Kada je Partizan startovao u toj povratničkoj sezoni u Evroligi, godine 2022. posle tri poraza iz isto toliko utakmica, niko nije ni pretpostavljao da će u daljem toku sezone, posle trinaestog kola ekipa imati čak devet poraza uz svega četiri pobede…
Te godine za mnoge je pre svega bilo teško zamislivo i pomalo iznenađujuće da je Partizan uopšte dobio priliku da se vrati u elitno takmičenje! Možda je tog trenutka to bila vest jednaka onome iznenađenju kada se pojavila priča o povratku Željka Obradovića u Partizan!
Pamćenje ume da bude kratko i brzo neke stvari pojedinci zaborave ali hajde da se podsetimo koliko simbolike ima, i šta sve slikovito opisuje ona krilatica Željka Obradovića da on nije prva zvezda tima već da je on Partizan!
Koliko je Željko Obradović Partizan i sa kakvim emocijama kao najvećim motivom se vratio govore i izjave njegovih prijatelja i nekadašnjih mentora čak, koji su te 2021. godine njegov dolazak okarakterisali kao ludost! Ali ta ludost, pokazaće se vrlo brzo, zapravo je bila velika hrabrost koja je izazvala takvu euforiju koja će, iako to mnogi sada ne vide, postati jedna od najvećih snaga KK Partizan i zapravo temelj jednog novog i drugačijeg Partizana na koji se danas gleda drugačije u celom svetu!
Uspeo je Željko Obradović da vrati čaroliju iako i sam čarobnjak nije! Uspeo je da u tom trenutku za većinu “anonimne” igrače Ledeja i Pantera dovede u tim koji se spremao da igra Evrokup iako su prethodno bili učesnici na F4 Evrolige, ali uspeo je i vrlo brzo, kao magnet da privuče sponzore, bez čega bi se na Partizan vrlo brzo nakupila patina u godinama koje bi usledile!
U tom trenutku, upravo zbog kratkog pamćenja, treba podsetiti da ni osvajanje ABA lige više nije bilo garant za mesto u Evroligi… a nije jer su čelnici Evrolige uvideli da je ta liga postala prosečna, sa uglavnom poznatim osvajačem već i pre početka takmičenja, a i taj učesnik u proseku je imao rezultate ispod prosečnih, na terenu, na tribinama, u transparentnosti njihovih finansija!
Sa povratkom Željka Obradovića vratile su se i velike ambicije, on ih je i sam zapravo vratio! Vratili su se navijači, najmlađi su počeli ponovo da pronalaze svoje idole, Partizan je postao konkurentan a “Pionir”, stari dom navijača postao je tesan i dešava se selidba u Arenu koja će i takva danas postati premala da primi sve one koji ne žele samo da gledaju košarku, već i da osete tu magiju, dožive taj adrenalin, čuju tu buku!
Već sledeće godine taj novi, drugačiji, moderan Partizan srpskoj košarci obezbeđuje, spletom različitih okolnosti, i drugog učesnika u Evroligi. Da se nije desio taj povratak u elitno takmičenje, stručnjaci sa tribina, ali i oni oko njih, verovatno bi imali povoda da pričaju o “neuspešnoj” sezoni u kojoj je taj i takav Žocov Partizan ponovo postao konkurentan, na jednu loptu, nedodirljivoj zvezdi a u Evrokupu zaustavljen u eliminacionoj fazi!
I sada da se vratimo na početak ovoga teksta, ali i početak nove ere Evrolige sa Partizanom u njoj. Te godine Partizan je vratio Željka, a Željko Partizan u Evroligu! Na okosnicu tima iz prethodne sezone dovedeni su igrači koje ne bih pominjao ponovo sada, ali moram reći da su to igrači za koje sumnjam da bi došli da žive i igraju u Beogradu da je trener bio neko drugi! Sa prepunih tribina Arene orilo se ponovo uzmi Željko evrotitulu!
I opet, slično situaciji danas, sa jednako velikim ambicijama, kada niko nije ni pretpostavljao da će posle trinaest utakmica te 2022. godine ekipa nanizati devet poraza uz svega četiri pobede, uz sve poraz u derbiju, otpisani Partizan od strane, između ostalog, i njegovih navijača, par meseci kasnije zakoračio je na prag odlaska na F4, a uz to osvojena je i najteža titula u karijeri Željka Obradovića, ona u ABA ligi!
Rodili su se Matijas, Kevin, Zek, Dante, ali i drugi! Stvorene su nove legende Partizana koji danas kao najbolji igrači Evrolige ne propuštaju da kažu sve najlepše o Srbiji koju osećaju kao svoju zemlju, ali i o navijačima pred kojima im je bila čast da igraju… o treneru uz kojeg su postali bolji igrači i bolji ljudi… o Partizanu koji im je dao ono zbog čega su, između ostalog, danas to što jesu!
Pamćenje ume da bude kratko ali mi koji ne zaboravljamo tu smo da vas podsetimo i da vas pitamo šta vam to nije jasno u vezi Željka Obradovića i sa kojim pravom kritikujete čoveka koji je prvi svestan svoje odgovornosti zbog neočekivano slabog starta evroligaške sezone! Čoveka koji je učitelj ovim momcima koje je sam izabrao, u koje veruje, i koje kao pravi otac želi da zaštiti ali i oslobodi pritiska koje kao igrači velikog kluba nose sa sobom!
Ako ste došli da slikate selfije nastavite to da radite i dalje ali nemojte između svakog vašeg storija da kritikujete trenera i igrače. Niko nema pravo da vređa, da psuje, a i takve stvari mogu sve češće da se čuju! Kakvi god da su igrači naši su, a vaše frustracije su isključivo vaše i potrudite se da ih za sebe i zadržite. U Areni smo svi kao jedan! Tu smo da bodrimo njih koji brane boje kluba za koji navijamo, brane grb na grudima kluba koji volimo, i sigurno je da ih porazi bole, i da im teže padaju više od toga što pojedincima teško pada slab pristup Internetu na tribinama i pristup društvenim mrežama!
Svi kao jedan! takvi smo bili juče, takvi treba da budemo i danas, i budimo takvi i svakog novog dana! Budimo uvek snaga našem treneru, vetar u leđa našim igračima, stub oslonca našem klubu!
Svim srcem uz njih, rukama uvek spremnim za aplauz, glasom za onaj naš dobro prepoznatljiv huk!
