Pomešanih osećanja sam krenuo. Očekivanja su mi bila minimalna. Pesimista, jebiga.
Partizan i stanje u klubu pratim svakodnevno već 30+ godina. Znao sam da ću gledati loš fudbal, mrtvilo na tribinama, da ću osetiti miris mokraće u hodnicima oronulog hrama. Na sve to sam bio spreman.
Stadion i sve oko njega izgledaju tužno, oronulo. Kum nam uze kartu za istok od tapkaroša, jer nećemo da damo upravi pare. Mokraća je i dalje tu, nazire se i restoran u mraku. Sad nekako više podseća na rimske terme, zapuštene. Kao da je pun pacova i narkomana.
Tribine. Poslednji Mohikanci. Dolaze i uživo gledaju decenijsko posrtanje. Ponor. Za sebe kažu da su ludi, ali da drugi klub nemaju. Jedan sam od njih. Lepo mi je.
Jednom ili dvaput stidljivo se zapevalo protiv Vazure i uprave. Tek da ga zaboli levo jaje. Ono nabreklo od gonoreje što je pokupio u bordelu.
Fudbal k’o fudbal. Aca na golu za 10 kao i uvek. Ulaskom Dr10 i Severine malo smo zaigrali. Ali baš malo. Nedovoljno ni za taj jedan gol.
Sudija svira kraj. Par najupornijih jebaše sudiji pola familije. Svi ostali užurbano ka kućama. Neko na prevoz, neko na parking u nekoj dalekoj šumi. Neko žuri da se opere pre restrikcija vode. Neko u svoju lepu limuzinu parkiranu ispod zapadne lože. Sveže okrečene i sa nekim granjem, kao nešto dekorisane. Ruška Jakić. Našminkani mrtvac.
Danas je ponedeljak. Neko je opet ustao rano, pa na isti prevoz i na posao. Neko nije stigao da se istušira pre restrikcija pa će vonjati na poslu. Dok će neko ustati oko 12. Otići do Franša na poširana jaja u avokado tostu. Posle će lagano svojom limuzinom opet doći na JNA da opali potpis na transfer Saldanje. Da ukuca u svoj zlatni Gucci kalkulator koliki je njegov deo. Koliko se ovaj put omastio. Da se iskezi, pripali tompus.
Ne deluje mi da će skorije biti mnogo bolje. Jer evo već 30+ godina koliko ja pratim, nikad nije bilo sjajno. Sad mi se čini da je samo dno, jako blizu. Stene o koje treba da se olupamo se bliže. Ostalo je još da nas bageri i dizalice uktrakopa pregaze. Da nam Vođa objasni kako su tu sad neki pacovi i narkomani. Da on to mora da sravni. Za budućnost Srbije. One Srbije, koju oni sanjaju. Oni. Bizoni i Vesare. Oni. Alek i bato. Oni…
