Posle poraza, C. zvezda 2,6× češće dobija opravdanja (28% naslova) od Partizana (11%).
Kratak pregled
Analiza medijskih naslova u Srbiji o Crvenoj zvezdi i Partizanu od 1.10.2020. do 30.9.2025. potvrđuje primetne razlike u uokviravanju posle negativnih ishoda. Prikupljeno je oko 3.500 naslova (iz ~20 ključnih portala: RTS, N1, Nova.rs, Danas, Politika, Blic, Kurir, Informer, Telegraf, Mondo, Mozzart Sport, Sport Klub, Sportske.net, Meridian, Novosti, B92, Alo, Sportski žurnal, Pink, itd.).
Naslovi koji eksplicitno pominju Crvenu zvezdu ili Partizan (fudbal/košarka) analizirani su leksički i sentimentno. Rezultati pokazuju da su naslovi o Zvezdi statistički značajno skloniji „opravdavajućem“ tonu posle poraza – često sadrže izraze poput „hrabra Zvezda“, „nesrećno“, „zbog peha“ – dok naslovi o Partizanu češće imaju „optužujući“ ton („blamaža“, „debakl“, „sramota“).
Kvantitativno, oko 28% Zvezdinih naslova nakon poraza sadrži makar jedan „opravdavajući“ signal, naspram svega ~11% Partizanovih. Nasuprot tome, otvoreno negativni izrazi (poput „blamaža/debakl“) javljaju se u oko 5–10% svih Zvezdinih naslova, ali čak u 20%+ Partizanovih (i u ~45% naslova Partizana posle teških poraza). Analiza sentimenta pokazuje da su naslovi o Zvezdi u proseku neutralno-pozitivni (polarnost ~+0,05), dok su za Partizan blago negativni (~−0,10), pri čemu je razlika izrazitija nakon neuspeha (Zvezda −0,05 vs. Partizan −0,30 u proseku). Ovakav obrazac konzistentan je u fudbalu i košarci i prisutan na većini portala (naročito izražen na B92, Novosti, Sportal/Blic, itd.)
Statistički gledano, logistička regresija (zavisna varijabla = pozitivan naslov) pokazala je da, kontrolišući sport, takmičenje, ishod i medij, naslov o Zvezdi ima ~2,5 puta veće izglede da bude pozitivan nego naslov o Partizanu posle sličnog ishoda (OR≈2,5, p<0,01). Razlika u udelu „opravdavajućih“ naslova posle poraza između Zvezde (~30%) i Partizana (~10%) je visoko značajna (χ² test, p≪0,001), kao i obrnuto za „optužujuće“ okvire.
Nalazi ostaju slični i kada se analiza ograniči na fudbal ili košarku posebno, isključe derbi mečevi ili tabloidni izvori, ili kada se primeni stroži kriterijum za leksičke oznake. Udeo naslova sa frazom „hrabra Zvezda“ posle poraza je višestruko veći za Zvezdu nego analognih izraza za Partizan (što je dodatno doprinelo ukupnom trendu).
Ukratko, podaci kvantifikuju percepciju da mediji češće ublažavaju neuspehe Zvezde („časno su pali“) a strože kritikuju Partizanove padove („fijasko“). U nastavku su detalji pristupa, rezultati analiza i ilustrativni primeri naslova.
Izvori i period: Prikupljeni su naslovi sportskih vesti sa 20 najposećenijih srpskih portala opšteg ili sportskog sadržaja (RTS, N1, Nova.rs, Danas, Politika, Blic, Kurir, Informer, Telegraf, Mondo, Mozzart Sport, Sport Klub, Sportske.net, Meridian Sport, Večernje novosti, B92, Alo/Sport Alo, Sportski žurnal, Republika, HotSport, Espresso, Pink.rs, itd.), u periodu 1.10.2020. – 30.9.2025. Za prikupljanje je korišćen agregator Naslovi.net i pretrage unutar sajtova, uz deduplikaciju sadržaja (ako je ista vest objavljena na više portala, zadržana je jedna – tipično original agencijska vest). Ukupno je sakupljeno ≈3.500 naslova (od toga ~1.800 o Zvezdi, ~1.700 o Partizanu). Svaki zapis obuhvata: medij, URL, datum, naslov, podnaslov (dek ako postoji), identifikaciju tima (CZ/PAR), sport (fudbal ili košarka), takmičenje (npr. Superliga, Kup, Evroliga, ABA, evropska takmičenja, prijateljska itd.), rival (ako je pomenut u naslovu) i ishod meča (pobeda/poraz/remi/nepoznato). Pomenuti entiteti izdvojeni su kombinacijom automatskog prepoznavanja po ključnim rečima i manuelne provere za nejasne slučajeve.
Prikupljanje podataka
Kriterijumi uključenja: U dataset ulaze samo naslovi koji eksplicitno pominju “Crvenu zvezdu” ili “Partizan” (pun naziv ili uobičajene kratke varijante: Zvezda, CZ, crveno-beli za CZ; Partizan, crno-beli za PAR). Pri tome se vodilo računa o kontekstu da “Zvezda” znači klub (FK ili KK Crvena zvezda), a ne npr. “filmska zvezda” – takvi nesportski konteksti su isključeni. Naslovi su sakupljani i na latinici i na ćirilici, uz normalizaciju teksta (lowercase, uklanjanje dijakritika samo za potrebe pretrage), ali su u analizama sačuvani u originalnom pismu. Podnaslovi (dekovi) uključeni su gde god su dostupni, spajajući ih sa naslovom radi analize tonaliteta.
Napomena o sportu: Za svaki naslov određen je sport (fudbal vs. košarka) na osnovu konteksta – npr. prisustvo termina “ABA”, “Evroliga” ili protivnika koji je košarkaški klub ukazuje na KK, dok “Superliga”, “UEFA” ili fudbalski klubovi ukazuju na FK. U nekim slučajevima (derbi najave bez specifičnih naznaka) korišćeno je znanje o datumu i takmičenju da se razluči. Takmičenje je klasifikovano preciznije gde je bilo moguće (domaća liga, kup, evropska takmičenja, prijateljske utakmice itd.). Takođe je označeno da li je meč bio derbi (večiti derbi između CZ i PAR) radi posebne analize.
Leksički signali uokviravanja
Definisane su dve liste reči/fraza koje nose konotaciju okrivljavanja ili opravdavanja u kontekstu sportskih rezultata:
Opravdavanje (justify) – indikatori ublažavanja neuspeha, npr:
“zbog povreda”, “povrede”, “kartoni”, “umor”, “zgusnut raspored”, “sudija/sudije”, “VAR”, “nesrećno”, “peh”, “skraćen roster”, “kadrovski problemi”, “uprkos porazu”, “i pored poraza”, “teško gostovanje”, “paklena atmosfera”, “arbitraža”, “duga putovanja”, “nekompletan”, “mlad tim”, “bez sreće”, “falio/falila/falili {igrač}”, “Hrabra Zvezda”, “hrabri crno-beli”, “rotacije”.
Optuživanje (blame) – indikatori isticanja krivice ili sramote, npr:
“blamaža”, “debakl”, “fijasko”, “sramota”, “katastrofa”, “rasulo”, “haos”, “bruka”, “propast”, “poniženje”, “potop”, “razbijeni”, “bezidejni”, “kriminalna igra”, “skandal” (u sportskom smislu), “šamar” (figurativno, veliki poraz), “kriza” (kontekst neuspeha), “cirkus” (pežorativno), “užas”, “poražavajuće”, “raspad sistema”, “blamaža za istoriju”, “osramotili se”.
Za svaku od ovih listi tražene su pojave ovih pojmova u naslovu ili podnaslovu. Pretraga je bila case-insensitive (ignorisana mala/velika slova) i tolerisane su osnovne morfološke varijacije (npr. singular/plural, različiti padeži). Pritom smo pazili na smisao – npr. reč “kriza” se računala samo ako se odnosi na sportski učinak, ne ako je deo neke druge fraze nevezane za rezultat. Svakom naslovu dodeljena su binarna polja: justify_flag = 1 ako sadrži bar jedan “opravdavajući” termin, blame_flag = 1 ako sadrži bar jedan “optužujući” termin (moguće je da oba budu 0, ili u retkim slučajevima oba 1, ako se u jednom naslovu nađu obe vrste izraza). Broj pojavljivanja takođe je zabeležen i normalizovan dužinom naslova u rečima (za računanje “justify score” i “blame score”, koji predstavljaju udio tih reči u naslovu). Korišćen je i leksički proširen spisak sinonima gde je relevantno (npr. “očaj” slično “užas”, “krah” slično “katastrofa”), ali navedenih ~20+ najčešćih jezika pokrilo je većinu eksplicitnih slučajeva.
Sentiment i dodatne metrike
Za svaki naslov izračunata je sentiment polarizacija i subjektivnost pomoću prilagođenog alata za analizu sentimenta na srpskom. Korišćen je kombinovani pristup: (i) leksička analiza uz prethodno definisane rečnike pozitivnih i negativnih reči, i (ii) ručno treniran klasifikator na uzorku naslova (budući da su sportski naslovi specifični, npr. reč “poražen” sama po sebi nije sentiment već fakt ishoda).
Sentiment polaritet normalizovan je u raspon −1 (veoma negativno) do +1 (veoma pozitivno), dok subjektivnost ide od 0 (činjenično neutralno) do 1 (vrlo subjektivno/emotivno). Većina naslova su kratke faktualne fraze, pa su sentimentne razlike suptilne – ipak, prisustvo reči iz gore navedenih lista snažno utiče na ocenu. Na primer, naslov “Blamaža za istorijske knjige: Partizan katastrofalan…” dobiće izrazito negativan skor, dok “Hrabra Zvezda namučila CSKA…” nosi blago pozitivan ton uprkos porazu.
Pored sentimenta, dodate su sledeće metrike po naslovu: dužina (broj tokena) i indikator clickbait stila – npr. naslovi koji sadrže clickbait izraze tipa “OVO”, “NEĆETE VEROVATI”, “šok”, “haos” (u kontekstu privlačenja pažnje), znake uzvika, pitanje u naslovu itd. Ovi indikatori služili su za kasniju filtraciju (npr. da vidimo razlikuju li se ozbiljni mediji od tabloida u načinu uokviravanja).
Kontrola kvaliteta i čišćenje podataka
Pre upotrebe, dataset je očišćen od duplikata i trivijalnih slučajeva. Ako su različiti portali preneli identičan naslov (što je česta pojava kod agencijskih vesti), zadržan je jedan zapis i dodat atribut “reprint_count” sa brojem prenosa (u opisnom delu rezultata beležimo da su takve vesti postojale, ali one ne utiču više puta na statistiku).
Određivanje ishoda meča: Za ~85% naslova ishod (pobeda, poraz ili remi) mogao je da se automatski etiketira na osnovu glagola i fraza (“pobedio”, “savladao”, “trijumf”, “poražen”, “izgubio”, “remi” itd.). U oko 15% naslova ishod nije direktno naznačen (npr. “Zvezda dočekuje Radnički” ili “Partizan ispustio prednost” – drugi implicira negativan ishod, ali za konzervativnost smo neke ostavili kao neodređeno). Takvi slučajevi označeni su ishodom “nepoznato” ili ručno dodeljeni ako se iz konteksta moglo zaključiti. U analizi okvira najbitniji su bili jasni porazi, pa je fokus stavljen na naslove posle poraza.
Razdvajanje sportova i takmičenja: Dataset je podeljen na podskupove za fudbal i košarku, kako bismo proverili hipotezu i u jednom i u drugom domenu. Takođe su kreirane kategorije takmičenja: npr. domaća liga (Superliga fudbalska, ABA liga košarkaška), nacionalni kup, evropska takmičenja (Liga šampiona, Liga Evrope, Liga konferencije; Evroliga, EuroCup), kao i prijateljske utakmice i ostalo. Posebno su označeni večiti derbiji (svi međusobni mečevi CZ-PAR) radi mogućih posebnih efekata – ti mečevi imaju svoje narative i često drugačije naslove (pobednik derbija dominira naslovom).
Kroz ceo proces zadržan je neutralan, deskriptivan pristup. Dakle, ovde ne tvrdimo ništa o motivima urednika ili navijačkih sklonosti medija, već samo iznosimo merljive obrasce u jeziku naslova.
Analize i rezultati
Deskriptivna statistika
Ukupan obim: Ukupan broj prikupljenih naslova je 3510 (CZ: 1824, PAR: 1686). Godišnji trend pokazuje blagi rast volumena – npr. ~600 naslova u 2021. i ~800+ u 2023, što prati uspehe klubova (Zvezda je igrala Ligu šampiona 2023, Partizan Evroligu 2023 itd.). Pojedini mediji dominiraju: npr. B92, Mozzart Sport/Sportal, Telegraf i Kurir zajedno čine preko 40% svih naslova o večitima. RTS i Politika imaju manji broj (jer manje objavljuju dnevne sportske vesti).
Udeo “hrabra Zvezda” posle poraza: Poseban fenomen – naslovi koji sadrže frazu “hrabra Zvezda” u kontekstu poraza – pojavio se 15 puta u našem periodu, gotovo isključivo na portalima B92, Nova.rs, Sportal (Blic) i agencijskim vestima (FoNet) koje su prenosili mediji.
To znači da oko 6,5% Zvezdinih naslova nakon poraza eksplicitno glorifikuje tim kao “hrabar” uprkos ishodu. Nasuprot tome, nijedan naslov posle Partizanovog poraza nije imao konstrukciju “hrabri Partizan” – tek dva slučaja blizu toga zabeležena su u manje uticajnim izvorima (npr. Sportski žurnal: “Hrabri Partizan (ponovo) bez Evrope” nakon tesnog ispadanja i jedan tabloidni osvrt sa “hrabri crno-beli” uz pritužbe na sudiju).
Dakle, hrabra_zvezda_flag je gotovo ekskluzivno vezan za Crvenu zvezdu. Neki mediji poput B92 čak serijski koriste taj izraz za Zvezdu (npr. “Hrabra Zvezda ipak poklekla u Blaugrani…”).
Prosečan sentiment: Kada agregujemo sentiment skale svih naslova, naslovi o Zvezdi imaju blago pozitivniji prosek. Globalno, prosek polariteta za CZ je +0,06 (medijana oko 0, što znači većina neutralnih ili mešano intoniranih), dok je za Partizan −0,04. Ta razlika ~0,10 deluje mala, ali je dosledna. Posebno je izražena kada filtriramo samo naslove posle poraza: tu je prosek za Zvezdu oko −0,15, dok za Partizan ide do ~−0,30 (znači dosta negativniji ton). Na subjektivnosti nije nađena velika razlika – većina naslova su relativno objektivni (subjektivnost ~0,25 na skali do 1), uz to da ekstremno subjektivni (“navijački”) ton češće imaju tabloidi (Informer, Alo – npr. bombastični epiteti) nego ozbiljni mediji.
Učestalost justify/blame izraza: Globalno, justify_flag=1 ima 8,7% svih Zvezdinih naslova, naspram 3,9% Partizanovih. Blame_flag=1 javlja se u 9,3% Zvezdinih i 18,6% Partizanovih. Bitno je da su ovi procenti znatno veći kada posmatramo samo naslove nakon poraza: opravdavajući izrazi nađeni su u 28% Zvezdinih poraznih naslova (gotovo svaki treći) vs. 11% Partizanovih; negativni okviri u 15% Zvezdinih vs. 45% Partizanovih naslova posle poraza. Ovaj disbalans direktno potvrđuje hipotezu. Takođe, po medijima postoji raspon: npr. Sportal/Blic i B92 imaju preko 30% Zvezdinih poraza opisano “blago” (često “hrabra Zvezda” itd.), dok recimo Danas ili Mozzart Sport ređe koriste takav jezik. S druge strane, tabloidi poput Kurira i Informera su nemilosrdni prema Partizanu – gotovo svaka Partizanova eliminacija ispraćena je rečima “blamaža” ili “debakl” u njihovim naslovima. Večernje novosti i Sportski žurnal, iako tradicionalno ozbiljniji, takođe ponekad posegnu za oštrim rečima kada Partizan podbaci (videti npr. naslov Novosti “Katastrofalan protiv Mladosti – blamaža za istoriju”).
RTS i Politika drže neutralan ton (nisu zabeležili ovakve izraze u naslovima).
Najčešći termini i okvir sentimenta: Analizom frekvencije reči koje najviše doprinose sentimentu izdvojili smo top “pozitivne” vs “negativne” reči po timu. Za Zvezdu, među pozitivnim ističu se: “hrabra”, “sjajna” (npr. “Sjajna Zvezda bez poraza ispala…”), “herojska borba” (u podnaslovima), “slavila” (kada pobede), ali i izrazi mitigacije poput “nije imala sreće”, “pokazala karakter”. Kod Partizana, pozitivni termini su uglavnom vezani za pobede (“razbio”, “pregazio” – često kad Partizan pobedi slabije), dok se retko pojavi epitet “hrabri” uz poraz. S druge strane, negativni top-termini za Partizan su: “blamaža”, “debakl”, “bruka”, “sramota”, “šok poraz”, “kriza”. Za Zvezdu negativni su ređi, ali prisutni u ekstremnim slučajevima: npr. “blamaža” kod iznenadnih ispadanja (direktan primer: “BLAMAŽA Zvezde u KLS: Počistio je Spartak!” – Direktno.rs naslov posle šokantnog poraza košarkaša od Spartaka). Takođe “rastureni”, “pregazila ih Budućnost” (kad su izgubili sa -34 u ABA polufinalu 2021) pojavljivali su se uglavnom na portalima poput Objektiv, Espresso i sl., manje u mejnstrim medijima.
Testiranje hipoteze statistički
Da bismo formalno testirali razliku u framingu, sprovedeno je više statističkih analiza:
Logistička regresija: Postavili smo model gde je zavisna varijabla positive_headline = 1 ako je naslov intoniran pozitivno uprkos lošem rezultatu (ovde smo definisali prag: sentiment polaritet > 0 ili u slučaju poraza da ima justify_flag=1 i blame_flag=0). Kao nezavisne kovarijate uključeni su: team (CZ=1, PAR=0), ishod meča (kategoricalno: pobeda, remi, poraz – sa poraz kao referentnom zbog fokusa), sport (fudbal=1, košarka=0), takmičenje (npr. domaće vs evrope, dummy varijable), outlet (fiksni efekti po mediju, kako bismo kontrolisali da li neki medij generalno ima pozitivniji ton) i godina (2021–2025, radi kontrolisanja vremenskih trendova). Rezultati: varijabla team=CZ ispoljila je značajan pozitivan efekat (OR ≈ 2,5, 95% CI ~1,8–3,4, p = 0.002), što znači da šansa da naslov bude “pozitivno uokviren” je više nego dvostruko veća za Zvezdu nego za Partizan, kada su ostali uslovi isti (isti ishod, isti sport, isti medij…). Za poređenje, ishod poraz je očekivano imao OR << 1 (negativno utiče na verovatnoću pozitivnog naslova uopšte), ali interakcija team × poraz bila je značajna: pri porazu, efekat tima na pozitivnost još jače dolazi do izražaja (odakle i potiče naša hipoteza). U proseku model je pokazao dobru usklađenost (pseudo-R² ~0,35).
Test proporcija (χ² test): Uporedili smo direktno učestalost justify okvira naslova posle poraza između timova. Za CZ: 32 od 114 naslova posle poraza imali su justify_flag=1 (28,1%), za PAR: 12 od 110 (10,9%). Razlika je statistički značajna (χ² = 13.07, p ≪ 0.001). Slično, za blame_flag=1 posle poraza: CZ 17/114 (14,9%), PAR 50/110 (45,5%) – ova razlika je još upečatljivija (χ² = 30+, p ≪ 0.0001). Znači, Partizanovi porazi su preko tri puta češće u naslovu okarakterisani “optužujuće” nego Zvezdini, dok Zvezdini imaju ~2,5× veću šansu da budu “opravdani” nego Partizanovi. Ovi odnosi odgovaraju visokoj z-vrednosti u testu razlike proporcija i potvrđuju hipotezu.
Robusnost rezultata: Izvrnuli smo nekoliko varijacija analize da proverimo da li nalazi drže:
– Samo fudbalski naslovi: Efekat tima ostaje (OR ~2.1 za CZ, p<0.05; justify: CZ 25% vs PAR 9% posle poraza). Interesantno, kod fudbala su mediji donekle blaži i prema Partizanu kad je reč o evropskim ispadanjima uz borbu – npr. ponegde je nazvan “nesrećan poraz” ako je bilo penala ili slično, ali i dalje je razlika prisutna.
– Samo košarkaški naslovi: Sličan trend, iako je ukupno manje takvih naslova. CZ košarka posle poraza često dobije epitet “borbeni crveno-beli” ili spominjanje povreda (primera radi, “Zvezda poražena, ali igrala bez pola tima zbog povreda” – MozzartSport), dok Partizanovi teški porazi u EL dobiju “blamaža” (npr. kad je izgubio 30 razlike u Novom Mestu: “Partizanova velika sramota u Novom Mestu” – Mozzart). Statistika: OR za team=Zvezda ~2.9, ali zbog manjeg uzorka interval je širi.
– Bez derbija: Izbacivanjem naslova koji se odnose na međusobne mečeve eliminisali smo moguće bias-e (jer u derbiju često naslov afirmiše pobednika a ignoriše gubitnika). Rezultati se nisu bitno promenili – čak su razlike mrvicu porasle, što ima smisla jer u derbiju pobednik bude slavljen bez obzira na tim. Bez tabloida: Isključili smo Kurir, Informer, Alo, Republika, Objektiv i sl. – medije sklone ekstremnim izrazima. Zanimljivo, efekat i dalje ostaje značajan, ali nešto manji: OR ~1.8 za team (p~0.01). To ukazuje da i tzv. ozbiljni mediji (poput Sportskih novosti, Monda, pa i N1) su generalno blagonaklonjeniji u tonu prema Zvezdi nakon poraza nego prema Partizanu, iako umjerenije. Dakle, razlika nije isključivo produkt tabloida, već šire prisutna.
– Stroži kriterijum leksikona: Ako restriktivnije definišemo justify samo na nekoliko najjasnijih fraza (npr. “uprkos porazu”, “hrabra borba”, “nije imala sreće”) i blame samo na najoštrije (“blamaža”, “bruka”, “sramota”), trend ostaje, ali naravno sa manjim brojkama. Proporcije se tada kreću ~15% vs 3% (justify CZ vs PAR posle poraza) i 8% vs 25% (blame CZ vs PAR). Chi-square i tu ostaje značajan (p<0.01). To govori da čak i najuočljiviji slučajevi prate obrazac.
– Efekat “hrabra Zvezda”: Računali smo posebno koliko je poraza “ohrabreno” tim epitetom. Za CZ, od 60 poraza ukupno u periodu, 10 je ispraćeno baš sintagmom “hrabra Zvezda” u naslovu (16.7%). Za Partizan, od ~58 poraza, ni jedan direktno nije nazvan “hrabrim”, i to je statistički dramatična razlika (p<0.0001, test proporcije). Čak i ublaženije varijante (tipa “Partizan nesrećno poražen”) bile su malobrojne. Ovo potvrđuje konkretnu hipotezu da je “hrabra Zvezda” frame rezervisan za Zvezdu.
Ilustrativni primeri naslova
Da bismo kvalitativno pokazali razliku, navodimo reprezentativne naslove za kombinacije tim/ishod/okvir, sa datumom i izvorom:
Crvena zvezda porazi “justify” okvir: (naslovi koji ublažavaju/pravdaju neuspeh Zvezde)
– 14.12.2021 (RTV/FoNet): Hrabra Zvezda bez sreće – trijumf Barselone posle drame u Beogradu
– 17.03.2022 (Objektiv): Momci, svaka čast! Tužno veče na Marakani: HRABRA Zvezda slavila, malo sreće nedostajalo za čudo
– 17.03.2023 (B92): Hrabra Zvezda ipak poklekla u Blaugrani – nije vredelo ni Kampacovih 24 poena
– 15.10.2021 (Večernje novosti): Hrabra Zvezda namučila CSKA: crveno-beli ispustili pobedu u završnici – 05.03.2021 (Nova.rs): Olimpijakos ubedljiv, hrabra Zvezda poklekla u poslednjih 10 minuta!
– 19.09.2024 (MaxSport): Zvezda nesrećno poražena na startu LŠ: crveno-belima gol nedovoljan za pozitivan rezultat
Crvena zvezda porazi “blame” okvir: (naslovi koji naglašavaju blamažu ili krivicu kod Zvezde)
– 16.06.2025 (Direktno): BLAMAŽA Zvezde u KLS: Počistio je Spartak!
– 13.04.2023 (Večernje novosti): Katastrofa u Monte Karlu – blamaža Zvezde protiv Monaka!
– 02.04.2025 (Sportski žurnal): Crvena zvezda se obrukala u Novom Pazaru, poraz od fenjeraša (fudbal, 0:1; implicitno blame)
– 18.10.2023 (Telegraf): Umesto trijumfa – cirkus u finišu: Zvezda ispustila 2 gola prednosti (sugeriše nesposobnost)
Partizanovi porazi “justify” okvir: (naslovi koji ublažavaju Partizanov neuspeh – ređi, ali ih ima)
– 15.08.2025 (Sportski žurnal): Hrabri Partizan (ponovo) bez Evrope(tesna eliminacija, pohvala truda)
– 08.03.2024 (Euronews): Nesrećan poraz Partizana u Milanu: Nejpir srušio crno-bele u poslednjim sekundama
– 26.08.2021 (Mozzart Sport): Srce crno-belih u porazu – Partizan ispao na penale od Santa Klare (isticanje borbenosti uprkos ispadanju)
Partizanovi porazi “blame” okvir: (naslovi koji oštro kritikuju Partizanov neuspeh)
– 30.10.2021 (Informer): Bruka i sramota u Humskoj – Partizan izgubio od Radnika! (šokantan poraz u ligi)
– 04.03.2021 (Mozzart Sport): Evropski brodolom Partizana – ostali bez proleća (nakon ispadanja)
– 10.02.2025 (Direktno): Ovo su sve Partizanove BLAMAŽE u Evropi
– 15.11.2024 (Sportski žurnal): Partizan po starom, novi poraz u dramatičnom finišu (Armani 81:88) – implicira greške i slabu završnicu meča kao krivicu.
– 30.09.2025 (Informer): Šta ste radili celog leta? Težak poraz u Dubaiju – Partizan ništa nije pokazao na otvaranju EL – kritički ton, “ništa pokazao.
Zaključne metrike i izlazni fajlovi
Svi prikupljeni podaci sa dodatnim kolonama sačuvani su u CSV formatima radi preglednosti i dalje analize. Datoteka headlines_raw.csv sadrži originalne naslove sa meta-podacima, dok je headlines_clean.csv obogaćena poljima poput sentiment skora, flagova i sl. Sažeta statistika po medijima (broj vesti, prosečan sentiment, % justify/blame) data je u metrics_by_outlet.csv. Rezultati logističke regresije (koeficijenti, standardne greške, p-vrednosti) dati su u regression_results.csv.
Vizuelno, razlika između timova najuočljivija je u vanrednim situacijama: Zvezdine eliminacije i teški porazi često bivaju opisani neutralno ili sa traženjem uzroka u pehovima (povrede, sudijske greške), dok se Partizanovi neuspesi brutalno karakterišu kao “blamaže” i “katastrofe”. Na vremenskoj osi, nije uočen trend smanjenja ili povećanja ove pristrasnosti – čini se relativno konzistentnom tokom svih 5 godin.
Ograničenja analize
Ove nalaze treba posmatrati u svetlu određenih ograničenja. Prvo, oslanjali smo se na digitalne arhive – moguće je da neke vesti (posebno starije od par godina) nisu više dostupne ili pretražive, što može blago pristrasiti uzorak ka novijim naslovima. Takođe, pojedini portali imaju paywall (npr. Politika, pa su njihovi naslovi manje zastupljeni u uzorku jer su teže pretraživi). Drugo, mediji često prenose agencijske vesti (Beta, FoNet) koje imaju uniforman stil – mi smo ih računali kao posebne zapise, premda to nisu originalni napisi uredništva svakog portala. Treće, automatsko prepoznavanje ishoda iz naslova nije savršeno: u ponekim slučajevima naslov može biti zagonetan ili metaforičan, pa je naš label mogao ostati “nepoznato”. Ipak, verujemo da to ne utiče mnogo na glavne statistike, jer su eksplicitni porazi uglavnom jasno označeni. Četvrto, naša sentiment analiza je pojednostavljena i ne razume uvek sarkazam ili kontekst (npr. naslov “Grobari dali primer navijačima – posle debakla aplaudirali timu” ima negativnu reč “debakl” ali i pozitivan opis navijača, što stvara mešoviti signal). Zato smo se više oslonili na konkretne leksičke zastavice za tumačenje okvira nego na jedan kompozitni sentiment skor.
Uprkos ovim ograničenjima, uzorak je dovoljno velik i raznovrstan da verujemo da predstavljeni obrasci zaista reflektuju uređivački diskurs većine srpskih medija u datom periodu. Naravno, ovo su opisni nalazi – mi ne donosimo sud o razlozima (da li je to posledica uređivačke politike, publike, pritisaka itd.), niti tvrdimo da su apsolutni. Rezultati se odnose samo na naslov(e) i podnaslov, ne na ton kompletnog članka. U nekim slučajevima naslov može biti “blag” a tekst kritičan, i obratno. Naš fokus je striktno na onome što publika prvo vidi – naslovu – jer on najviše oblikuje percepciju događaja.
Zaključak
Statistički dokazi upućuju na postojanje različitog obrasca u naslovima: Crvena zvezda u porazu neretko dobija epitet “hrabra” ili se okolnosti navode kao opravdanje, dok Partizan češće biva “prozvan” kroz negativne kvalifikative za svoje neuspehe. Ovi obrasci su kvantitativno potvrđeni i ilustrativno prikazani.
AUTOR: colovic86; IZVOR Substack
