Da je ekipa Partizana tehnički raznovrsna, kreativna i izuzetnih fizičkih karekteristika mogli smo naslutiti onoga trenutka kada smo još onako špijunski saznavali ko je potpisan tokom letnje pauze. Ali da će ta ekipa imati toliko, po mišljenju navijača pogotovo, razočaravajući start sezone, sigurno da niko nije mogao ni pretpostaviti.
Da li je taj loš start samo subjektivan osećaj pojedinaca, da li splet različitih okolnosti, da li su razlog neki drugi faktori, tema je o kojoj svakako može da se komentariše ali tek na kraju sezone jer slika se menja iz dana u dan.
Promenjen je gotovo ceo sastav. Da to nije uradio Željko Obradović rekli bi mnogi da je u pitanju ludost, ali u slučaju Žoca na to može jedino da se gleda kao hrabrost, hrabrost čoveka i trenera koji je zbog svojih uspeha dočekan sa najvećim poštovanjem u sedamnaest sala od ukupno osamnaest učesnika Evrolige o čemu može da svedoči samo onaj ko je tome prisustvovao!
Kritikuju uglavnom oni naši koji košarku gledaju samo “utorkom i četvrtkom”, oni zbog kojih se stvaraju podele na fudbalske i košarkaške navijače Partizana, a zapravo takvi nisu ni jedni, niti oni drugi. Među tim košarkaškim ili fudbalskim su oni koji će naći za ispravno da prodaju svoju godišnju kartu posle odigrane trećine sezone, ili su to oni koji za ispravno nalaze da je u redu izaći iz sale pre kraja utakmice onda kada njihov tim gubi!
Na sve to ako se doda to da i tendeciozni novinari jedva čekaju da stvore lošu sliku i energiju među širom javnosti tako što se pobede KK Partizan podrazumevaju a posle nekih poraza insistiraju da treba odustati, onda je možda i jasno ko su oni najverniji, koji su uz svoj klub onda i kada on gubi!
Evroliga je, od povratka našeg šampiona u to društvo odabranih, takmičenje u kojem pobede ne zavise isključivo od dobre ili loše forme već isključivo od momenta, od situacije na terenu, čak sve više i od arbitara! Zbog toga, navijači Partizana koji su najbolji na svetu treba da budu nepokolebljivi u navijanju koje je takođe najbolje na svetu a u hali u kojoj je Partizan domaćin nikada ne sme da bude tiho jer buka je ta koja utiče na protivnika, na sudije, buka je taj vetar u leđa našim igračima!
Šta je Partizan do sada mogao da pobedi a nije, ili šta je pobedio a zamalo da izgubi ovoga puta takođe neće biti tema, suština je u tome da je za prolazak u sledeću fazu takmičenja, statistički gledano godinama unazad, neophodno osamnaest do dvadeset pobeda! Do sada je odigrano dvanaest kola, a do kraja ostalo još dvadeset i dve utakmice koje će odigrati svaka ekipa! Naš Partizan ima četiri zabeležena trijumfa do sada, i ako se osvrnemo na ove prethodne statističke podatke jasno je da je potrebno sakupiti još otprilike petnaest pobeda! Navijački istinski verujem da je to dostižno, neko drugi će možda posumnjati da je to moguće, a ko je bio u pravu saznaćemo tek kada lišće ozeleni sa početkom proleća! Svakako do samog kraja neophodna je i vera i podrška na putu do uspeha.
Ono o čemu se ćuti, a sigurno je i da postoje razlozi zašto se ćuti su dosadašnji rezultati u ABA ligi gde Partizan suvereno drži tron bez prevelikih oscilacija što negde na nekom osnovnom nivou pokazuje kvalitet ove ekipe u odnosu na kvalitet većine ekipa koje nastupaju u “domaćem” takmičenju. I pošto je vremena za trening malo, zapravo ga i nema uz sve pravilo skraćivanja pripremnog perioda, sve više poput onih startnih mečeva u NBA, evropskim ekipama nacionalni šampionati služe za uigravanje tima i razigravanje igrača koji šansu čekaju sa klupe ili čak kao treća opcija. U žestokom ritmu i tempu sa po čak tri utakmice nedeljno timovi i nemaju treću opciju već ceo tim mora biti spreman da da i da doprinese kada je potrebno, a Partizanu je uspelo da neke mlađe i neiskusnije kroz ABA ligu pripremi za značajne uloge i igrače zadatka što je upravo kao faktor iznenađenja dalo rezultat protiv evroligaša.
Ono što je iza nas neka ostane tamo. Sledi dupli program u Evroligi. Prvi na redu je Žalgiris u Areni koji se sa Trinkijerijem na klupi, istina uz mnogo oscilacija, već pokazao kao tvrd orah za svakoga i biće potrebna potpuna koncetracija za nadmetanje preko celog terena. Odmah posle toga dolazi aktuelni šampion čija ambicija nije ništa manja od toga da odbrani titulu. Neće biti lako ali sigurno ne i nemoguće. Ajmo mi, da uz glasnu podršku nastavimo pobednički niz!
