledo izdanje u oba susreta, kako u onome protiv bivše ekipe tako i u onome beogradskom gde je bio u startnoj petorci.
TRIFUNOVIĆ sa daleko manjim iskustvom od prethodnog saigrača, zbog čega mu se oscilacije u igri mogu opravdati, ove sezone pokazuje svest o tome kako mora da se igra za dres koji nosi i kako se zalužuje ljubav armije navijača! Dobar u oba poslednja evroligaška meča!
TRISTAN je igrač koji ove sezone pokazuje da se na njega može osloniti što koristi u svakom trenutku na terenu.
SMAJLI je možda jedini, iako još podiže formu, igrač koji ima kontinuitet u igri. Njegovo vreme provedeno na parketu uliva sigurnost, a rešenja koja ima su rešenja za koja bira dobar momenat – što daje rezultat! To se pokazalo još jednom u Minhenu, dok u Beogradu nije igrao!
KABOKLO, Kaboklo, Kabokloooooo – odavno nismo čuli toliko puta ime jednog igrača. U Minhenu je pokazao mnogo u napadu, protiv Albe nesebično dao sebe u odbrani. Igrač od kojeg treba očekivati i tražiti mnogo jer se vidi njegov osećaj za najbolju evropsku košarku.
KAMINSKI još uvek traži svoju najbolju ulogu i pod svojim i pod protivničkim košem. Još uvek se oseti i grč u njegovoj igri i posledice adaptacije na drugačiju košarku od one koju je igrao do sada, zbog čega ima (daleko manje) grešaka ali i još uvek je primetan veliki broj loših izbora i problem sa faulovima u ranoj fazi meča.
PI.DŽEJ. je došao da nadomesti odlazak Egzuma, ali setimo se da se Dante „tražio“ prošle godine, u ovoj fazi sezone, trabaš kao i Pi.Džej. Sigurno da bivši igrač Nagetsa ima veliki potencijal koji će da se pokaže u onom momentu kada on sam shvati da je svaka utakmica bitna, da su rosteri kraći, a svaki minut na parketu veoma značajan, te da prostora za slabe igre ima mnogo manje nego u NBA!
PONITKA, poslednji igrač koji je igrao u ovome tek završenom duplom kolu, je igrač koji je konačno izašao iz povrede i igrač koji je i te kako nedostajao, pre svega zbog igre u odbrani, ali i igrač koji je veoma bitan za bolji protok lopte i rešenja u napadu, što nije ostalo nezapaženo u poslednja dva meča.
Ostaje žal što je još jedna dobijena utakmica izgubljena. Ostaje utisak mršave atmosfere protiv otpisane Albe, ali ostaje i radost zbog reakcije nakon dva vezana poraza!
Svakako da je ovo duplo kolo pokazalo veliki individualni kvalitet i potencijal igračkog kadra, videli smo da je svaki igrač deo slagalice, a naročito u poređenju sa veoma disciplinovanom i postavljenom ekipom iz Minhena. Videli smo, u svakom slučaju, da se ta slagalica još uvek sklapa i uklapa i da se svakako čeka onaj prelomni momenat sezone i vetar u leđa!
Zaključak je, i ono što pomalo brine, skraćen roster uzrokovan povredama! Nedostaju kapiten koji i kada nije na svom nivou – unosi dozu sigurnosti i samopouzdanja. Bolest je sa parketa udaljila Balšu čiji minuti nisu bez značaja, ali i Smajlija čije odsustvo se uvek primeti, kao i, posle Albe, i Trifu, zbog povrede mišića, koji će odsustvovati najmanje dve nedelje!
Idemo u Ljubljanu, teško osvojiv teren koji je možda i idealan da se pokaže želja, reakcija i odigra najbolja košarka svih 40 minuta! A posle toga…
Pišemo se posle Stambola!
