Govoreći o aktuelnoj ekipi u tekstu koji je prethodio ovome sada moglo se gotovo sa sigurnošću tvrditi da će klub da se odrekne usluga Lundberga, Vašingtona, a u slučaju dobrih okolnosti sigurno da neće po svaku cenu zadržati Nilikinu, Dejvisa, dok je Balša u potpunosti slobodan u izboru nove destinacije za sebe na kraju sezone. Međutim, ne treba biti iznenađen ako i neko od igrača za koje se odlazak ne očekuje spakuje kofere i potpiše za drugi klub.
U odnosu na ovaj tekst od pre desetak dana koji prenosimo sa portala “Plum sports TV” desile su se neke promene i sada ćemo pokušati da pogledamo ažurirane informacije.
Odmah po završetku ABA finala trener “parnog valjka” rekao je da klub ima opciju produžetka saradnje sa Majkom dok Karlik i Bonga imaju opcije u slučaju ponude iz NBA. Koprivici ističe ugovor i to smo već mogli da konstatujemo a o eventualnom statusu nije bilo reči.
Sledeća sezona osim renoviranja tima biće izazovna jer Partizan ulazi u trogodišnji ciklus koji je donela licenca a sa njom i povećanje broja učesnika Evrolige!
Žoc je neko ko zaista neizmerno voli i oseća Partizan i sigurno da i pored svih pritisaka, nesportskih stvari, mulja i blata srpske košarke neće odustati od svoje namere, sasvim sigurno i cilja da svome Partizanu donese drugu titulu prvaka Evrope a svoju vitrinu uspeha okiti sa destim peharom namenjenim treneru najbolje ekipe na starom kontinentu.
Pehar Evrolige neće biti lako osvojiti i to treba da bude jasno, ali i svi oni koji vole Partizan moraju što pre da shvate da moraju da budu ponekad mnogo više objektivni. Atmosfera u Areni, navijači, pa i trener Željkovog renomea nisu baš uvek razlog zbog kojeg bi se neki igrač opredelio da dođe u Partizan… vrlo često su Madrid, Barselona, Atina pa i Istanbul daleko privlačnije sredine od srpske prestonice, dok je Pariz, potencijalno i London svakako opcija koja je pre svih prihvatljivija za američke igrače. Možda i ne tako nevažna činjenica je i to da se igrači željni uspeha teško odlučuju da dođu u ekipe koje u startu imaju manje šanse za uspeh i nejednak tretman na putu ka uspehu od ekipa koje imaju dugoročnu EL licencu sa svim benefitima koje to donosi.
Treća ali i ne najmanje važna stvar koja ne sme da ostane nezabeležena je ta da Partizan ulazi u godinu koja će obeležiti punih osam decenija postojanja i sigurno da će glad za uspehom u godini velikog jubileja biti velika, stoga će nova sezona započeti u dalekoj Australiji sa Janakopulos kupa što svakako jeste činjenica koja govori o veličini i poštovanju koje, ne samo u svojoj zemlji, KK Partizan uživa diljem sveta.
Ima Partizan trenera sa kojim će napasti titulu prvaka Evrope, ima iskustvo igranja protiv najboljih, ima motiv, najbolju publiku, ali imaće i ovoga leta naklonost tržišta i priliku da nagovori neke igrače da je crno beli dres onaj koji obećava uspeh. Imaće Partizan priliku da razgovara i sa nekim bivšim prvotimcima koji postaju slobodni igrači kojima je Partizan ostao u lepim uspomenama i kojih se navijači sećaju samo po lepom! Ali istovremeno, sa proširenjem Evrolige za još dva kluba raste i potreba za igračima koji kvalitetima mogu da zadovolje igranje ovoga takmičenja.
Gledajući tim, i gledajući ovu sezonu jasno je da problem Partizana predstavlja spoljna linija, niski igrači, šuteri, igrači sa samopouzdanjem. Činila se realna opcija a svakako igrač koji bi Partizanu itekako odgovarao, igrač koji je bio želja i prošle godine, Najdžel Vilijams Gos. Gos nikada nije krio da voli Partizan, nije krio i da nije zadovoljan u Olimpijakosu, ali kako sada stvari stoje ovaj igrač odlučio je da se ovoga leta pridruži ekipi Andrea Trinkijerija i pojača Žalgiris. Uz Karlika Džonsa sa profilom igrača kakav je Gos dobili bi i igrač, i klub ono što je potrebno obema stranama. Druga opcija koja je potencijalno moguća je povratak Dante Egzuma?! Sve je manje izvesno da će miljenik navijača dobiti neki novi ugovor u NBA a to bi bila prilika koju Partizan sigurno ne bi smeo da propusti a svakako i dobra opcija za igrača koji je više puta izjednačio mogućnost povratak u Evropu sa dolaskom u Partizan. Treće dve, možda i najmanje realne, ali veoma dobre opcije bile bi Patrik Beverli iz Hapoela ili Nik Kalates koji nastupa za Monako. Imajući u vidu da Hapoel ima velike ambicije Beverli ostaje samo na nivou želje i Kalates se u ovome poređenju čini kao i čak realna opcija znajući za sjajaj odnos koji omaleni Grk ima sa Željkom Obradovićem. Kada bi Partizan rešio poziciju jedan Nilikina bi bio odlična treća opcija sa opet dovoljnom minutažom i onim čime smo videli da raspolaže, i zapravo punim potencijalom koji pokazuje trenutno u plej- ofu.
E sada, gledajući na to da će Partizan imati izazov da nađe neophodan kvalitet na niskim pozicijama, dvojica meni zanimljivih igrač u velikom broju imena koja sam čuo ovih dana su i Kameron Hant koji trenutno nastupa za Manresu i čija statistika nije zanemarljiva kako u ACB ligi tako ni u Fiba ligi šampiona koju je ova španska ekipa igrala. Druga, manje realna opcija zbog cene pre svega je igrač kineskog Sičuana a bivši prvotimac Žalgirisa čiji kvalitet sigurno nije iskorišćen Edmond Samer.
Jedan od igrača za kojeg mislim da bi se odlično uklopio u sistem Željka Obradovića ali i neko kome bi Partizan prijao, sa druge strane neko za koga će mi mnogi zameriti, je sjajni šuter podgoričke Budućnosti Flečer Megi, a u međuvremenu su se mogla čuti imena kao što su Slukas i Nenad Dimitrijević iz Milana na tim opcijama 1 i 2.
Sterling Braun će sigurno biti prva opcija, neko od koga se mnogo očekuje i baš kao u potencijalnom odnosu Karlik- “Gos” tako će i na ovoj poziciji morati da se nađe zamena sa kojom Partizan na parketu neće osećati odsustvo Sterlingovih minuta.
Igrač dobrih šuterskih sposobnosti sigurno da je neophodan i da će morati da nadoknadi ono što nije doneo Lundberg i Vašington. Među ranije pomenutim opcijama svakako da se može pronaći kombo rešenje a svakako jedan od takvih igrača slobodnih na leto, sa bogatim iskustvom je i Rodrig Boboa za kojeg ne znamo još uvek da li će produžiti ugovor sa Efesom. Nešto stariji igrač sa ne manje iskustva i možda realnija opcija je i Mat Tomas prvotimac Albe koja je za sledeću sezonu otkazala učešće u Evroligi pa je za očekivati da dođe do osipanja igračkog kadra. I dolazimo opet do jednog igrača Albe za kojeg lično, već dve sezone, mislim da bi se pronašao u Beogradu. U pitanju je Gabrijele Proćida i mislim da ni Željko Obradović ne bi imao ništa protiv da radi sa ovim momkom.
Treća opcija na poziciji niskih bekova i šutera izvesno je da će biti Arijan Lakić i nadam se sa većom ulogom i više minuta makar u ABA ligi kojoj takođe sleduje remont, proširenje i nešto veći broj utakmica.
Na pozicijama 3 i 4 vrlo je teško odrediti igrače kojima su ovo prirodne pozicije pa tako mislim da bi naredne sezone ovu poziciju mogli da pokrivaju Bonga, Marinković i Nakić gde Bonga može da pravi izlete i hvata minute krilnog centra. Spominje se i Džanan Musa kao opcija ali lično mislim da ni on sam nema ambiciju da igra u Partizanu što je i za navijače pre prihvatljiva opcija nego potpis ovoga igrača kojeg dele minuti da ozvaniči potpis sa Dubaijem, ili što nije nemoguće produži saradnju sa Realom.
I kao što dolazak Muse deluje kao trač isto tako se pokazalo da je dolazak Milutinova trač jer je igrač produžio saradnju sa pirejskim crveno- belima. Imajući u vidu “snove” oko Milutinova sve je realnije da će u stvarnosti tu poziciju pokriti Dilan Osetkovski iz Unikahe o kojem se najviše govori prethodnih dana.
Realnije rešenje za poziciju centra je Žofri Lovernj. Jedan u nizu kapitena Partizana koji su blizu tome da zaduže dres omiljenog kluba. Lovernjova prirodna pozicija jeste centarska i uz Tajrika sigurno da bi mogao da pruži raznolikost rešenja pod košem. Uz Tajrika koji sigurno ostaje, Osetkovski i preiskusni Lovernj bi možda i mogli da donesu Partizanu ono što već dugo nedostaje pod košem.
Koliko se sa velikom željom navijača pominjao Luča kapiten i koliko god je to delovalo nerealno, jednako toliko je možda i nadrealna priča o Monekeu koji će zasigurno biti u top 3 slobodnih agenata po potražnji. Čima jeste klasa, jeste on i neko ko je atraktivan i marketinški, ali pitanje je kakav će on klub tražiti posle godina provedenih u Baskoniji koja nije uspela da izađe iz zone proseka. Moneke je sa jedne strane i klasičan primer igrača koji istovremeno traži veliku ulogu ali, veliku slobodu i amnestiju od grešaka što nisam siguran koliko bi se uklapalo u filozofiju stručnog štaba kluba iz Humske?!
Pokuševski verujem da će sa većom ulogom dati i više kvaliteta ekipi, ali bih izdvojio još jednog igrača kojem bi sigurno poput Alekseja prijao izlazak iz NBA lavirinta i koji isto tako nije imao prilike da se pokaže u Evropi, Vlatko Čančar! Ovaj Slovenac raskinuo je ugovor sa Denverom i sigurno da ne bi imao ništa protiv da se odazove pozivu Željka Obradovića ali i kluba za koji je govorio da navija, kvalitet poseduje i jeste u grupi igrača kakvi bi se uklopili u šampionsku postavu crno- belih. Pitanje je samo da li je ipak NBA za njega prva i željena opcija?!
No videćemo! Sigurno da sportski sektor u klubu već razmišlja, prati i gleda snimke. Verujem da ima mnogo interesantnih igrača u takmičenjima poput Evrokupa i Fiba lige šampiona i da je konačno vreme da se naprave pravi izbori. Kreću nagađanja i biće ih svakodnevno pa je jedino što preostaje da čekamo zvanična saopštenja kluba da bi bili sigurno ko dolazi ali sasvim i neizvesno ko ostaje!
