KK Partizan u dosadašnjem delu sezone ima odnos pobeda i poraza 7-6. U dve aktivne lige očekuje još 41 utakmica! Svoj novi mandat u Evroligi Partizan je posle uvodnih osam kola započeo skorom 4-4 i na kraju te sezone igrao plej of. Sezonu posle bilo je 2-6, a ekipa je bila konkurentna za prolaz dalje sve do poslednjeg kola u kojem se tražila šansa za prolaz. U Evroligi koja je iza nas na početku je bilo identično kao i sada 3-5 a šansa za plej in izgubljena je u pretposlednjem kolu.
Dve sezone unazad obeležene su i velikim brojem povreda i rekonstrukcijama u sastavu tima, a posebno upečatljivo je ostalo ono poslednje renoviranje kada su promenjeni svi sem jednog igrača koji se zadržao u Partizanu još tokom prethodne sezone koja je završena osvajanjem KLS i ABA lige.
Kada se sve sabere i oduzme bio je Partizan konkurentna ekipa, publika se u velikom broju vratila na tribine da bodri crno- beli tim, uprava se potrudila i rešila teret finansijskih obaveza i dugovanja, a onda su ove sezone usledile kritike nikada u ranijoj fazi takmičinje i nikada glasnije kao sada o čemu je više bilo reči u prvom delu ovoga teksta.
U drugom delu sam govorio i o samom konceptu takmičenja i promenama u evropskoj košarci na koje se još navikavamo. Sada je vreme da probamo da izvedemo zaključke o tome šta bi mogao da bude razlog ovolikog pritiska koji je na sportskom sektoru, stručnom štabu i igračima Željka Obradovića još od minulog prelaznog roka.
Navijači očekuju pojačanja, pravovremene informacije, ali i adekvatnu reakciju ljudi koji vode računa o selekciji i izboru igrača. Popunjavanje pozicija sa Smitom i Doužerom koji nisu ostavili trag na parketu, drama sa Venecijom oko Kabokla, pa i slučaj “Mirotić” ozbiljno su doveli u pitanje poverenja navijača.
Prošlogodišnja promena svih igrača takođe je naišla na veliko negodovanje, pored toplo- hladnih igara, dugotrajnih povreda i ostalih okolnosti nekako je na kraju prihvaćena ta selekcija koja je dala temelje timu za budućnost. Barem se tako mislilo…
Mislilo se tako kada su se sa ekipom rastali Balša Koprivica i Dejvis, a došli Džabari Parker, kao najveće pojačanje u srpskoj košarci, Dilan Osetkovski iz Evrokup ekipe Unikahe i nešto kasnije Milton takođe kao veliki i neosporni NBA talenat kojem nije odgovaralo da sa one strane bare bude večiti igrač sa klupe . Krenula su govorkanja o tome da su višak Nilikina, Lundberg i Ajzea Majk koji je od dolaska u Partizan propustio pripreme i dobar deo starta takmičenja i dugo je tražio svoju igru. Kontinuiran kvalitet pokazao je negde na kraju kroz KLS takmičenje. Oko ostanka Vašingtona je takođe bilo velike dileme, ali i otprilike jasno da je njegovo mesto u timu i naredne godine “zakucalo” MVP priznanje posle finala srpske lige.
Lundberg je javno otpisan i znalo se da trener neće na njega računati ove godine, ali za preuzimanje njegovog ugovora i njegove usluge bilo je tek nagađanja koja traju ipak Ife je i dalje na platnom spisku kluba iz Humske. Ajzea Majk potpisao je sa Bajernom pred sam početak priprema, a Nilikina otišao u Olimpijakos svega nekoliko dana nakon što je produžio ugovor i odradio pripreme sa beogradskim crno- belima.
Čekao se centar, preko potreban visok igrač koji će doneti kvalitet i sigurnost pod košem. Spekuacije, pregovori i još jedna saga nije zaobišla Partizan. Ovoga leta to su bili neuspešni pregovori sa Monakom oko Tajsa što nam je negde indirektno i potvrdio Ostoja Mijailović u svojim mnogobrojnim obraćanjima.
Pripreme i način kako je to u velikoj meri odredila ELPA bile su tema prethodnog teksta, a pored svega toga Partizan je deo tih kratkotrajnih priprema iskoristio, ili izgubio, na sedmodnevni odlazak u daleku Australiju da bi odigrali dve utakmice bez ikakvog značaja čak i u smislu pripremnog uigravanja.
Otprilike ovo što sam prethodno napisao bilo je aktuelno sve od početka prelaznog roka, pa do pre tih desetak dana kada sam poslednji put pravio osvrt na učinak Partizana.
Nagađanja, teoretisanje i informacije koje podižu tenziju navijačima u režiji medija, o čemu je u ovoj seriji tekstova takođe bilo reči, pokazala su očekivanja od NBA cut-a putem brojnih naslova koji su nam servirani danima i kroz koje se u Partizanu očekivao dolazak barem tri do četiri igrača u izboru od njih desetak, koji su po američkim aerodromima (jedva) čekali sa spakovanim koferima, selidbu u Evropu. Na kraju svega dva od svih njih, Dinvidi i Batler, potpisali su nastavak karijere u Evroligi.
Mislim da je dobro za Partizan što se ove godine odlučio za samo jednog igrača koji po prvi put dolazi iz NBA. Ranija iskustva pokazala su da u vrlo malo slučajeva ti igrači mogu da budu pojačanje odmah po dolasku. Uglavno tim igračima treba barem godinu da se adaptiraju na činjenicu da su daleko od kuće, a zatim i da ih čeka neka druga košarka od one koju su igrali celog života.
Partizan se pojačao na poziciji pet Brunom Fernandom iz Real Madrida, što je naravno još jednom kritikovano od strane razočaranih navijača da bi sve kulminirali potpisom Kalatesa- vremešnog veterana potrošenih kolena koji je na zalasku karijere!
Pre svega Bruno Fernando je jedan fantastičan centar i sticajem čudnih okolnosti on je završio u Madridu u trenutku kada nije bilo šanse da tamo dobije pravu priliku! Ono što je bio cilj Reala je da nadomesti odlazak Jabuselea u NBA centrom sličnih karakteristika poput snažnog Francuza. Košarkaški i fizički Fernando to i jeste, ali samo u Realu znaju zbog čega je ovaj igrač bio u još većoj senci Tavareša od one u kojoj je bio i sam Jabusele. Bruno ne samo da dolazi kao jedan od najboljih igrača na tek završenom prvenstvu Afrike, već dolazi kao neko ko ima osećaj, emociju i snagu za košarku kakvu je igrao Matijas Lesor i ja sam apsolutno siguran da će vrlo brzo pokazati ovo o čemu govorim.
Fernando takođe ima daleko bolje centarske performanse od Tajrika, mehanizme jedne klasične petice i upravo to će Željko Obradović koristiti sa ovom dvojicom zajedno u petorci.
Nik Kalates?! Teško je bilo šta pozitivno reći, a da to ne bude odmah kritikovano! Amerikanac grčkog porekla ili obrnuto je suvereni rekorder po broju podeljenih asistencija i ukradenih lopti u Evroligi. Plejmejker starog kova i igrač koji je u dva navrata sarađivao sa sadašnjim trenerom Partizana, a zajedno su se u Panatinaikosu okitili titulom Evrolige!
U odsustvu povređenog Karlik Džonsa ne treba biti skeptičan oko toga da li je Kalates idealno rešenje za crno- bele! Pre svega trener apsolutno zna šta može da očekuje i šta hoće da dobije od njega, sa druge strane ovaj igrač isto tako zna i nema dilemu oko saradnje sa istim čovekom po treći put! Od Kalatesa ne treba očekivati da zatrpava koš protivika ali itekako treba očekivati da će da probudi ostatak poentera u timu. Zna dobro Željko Obradović da sa Nikom dobija pre svega primer ostalima kako se igra odbrana i kako se bori u napadu. Saigrači će morati da se bolje kreću bez lopte, traže poziciju, dodaju jer sa ovakvim kreatorom igre zaista u svakom trenutku treba da budu svesni da on ume da pronađe saigrača kojeg je protivnička odbrana ispustila iz vida.
Trenutno najveći problem u ekipi Partizana jeste na pozicijama 3 i 4. Forma Džabari Parkera je takva da on još ne pokazuje ni delić onoga zbog čega je doveden da bude lider ove ekipe. Iiako nije izgubio samopuzdanje to ne može da se kaže za Pokuševskog! Od Alekseja sam očekivao, sigurno i većina navijača, mnogo više od onoga što je on morao da pokaže posle adaptacije i individualnog treninga od letos pogotovo zbog toga što je i Bonga u padu forme posle izuzetne sezone i još boljeg reprezentativnog leta!
Vanja Marinković koji je usled povreda morao da preuzme veću ulogu očigledno to ne može da isprati stanjem svoga tela dok Vašington i Braun imaju problem da drže kontinuitet dobrih igara!
Miku Murinena svakako da nisam zaboravio, ali zaista bez ikakvog podcenjivanja njega ne bih komentarisao na istom mestu gde i Parkera, Bongu ili Kalatesa. Tolika očekivanja i toliki “hajp” oko igrača koji tek treba da dokazuje talenat sa “terena u kraju” više priliče za neku razvojnu ili ekipu u kojoj bi trener imao strpljenja da izvlači talente iz ovoga još uvek dečaka.
Sasvim je jasno da iz ovoga mikro ciklusa od pet utakmica Partizan ne može da izvuče pozitivan skor jer to su do sada onemogućili Pariz, Hapoel i Barselona. Uz sve probleme crno- bele očekuje gostovanje u Pireju gde nisu pobedili nešto više od dve decenije i Monako kod kuće kojem već sezonama kao da je rezervisana pozicija 4-5 na tabeli. Tako je i sada i tim Vasilisa Spanulisa hvata zalet i podiže formu jer sigurno posle finala Evrolige nema male ambicije.
Neće biti lako Partizanu i puna podrška je ono što im zasigurno treba. Sa druge strane i sami igrači moraju da shvate da mnogo toga zavisi od njih i da treba da zadrže fokus na košarci i koncentraciju na cilj kojeg su prema sopstvenim izjavama prilično svesni. Nije lako, sezona je dugačka i još uvek ništa nije izgubljeno. Pobeda ili dve kojima se niko ne nada vrlo brzo menjaju stvar!
Nastavljamo u prvcu gde treba da završimo! Zajedno uz obostrano poverenje svih onih navijača koji pevaju i kada Partizan gubi jer u njihovim srcima jedino je on!
