… hoćemo još skuplje karte, moglo se čuti skandiranje simpatizera Partizana sa tribina hale na beogradskom sajmu pre prve pripremne utakmice rekonstruisanog tima pred domaćom publikom! Skandirali su doduše glasnije oni navijači sa jeftinijim kartama, od navijača sa suprotne tribine koji su za svoja mesta platili nešto više od duplo! Razlog stolica koju je malo ko, osim na poluvremenu koristio!
Najmanje je to bio protest zbog cene karata znajući da KK Partizan značajan deo svojih prihoda obezbeđuje na ovakav način, prave razloge nezadovoljstva među navijačima zapravo možemo tražiti u onim strukturama kluba koji se bave marketingom, organizacijom i generalno komunikacijom sa publikom!
Verovatno bi to stariji opisali kroz scene iz crtanih filmova, onih iz njihovog vremena. Mlađi bi možda upotrebili nekih žargon ili citat iz vremena svoga odrastanja! Sve u svemu, zajednički imenilac mogla bi da bude ona svima poznata rečenica Duška Dugouška: „Trebalo je da skrenem levo kod Albukerkija“! Obično ovu rečenicu u šali koriste oni koji su se izgubili, promašili put i nemaju pojma gde se nalaze! E upravo tako izgleda stanje u KK Partizan na svakom iole ozbiljnijem organizacionom poduhvatu.
Duško Dugouško je shvatio onomad da je trebalo da skrene levo a oni… pitam se kadkad znaju li uopšte gde je levo?! Iz godine u godinu iste greške! Kažu da manje pametni uče iz svojih, oni pametniji iz tuđih grešaka a ovi… đaci ponavljači nikako da nauče!
I dok je trener sa stručnim štabom i sportskim sektorom tokom leta pažljivo birao igrače za novi tim, pregledao kako reče stotine snimaka, pritom vodeći računa da se ne ponovi slučaj “Mirotić, Madar, Kaboklo”, ostali kao da su se bavili organizacijom isključivo sopstvenih letovanja i godišnjih odmora!
Ni treću godinu zaredom prodaja sezonskih ulaznica nije mogla da prođe bez problema! Pre toga je obesmišljena prodaja sezonskih karata! A oko predstavljanja pojačanja, ono što navijači zapravo najviše čekaju, ne treba posebno komentarisati… počeli su na jedan, pa odlučili da završe na drugačiji “avangardan” način! Logično je pitanje da li se, oni čiji je to posao, između dve sezone bave pitanjima organizacije u košarkaškom klubu ili im je fokus na tome da pre jesenjih kiša završe fasade višespratnica koje zidaju po prestonici? Da li je bitnije od suše u Kolumbiji i Venecueli koja utiče na slabiji prinos sirove kafe, pa i cenu, način, uloga i svrha onih koji plaćaju za svoje prisustvo na tribinama?! Da li ste se osim jahanja, vožnje skupih automobila i ispijanja kafa na jahtama, vi zaposleni pomalo bavili klubom za koji imate privilegiju da radite jer raditi za Partizan je velika obaveza i ogromna privilegija?!
Zaista bi spisak propusta mogao čak da bude i podugačak, ali hajde da fokus stavimo na nekoliko ključnih stvari ili, moglo bi se definisati kao – pitanja na koja nikako ne dobijamo odgovor! I možda da se pomirimo sa svim onim što nas može dočekati tokom sezone, kada ona napokon počne!
Članarina!?
Negde služi da bi deca od prvih koraka osećala pripadnost voljenom klubu, negde da bi povezala i sve one simpatizere voljenog kluba svuda po svetu, a negde da bi navijači imali neki benefit. U Partizanu bi se slobodno moglo reći da je to ili neka skrivena humanitarna akcija, ili privilegija bogatih, jer za jednu četvoročlanu porodicu članstvo u KK Partizan košta bezmalo trećinu minimalne srpske plate! Ništa drugo do uplaćena svota novca legalizovana pod imenom članstvo. Možda će neko reći da prednost za obnovu sezonske ulaznice imaju samo članovi i vlasnici sezonske karte iz prethodne sezone ali i u tome su stigli da nas demantuju jer u čemu je poenta ako benefit članstva nije makar komad plastike za uspomenu, a od ove sezone ni taj benefit više ne postoji!
Ono što navijači, kao i svake sezone, sa velikim nestrpljenjem čekaju su pojačanja… Kao uvertira za novu sezonu krenulo se sa predstavljanjem novih igrača a onda je neko ugasio svetlo i spektakularno je najvljen jedinstven događaj na kome će biti predstavljen tim za narednu sezonu, kasnije nazvan “Partizanova simfonija”! Na kraju, to zaista i jeste bio ciklonski događaj za koji su karte prodate za svega devedeset sekundi, ako bi bilo ko mogao i da poveruje da je to zaista fizički moguće! Naravno, kasnije kada se i jesu pojavile neke sporadične karte u slobodnoj prodaji uverili smo se samo da je hala zapravo „podeljena”, u smislu da su podeljene karte, ali i prisutni jer neko iz kluba uspeo je da se doseti da onih 1% prisutnih ne obraduje šalovima koji su bili postavljeni na svaku stolicu. NE! Ne na svaku stolicu, jer je izostavljeno onih poslednjih nekoliko redova, za koje je pretpostavljam karta jedino i plaćena, pa je moglo da se svedoči i tome kako ljudi grabe ono što smatraju da im pripada! Marketinški spektakularno odrađen posao!
Nadam se da će neko nekada da nam objasni kako uspete da prodate karte za manje od dva minuta, a ne možete da se spremite ni za više od dva meseca za prodaju sezonskih ulaznica na vreme i po najavljenom redosledu i principu? Uvek kasni i uvek se odlaže prodaja, a onda kada i počne, počne uz probleme, poput nemogućnosti obnove više od jedne karte. Naravno, radi se o „porodičnim” nalozima gde je od više sezonskih ulaznica na nalogu mogla da se obnovi samo jedna. Zatim druga faza i mogućnost dokupljivanja karata za one koji su vlasnici sezonskih koja nije funkcionisala pa su tako karte razgrabili samo oni sa članskom kartom bez sezonske što je sezonce ostavilo bez željenih dodatnih mesta po svom izboru, dok je one koji su hteli da zamene mesto uglavnom dočekala lošija mogućnost izbora.
Nakon svega na red dolazi i pripremni turnir kod kuće! Prilika da navijači prvi put vide tim na parketu… i iskažu nezadovoljstvo cenom navijanja za KK Partizan… ali prilika za još jedan spektakl! Rezervišu se ulaznice, još jednom na avangardan način, još jednom totalno ispred vremena, da od svoje kuće, online, čekamo u imaginarnom redu za kupovinu karte, nestrpljenje dostiže vrhunac, dobijamo notifikacije da samo što nismo stigli na red, a onda, kada smo stigli do kraja tog zamišljenog reda, novo iznenađenje u vidu jednog velikog – NIŠTA! Poput one žene koja nam sa druge strane šaltera kaže „Pauza!“ ili „Pao sistem!“. I možda bi to i moglo da se (još jednom) opravda greškama tehnologije, da sa one druge strane aplikacija za tiketing nije sasvim normalno radila! Zaista avangardno zavaravanje traga, shvatio i mali Mujica da ne treba da srlja kud i veliki Mujo!
Očigledno da neko zanemaruje činjenice na koje Željko Obradović ne propušta prilike da redovno podseti, a to je da su navijači glavni pokretač, ali ne sme se zaboraviti i – najveći sponzor KK Partizan! I nikada na dresovima to nije pisalo poput naziva kompanija koji Partizanu daju sve manje pažnje, ali i daleko manje one istinske podrške! I sve manje novca!
Sve je postalo plastično pa i uticaj plastičnih trendseterki ili u prevodu uticajdžinica i starleta kojih je sve više, i koje se sve češće mogu videti kako se vrzmaju blizu parketa i kao niko nikada “pružaju podršku” Partizanu! Jedna pevačica je tako, priča se, pronašla ljubav svoga života!
Navijači svakako imaju svoje granice tolerantnosti. Navijači Partizana imaju i strpljenje jer to su ljudi na naposletku. Na kraju, navijači Partizana cenjeni su i zbog toga što klubu i igračima od uvek, uvek i zauvek pružaju bezrezervnu podršku!
Košarkaški klub sa ljudima zaposlenim u njemu sve više igraju se tolerancijom i strpljenjem navijača i to je jasno ako se pročitaju komentari nezadovoljnih navijača i simpatizera tokom celokupnog procesa prodaje i obnove sezonskih ulaznica, ali i povika sa tribina kada god se nađu u prilici! A navijači su to što jesu, daleko ispred vremena, avangardni, nezamenljivi, onakve kakve je videla cela Evropa ali i šire od toga, i to već decenijama za nama!
Počinje nova košarkaška sezona… sezoni sa potpuno zamenjenim timom i potpuno nezamenljivim navijačima!
