Mržnja. To je nešto što je ovu zemlju dovelo do ovde i što nas čini lošim ljudima. Namerno nas čine nemoćnima jer se iz velike nemoći rađa ogromna mržnja, a tada čovek batrganjem gubi dostojanstvo i sebe dodatno ponižava!
Ne treba mrzeti, ne treba izrastati u još goru osobu. Ne treba biti kao vođa – aka wanna be hooligan, samoproklamovani vođa sa severa – koji se vodi mržnjom.
Ali treba upamtiti i razračunati se, kada za to dođe vreme. Ali stvarno poravnati račune kada bude svrgnut nekim novim 5. oktobrom (jer na normalan način neće hteti). Ali ne kao 2000. demokrate da puste iste zlotvore da nas truju i jebu u mozak i 20 god kasnije!
Znao sam šta sledi, probao sam da se držim po strani i da se, koliko je moguće, ne nerviram i čuvam živce.
Večeras sam pukao. Suze mi idu. Ne mogu da opišem ovo trenutno osećanje, ovako me nisu pogodili ni mnogo teži porazi i blamaže u poslednjih 30 godina. Ovo je tako bolno da je nemoguće i objasniti – da te toliko neko mrzi i leči komplekse i dovede te u situaciju da se ovako klub blamira, da je pred raspadom?!
Godinama smo skupljali bodove za taj prokleti koeficijent, skupili više nego svi ostalo zajedno i -nagrada za to nam je – prepuštanje mesta u LŠ i LE polu-amaterskim klubovina koji će biti kante za gol razliku.
Do đavola i koeficijent i srpski fudbal! Udavite se u mržnji, smradovi! Svi ovi razni tsc-ovi i čukarički će se vratiti na svoj amaterski nivo kad ovo zlo prođe, ali mi nismo instanti poput njih, imamo ime, istoriju, tradiciju! Koliko god nas vukli u blato i ponizavali, mi ćemo se kad tad izdići!
Zato, kao što reče Duljaj: „Živeće Partizan“!
Čovek je to možda i jedino pametno i rekao/uradio od kad je poziciji trenera – nije on kriv, ne želi on loše klubu, već je samo pogrešan lik u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu. Nema njemu šta da se zameri, kao ni igračima, koji pored toga što ne znaju, ni plate ne primaju.
A sve to planski sprovodi zna se ko i po čijem nalogu – majku vam svima plaćeničku!
Držte se ljudi, preguraćemo i ovo. Niko nije doveka vladao!
