FK partizan

… Večni sjaj!

Mudri moj starče, ne daj da te godine i zli ljudi pokolebaju. Uvek je bilo, i uvek će biti mnogo više onih kojima je do tebe stalo!

Srećan ti rođendan stari moj! I ove, kao i ranijih godina, čestitam ti sa, eto, nekoliko dana zakašnjenja. Znam da se nećeš naljutiti, znaš da oni koji te istinski vole kasnije dođu na red! Nisam ni ovoga puta bio među prvima, ali ne, nisam te zaboravio.

Stari moj, čujem da nisi dobrog zdravlja! Brinem se! Čujem da već skoro deset godina vodiš bitku sa teškom bolešću. Kažu da ti je poslednjih nekoliko godina baš teško?! Srećom, sve to što te pritiska može se odstraniti, a bolest je izlečiva, tako barem pričaju oni koji o tome više znaju!

Kidaju te, dele te, čini se više nego ikada, dobri moj starče! Sahranjuju te unapred! Kopaju ti raku neki zli ljudi, oni ljudi čije zlo je čučalo godinama u njima, skrivalo se iza njihove zavisti, iza sujete, iza bolesne ljubomore! Došli su neki ljudi da kažu da je kraj, čak i oni ljudi koji su varali da im je do tebe stalo! Stari moj, ne znaju oni da nije to baš tako lako kada si ti u pitanju!

Sećam se, bio sam još mali i nisam mogao znati ni kada si rođen, ni koliko si zapravo velik, nisam čak ni mogao pretpostaviti kako se ta ljubav prema tebi rađa i kako se, u stvari, sa njom i raste! Bio sam mali i bio sam daleko! Bile su to godine dečije maštarije, igre, godine odrastanja sa loptom!

Tog proleća, kada je svim Jugoslovenima pažnju privukao jedan uspeh tamo negde na Jadranu, kada je ta ostvarena pobeda opredelila mnoge klince, kada su svi odabrali svoju stranu, upravo tada sam i ja odabrao tebe!

Tvoje boje bile su lepše, tvoja baklja sijala je jače, ti si bio stamenitiji! Postao si moj idol, deo mog divljenja, deo mene! Sada, sa ove distance, mogu da zaključim da smo se tada ipak samo prepoznali, a ostavio si mi da te upoznajem zauvek!

Uz tebe sam naučio kako da sa pravim drugarima jurim za loptom na bilo kojoj livadi na kojoj bih se našao, kako loptu da ubacim kroz bilo koji improvizovani obruč okačen na drvo ili zid! Da, divio sam se uspesima tvojih vaterpolista, atletičara, rukometaša!

Stari moj, okupio si nas tada, a okupljaš nas sve do sada, u svom čvrstom, toplinom tvoje večne baklje, zagrljaju, kakav je teško opisati ili uporediti sa bilo čime!

Motivisao si nas u životu, u borbi za one najvažnije ciljeve, davao nam snagu… onu snagu sa kojom si se i sam borio jer i tvoja borba nikada nije prestala. Jer, kada bi god ti ostvario neki uspeh, uvek bi se našao neko ko bi hteo taj uspeh da umanji! I kao što se ti nisi predavao, tako se ni mi nismo predavali i nismo dozvoljavali, svako koliko je mogao, da te udaraju!

Stari moj, obilaze li te sve tvoje legende? Svrate li ponekad? Pitaju li da li ti nešto treba? Jesu li spremni da donesu ono što ti je potrebno kao što si se i ti u svakoj nedaći našao njima?

Video sam da su proslavili ovaj tvoj poslednji rođendan?! Video sam da su tvoj rođendan slavili na dva mesta, skromno na oba?! Video sam i da su ga proslavili bez tvoga prisustva! Shvatio sam koliko im značiš, ili ne! Na jednom mestu bili su oni koji su ti ukaljali ime i krštenicu, na drugom mestu, pak, oni koji nisu hteli, ili možda nisu smeli, da se suprotstave ovim prvima! Avaj, moraju li sve porodice da se dele?!

Imam utisak da se tvoji rođendani ranije nisu toliko slavili, da je tvoj datum obeležavan na drugačiji način… da su tu, za tvoj najradosniji dan, bili svi oni kojima si ti puno dao! Da je to bio dan zajedništva, dan za „porodično” okupljanje, čestitke, pohvale ali i kritike onima koji moraju bolje! 

Na žalost, ovoga puta zajedništvo se nije osetilo! Video sam ovoga puta i mnogo onih koji su ti mnogo uzeli, oteli, otkinuli! Onih zbog kojih je tvoj dom danas oronuo i gotovo u ruševinama, onih zbog kojih si i ti, dobri moj starče, na samrtničkoj postelji i kopniš dok toplina onoga tvoga zagrljaja tek tinja!

Stari moj, ipak radujem se jer čujem da ima puno onih kojima je do tebe stalo! Onih kojima nije bilo mesta na proslavi, onih kojima i nije do slavlja, onih koji ipak, kao ni ja, nisu zaboravili ljubav koju si nam dao, onih kojima si dao slavu, kojima si udahnuo život! Čujem da je mnogo i onih koji se ne boje da konačno stanu ispred tvojih dželata i da kažu da je dosta. To su oni koji, ipak, znaju da si ti uvek velik i zauvek večan! Ozdravićeš ti! Moraš! Moraš zbog onih koji te zaista vole, zbog novih generacija, zbog naše i tvoje dece!

I upravo sa svim tim motivima ljubavi nastala je numera i spot kreiran uglavnom od studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu uz mnogo drugih koji zaista svim srcem vole Partizan.

Na kraju, mudri moj starče, ne daj da te godine i zli ljudi pokolebaju. Uvek je bilo, i uvek će biti mnogo više onih kojima je do tebe stalo! 

Srećan ti rođendan, stari moj i da dogodine zaista proslavimo taj jubilarni, aonako kako dolikuje, nasmejani i svi zajedno u tvom zagrljaju, ogrejani i obasjani suncem iznad Humske ulice!

Total
0
Shares
Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *