Kada je tamo negde letos fudbalski klub Partizan poslao na teren dečake koji su tek napravili onaj prvi profesionalni korak mnogi su bili iznenađeni, ali istovremeno i oduševljeni idejom što će priliku da se bore za grb imati baš mladići koji su svoje fudbalske korake napravili tu kod svoje kuće, uglavnom u Srbiji.
Stekli su ti momci veoma brzo simpatije publike svojom borbenošću i fudbalskim znanjem koje su pokazali tokom kvalifikacija za evropska takmičenja. Sigurno da im je nedostajalo tek malo sportske sreće da naprave korak više koji bi obeležio njihove karijere, ali i da donesu radost više navijačima.
Isto tako treba biti iskren pa reći da najverovatnije ovakav scenario nisu zamišljali ljudi iz rukovodećih sruktura u Humskoj. To što se desilo spontano svakako da jeste bio motiv i vetar u leđa upravi koja je svojim dolaskom zatekla mnogo problema i briga koje su usledile.
Nisu imali samo brigu o tome kako će sastaviti tim već i to ko će takav tim voditi?! Ko je u isto vreme trener, pedagog, roditelj, jer opet realnost je takva da nije za očekivati preteranu životnu ozbiljnost i zrelost od tek punoletnih momaka iako su je u sportskom smislu svakako pokazali.
Napunili su navijači stadion i protiv kiparskog Aek-a kada su i prvi put gledali ovaj podmlađeni Partizan koji im je priredio prelepu fudbalsku predstavu i pokazao da znaju kako se bori za grb kluba. Zaslužili su igrači da i posle ispadanja nakon penala navijači ponovo budu tu da hukom sa tribina i aplauzom nagrade crno- bele u revanšu sa Oleksandrijom. Možda senzacija ili tek ono što su na terenu zaslužili bio je prolaz u narednu rundu i meč sa Hibernijanom koju su Partizanove bebe, klinci, deca kako su ih sve navijači nazivali, izgubili kod kuće. Podrška nije prestala čak ni tada, naprotiv, postala je još veća posle pirove pobede u Škotskoj koja nije bila dovoljna da se stigne do grupne faze Lige konferencija.
Ostaje velika žal jer se na ovim utakmicama ponovo osetila ona vatra koju u sebi ima svaki navijač Partizana! Hram je tih dana ponovo bio pun, navijanje fudbalsko, a energija je podsetila na neka prošla vremena kada su najverniji navijači bili ti koji su najredovnije i uvek u popriličnom broju pratili utakmice svoga kluba!
Očigledno je da su se navijači umorili od ovoga i ovakvog fudbala, revoltirani lošim potezima prethodne uprave koji su baš predugo trajali prestajalli su da dolaze na stadion. Osim tih evropskih mečeva ispratili bi utakmice protiv večitog rivala, ali su bili tu i u nekim važnim mečevima poput onoga kada je Partizan konačno oslobođen od tiranije i ropstva prethodnih rukovodilaca. Pratili su voljeni klub i u nekim uvodnim mečevima tekuće sezone! Navijali su redovno u gostima!
Kada god i koliko god publike bilo pored navijača sa vernog Juga aplauzi su mogli da se čuju, a podrška da se oseti sve do tog famoznog susreta sa Vojvodinom kada je Fudbalski klub uz arsenal pirotehnike potpuno navijački proslavio i osmu deceniju svoga postojanja! Ta slika bila bi još lepša da nije usledila kazna igranja pred praznim stadionom u čemu je naš Partizan nažalost rekorder u nacionalnom šampionatu, ali sećamo se i ne tako malog broja utakmica pred praznim tribinama koje su bile posledica kazni pa čak i jedne godine eliminacije iz Evrope.
Bilo kako bilo ovi dečaci u crno-belim dresovima nisu prestajali da “gaze”, da se bore i da igraju fudbal… da trče i da se ne boje. Fudbal je igra gde se pobeđuje i oni jesu ostvarili neke važne pobede, ali nije sramota ni kada se izgubi jer je i to deo sporta! Nisu se ovi klinci osramotili čak ni posle onoga poraza od Mačve jer imaju i oni mane i loš dan kao i svi drugi što je protivnik upravo tada iskoristio u svoju korist!
Ne zaslužuje ova generacija fudbalera Partizana da igra pred praznim tribinama pogotovo čak ni onda kada na terenu nije atraktivan protivnik, kada je hladno, čak ni onda kada ovi momci ne ostvare pobedu, ne zaslužuju da nagrada bude tek poneki jedvačujni sramežljivi aplauz!
Ne treba da krijemo ponos i ne treba da ne budemo tamo gde igra Partizan! Hram fudbala uvek je bio mesto gde smo se okupljali, odakle smo bodrili, gde smo tugovali i mesto na kojem smo se radovali! Neka bude tako i ovaj put! Pokažimo našim klincima da smo uz njih, da smo ponosni na njih! Pokažimo im sa punih tribina da je i ova kazna prošla, da nastavljamo zajedno sa njima i da smo i dalje uz njih
Biće hladno, najavljena je i kiša… moguće su i gužve u saobraćaju, spreman je i sudijski konzilijum da najavi komšijsko proleće ali… Ali nemojte da vas bilo šta spreči da u subotu budete tamo gde se biti mora! Neka tribine budu opet pune navijača!
