FK Partizan verovatno treba da daje 15 golova po utakmici, da pobedi Keln 3 puta u 7 dana, jer ove dve pobede su malo, i opet bi imao istu posetu, i opet bi se našle visokomoralne šatro-grobarske dušice koje bi im nešto zamerile. Jer, FK je crna ovca a časovi ljubavi su za druge sportove. Kako god, lepo je bilo biti među nas 5.000 večeras, koje je razgalila sjajna i partizanska igra Belića, njegov i Pavlovićev prvenac, i Čakijev gol odluke. I što bi rekao pokojni Risto Kubura, “srca nam zaigraše od milote i krasote jer crno-bela družina”…nastaviti po želji, ali samo pozitivno, jer to ovi momci borbom i igrom zaslužuju. Bar ove jeseni.”
Prosto, nema izgovora. Pa u nedelju je bilo više ljudi na basketu protiv daleko manje atraktivnog protivnika nego protiv Čuke. A treba u obzir uzeti i faktor da u basketu smemo da kiksnemo (ne mnogo) u ABA ligi, ali u fudbalu je to NEDOPUSTIVO! Pa šta ti onda više treba da te dovuče na Stadion?
I za kraj, kratka priča posle tekme sa AEK-om, kada smo preseljeni iz LE u LK.
Čekam kod Franša prevoz, besan i skenjan, jer sam se nadao prolazu. Pored mene cirka pivo lik od tridesetak godina. Počeli smo priču kako uglavnom slepci idu u Franš i kako garant tamo ima više cigana nego Grobara.
Mislim da izgovor ne može da bude ni uprava. Prosto – nema izgovora, razmaženi smo.
Pošto nije naišao prevoz, otpeščili smo do Vuka. U toj šetnji smo se raspričali. video sam da teško hoda – ima od skoro veštački kuk. Razveo se od žene, plaća joj alimentaciju. Ne radi zbog kuka.
Ponudio sam se da nam kupim pivo, on se izvinjava jer nema love da učestvuje. Kupio sam nam pivo i njemu pljuge, zablejali smo nekih pola sata, sat na klupi, pričali o Histiju, Željku Pantiću, Petržalki, Nolanu Smitu, Jojiću, o tome kako je njegov matori sahranjen sa crno-belom zastavom, a moj matori baš tih dana operisao kuk i navija i za nas i za musave kada igramo Evropu.
Da ne davim, možda neko i poznaje momka, možda i čita ovo…lik se sa veštačkim kukom, bez love za pljuge i sa nešto kinte za limenku, iscimao da dođe da nas gleda u bitnoj tekmi. I to bi trebalo da bude normalna stvar, a ne incident.
Ono što me teši je to što znam da nas ima, i da ako opet zamiriše na proleće kao 2017. da će nas biti 20 000 da igramo Tango Smrti. Ali da bi došli do tog Tanga i do tog proleća, mi trebamo Partizanu. Ja se nadam boljim danima, ali pošto dolazi hladnije vreme, očekujem promaju na JNA, nažalost…
