Ono što nije prošlo još tokom priprema letos i ono što ne bi imalo smisla na kraju jesenjeg dela šampionata, i to u čemu niko ne nalazi bilo kakvu logiku desilo se pod okriljem noći – Igor Duljaj smenjen je sa mesta trenera prvog tima FK Partizan!
Siguran sam da je većina ovu vest primila sa dozom besa, razočarenja, sete! Ova vest, nateravši me da razmišljam o njoj, navela me je na samo jedan zaključak, a to je da se sramota i propadanje nastavlja! Cirkus koji se i posle poslednjeg čina vraća sa novom, i novom predstavom koju apsolutno više niko ne želi da gleda, a kamoli da u njoj učestvuje.
Na pet kola pre kraja, kada Igor Duljaj ima apsolutnu podršku igrača i sigurno podršku navijača on “za nagradu” biva smenjen.
Igrači su profesionalci i sigurno će oni uraditi sve što je njihov zadatak, ali isto tako su i ljudi od krvi, mesa i emocija koje ćemo videti kako će uspeti da iskontrolišu i da li će posle svega naći motiv da odigraju do kraja onako kako bi trebalo da bude. Sigurno da im neće biti lako a to se odmah i videlo na poslednjoj prvenstvenoj utakmici u Humskoj.
Navijači! Njihove emocije potpuno su drugačije u ovakvim situacijama. Navijači već dugo pozivaju na ostavke kompletne uprave koja, pitanje je i da li je legitimna, kao odgovor navijačima servira otkaz ne samo treneru već grobarskoj, dokazanoj veličini koji je celim sobom bio prvi stub odbrane Partizana kada to, kako se može čuti, nikome nije padalo na pamet.
Uprava koja mesecima nije sazvala skupštinu i analizirala sopstveni rad, pokrenula izbor novog predsednika, kao odgovor na to, tokom dana se sakupljala i sakupljala, a onda u smiraj istog tog dana, pod okriljem noć,i kako rekoh, isporučila otkaz treneru!
I možda Igor nije najbolji trener, možda su i rezultati ispod očekivanja ove ekipe „bez odbrane”, „tanke sredine” i „raznovrsnog napada”, možda bi i četiri vezana poraza mogli da budu razlog otkazu, možda je mnogo toga… ali jedno je sigurno – nije Igor zaslužio ovakvu sudbinu u ovim vremenima, posebno nije na ovaj način! Svakako, ono što ostavlja najveću gorčinu, na posletku je jasna činjenica da razlozi nisu sportski, već potpuno lični.
A napravio je i te kako mnogo! Na sopstveni brk doveo je, i pogodio sa svakim pojačanjem, ne samo u igračkom, već i u smislu da je svaki od tih igrača uspeo da oseti Partizan!
Držao je ekipu na prvom mestu gotovo celu prvenstvenu trku, nosio se sa svim preprekama i svim obećanim premijama Partizanovim protivnicima. Nosio se sa protivnicima iz svojih redova i opet evropskom projektu, merenom desetinama miliona evra, spakovao toliko golova koliko isti evropski projekat ukupno, nije primio poslednjih nekoliko godina.
Vraćao je igrače koji su bežali, držao tim na okupu. Igrači, koje je uspeo da dovede, danas na tržištu vrede desetostruko više, a u srcima navijača stekli su vrednost kakvu imaju najveće veličine koje su nosile slavni grb na grudima, među njima upravo i on, Igor Duljaj.
Zapitaćemo se sada, i po ko zna koji put, koga je to doveo i koga i na koji način oterao sportski sektor? Koji su to menadžeri ostali kratkih rukava i kome je to Igor pomutio račune sa procentima? Sigurno svima onima koji su se bezdušno, licemerno i podmuklo sakupili da glasaju ne protiv trenera, oni koji su podizanjem ruke glasali protiv Partizana!
Da postoji „pravo veta” i da postoji funkcija u upravi kluba sa ovim pravom i autoritetom, onda bi ono sigurno u ovome slučaju bilo uloženo. Ne postoji i nikada nije postojalo, nažalost, pravo blokade neke odluke, ali postojala je nekada uprava koja je odlučivala isključivo u interesu Partizna, na osnovu rezultata, po savesti, svakako imajući u vidu sve okolnosti i realne mogućnosti.
Danas, to je uprava bez legitimiteta pre svega, bez trunke obraza, verovatno nepoznata većem delu javnosti, uprava kojoj su jedino zadnjice srasle sa foteljama!
I na kraju, Partizan nastavlja dalje, na čelu sa osobom koji je bio deo Igorovog stručnog štaba, osobom koja se skandalazno ponela pred poslednji prvenstveni derbi, neko kome je dostignuće borba za drugo mesto, osoba kojoj treba da služi na čast to što je kolegi podmuklo zabio nož u leđa!
Igore, spavaj mirno… Partizan neće nestati…
Kada ponovo budemo imali klub, sigurno je da ćeš ti biti u njemu i deo njega! I zajedno ćemo se opet boriti, zajedno ćemo plakati i zajedno ćemo se sigurno radovati!
