Beograde, dobro jutro! Dobro jutro i u Subotici, Novom Sadu, Vršcu, Kragujevcu, Kraljevu, dobro jutro u Čačku. Vest koja nas je dočekala ovoga jutra sigurno je vest kojoj će se obradovati i oni u Beču, Parizu, Čikagu ali i u mnogim drugim mestima! Fudbalski klub Partizan ponovo je slobodan!
Mnogi i sami nisu mogli da poveruju u ovu vest ali da, ona je konačno, posle mnogih nagoveštaja, postala istinita. San je dosanjan!
Dugo je FK Partizan robovao, dugo je bio pod okupacijom, torturom, ugnjetavan i uništavan! Okupator je konačno pao, otišao, konačno je, u jednoj teškoj borbi – oteran! Okupator koji je godinama rušio ono što je obećavao da će graditi, godinama raskućivao ono što je trebalo kućiti, godinama parčao i otimao od onoga čemu je trebalo davati. Ostala je pustoš, ostala su zgarišta, ostavljene su žrtve! Najveća među žrtvama je naš ranjeni i jedva živ Partizan koji, još uvek je pitanje, hoće li preživeti. Godine borbe i žrtva koju su najviše podneli je među navijačima, onim najvernijim, onima kojima su već dugo bili van kuće koja je njihov dom. Odoleli su pritiscima, podmetanjima i drugim smicalicama kojima su pokušavali da ih razjedine u borbi koju su do kraja izneli jedinstveni i nepokolebljivi.
I kako posle svake bitke uvek biva i kako uvek posle odlaska neprijatelja ostaju ruševine, sigurno je da je identična situacija i u Humskoj. I koliko je bilo teško oterati one najodgovornije za genocid prema klubu, možda će još i teže biti postaviti nove, zdrave temelje klubu koji postoji i dalje u okruženju u kojem mu žele nestanak!
Postavljen je privremeni organ, privremeno rukovodstvo kluba koje za sada ima zadatak da počisti nered, utvrdi koliko je loše stanje! Predsednik je lekar sa iskustvom rukovođenja u fudbalu, nadamo se da je dobar dijagnostičar. Svakako, poznajemo ga i kao umerenog političara pa su mu na temelju takvog iskustva i prve izjave na čelu Partizana, umerene, oprezne i sa rezervom! Potpuno razumljivo što je upravo tako!
Mnogo važan pojedinac u sistemu, čovek koji donosi poverenje, odgovornost i, u neku ruku, sigurnost je Predrag Mijatović! Čovek koji i te kako zna da mnogo duguje Partizanu, ali i čovek koji deluje kao da je svestan ozbiljnosti situacije u kojoj se našao bez obzira na nemerljivo iskustvo koje donosi.
Koliko su drugi sposobni i koliko mogu da daju u ovoj situaciji – pokazaće vreme pred nama, zadatak im svakako nije ni malo lak ali treba da budu u isto vreme ponosni što im je poveren!
Sigurno da sve okupljene oko privremenog rukovodstva čeka paklenih šest meseci da oporave delić onoga što je kontinuirano razarano bezmalo celu deceniju.
FK Partizan je u ogromnim dugovima, u klubu je ukorenjen nepotizam, unutrašnjih neprijatelja sigurno je mnogo, vrednost kluba meri se vrednošću igračkog kadra koji je i te kako upitan, a sigurno da bismo bili i neprijatno iznenađeni kada bismo imali uvid u iznose menadžerskih provizija prethodnih godina i imena istih tih menadžera upravo iz konteksta priče o legendama Partizana i njihovoj spremnosti da pomognu istom.
Novca je malo, a on vrti tamo gde ni burgija ne može i pitanje je koliko će neko biti spreman da da, pa čak pomogne u robi i uslugama o čemu je i Predsednik privremenog organa i govorio!
Stadion se raspada, a ne bi trebalo zaboraviti da se sigurno još uvek duguje i igračima iz nekih ranijih sezona!
Sigurno, kako smo to mogli čuti i od gospode Ljajića, Mijatovića i Lazovića, da će biti potrebno vreme, podrška i poverenje… sigurno da neće biti lako ni u zemlji slobodnih medija gde je dozvoljeno izreći i najveće besmislice, pogotovo ne u onim trenucima kada se dotakne dobro utvrđenih nahija iz neposrednog komšiluka!
Raduje entuzijazam, raduje i želja! Ohrabruje što navijači Partizana lojalno vole svoj klub! Plaši i to koliko će biti spremni da čekaju rezultate na koje će sigurno morati da se pričeka! Strpljenje svih svakako će biti najveći saveznik Partizanu za ono što sledi, a sledi teška bitka za oporavak!
Neka ti je srećna i večna sloboda, moj voljeni klube! A da je živ, veliki Duško Radović bi počeo jutro onako kako bih završio sada:
„Beograde, dobro jutro, Partizan je slobodan! Mi navijamo za Partizan, pre svega zato što ga volimo, a tek onda zato što je najbolji.“
