Završio je Partizan sezonu onih takmičenja za koja se vredelo boriti. I baš onako kako je ta sezona počela, tako se i završila – bledo, traljavo, razočaravajuće.
Da jedan klub renomea Partizana može da dozvoli da ga izigra lažnim obećanjima isto toliko lažni igrač bez pravog identiteta možda i može da se dogodi, ali poraz od daleko slabije ekipe Studentskog centra u borbi za ABA Superkup svakako nije smeo da se desi, a desio se, moguće i najavio sunovrat i brodolom koji sledi.
Skandalozna je bila i sapunica oko Jama Madara! Skandalozno se i on sam poneo, ali daleko gore od toga je situacija u kojoj se Partizan našao u tom trenutku jer je neko dozvolio da svi pravni aspekti budu na strani igrača i njegovog, uz to jednog od najpohlepnijih, menadžera!
Možda se ne primeti i možda je u senci ono što se krije, kritika na koju se ćuti, loše koje se izbegava, zbog toga što Partizan ima najvatrenije i sigurno najvernije i najodanije navijače. Navijače koji bodre, koji praštaju i koji uvek i u svemu daju bezrezervnu podršku voljenom klubu!
Brzo su se navijači organizovali i sakupili impozantnu svotu za plaćanje poreza, istog trena i vrlo brzo nakon što prozivka na račun tog duga stigla u opet jednom momentu osetljivom po klub, u trenutku zaleta i borbe za rezultat. Akcija „Samo jedan Partizan imamo” pokazala je koliko su ljudi koji dolaze, ali i oni koji su rasuti po svetu, verni i odani svom Partizanu
Platili su navijači, njih blizu 17.000 (16.124 precizno) i daleko veću cenu pretplatne karte u odnosu na ranije. Neko se odrekao letovanja, neko novih cipela, neko novog kaputa, a sve u želji da gledaju voljeni klub i da istovremeno pomognu da isti taj klub bude što nezavisniji i što manje u čeljustima onih koji ga prozivaju!
E, isti ti navijači i simpatizeri dobili su skupe cene karata u paketu sa, starletama i trendseterima koji su se tu ni krivi ni dužni našli. A našli su se jer idu tamo gde mogu da budu viđeni, što to ne bi bili bez upravo većine onih koji prave tu prepoznatljivu atmosferu na tribinama.
Prozivaju i našeg trenera, vređaju, gnusno pljuju i laju, a on nije samo trener već jedan od najuglednijih košarkaških radnika u svetu i čovek koji je doneo najveću radost zemlji nakon sankcija, ratova i razaranja našeg naroda. Govorili su da upravo taj čovek odvratno napada državu, kako je nezahvalan, pa je sve išlo do te mere da on čak i nije rodoljub, te da su ga stvorili neki drugi, neke pojave sa druge strane! Poenta je bila u iznosu kojim se Partizan finansira nezavisno od onoga dela koji država nesporno daje, dok se sa druge strane čak i tajno uplaćuje i upumpava novac na račun rivala i privatnih klubova, o čemu niko ne sme da progovori.
Ostao je KK Partizan i bez Telekoma Srbije kao sponzora. Taj ugovor nije, iako je predsednik Mijailović rekao da je pitanje dana kada će biti, produžen.
Navijači ne znaju gde su završile pare od akcije za porez, isto kao što ne vide rezultate dok predsednik kluba tvrdi da je Partizan klub rezultata, te se zbog toga ne razvijaju naša deca na koju će ipak morati da se računa u nesrećnoj KLS koja nam predstoji.
Deo je to samo razloga što su se u finalu mogle čuti prozivke i ružne reči upućene predsedniku kluba kojeg je i samog verovatno sram jer je salu napustio pre ostalih.
Videli smo da su nas „njihova” deca razbila ne samo šest puta u nizu, već je to slučaj koji se dešavao i ranijih godina! A razbili su nas srcem, željom, borbenošću, inatom. Znali su kada da pecnu, kada da isprovociraju pa i da prljavo i podmuklo udare.
A Gde su naša deca tokom cele sezone, tokom prethodnih? Zašto su oni uskraćeni rada sa najboljim trenerom sveta?
Čulo se mnogo insinuacija i nagađanja o narušenim odnosima u svlačionici, bezvoljnosti igrača, nemogućnosti pojedinaca da se nose sa pritiskom velikog kluba i velikog trenera. Ako je to istina onda, kako bi Dule Vujošević rekao – „džaba novci, moji sinovci”, nemojte ni pokušavati, ako niste kadri izgoreti i ostaviti kolena na parketu za Partizan!
I ako smo prošle godine imali provokaciju i napad na Džejmsa tik pored parketa, ove godine to nije otišlo tako daleko, već se završilo ispred svlačionice, tokom jutarnjih treninga! Znale su komšije kako se perfidno režiraju skandal, a epilog će dati tužilaštvo i policija, dok je odsustvo Nanelija na trećoj utakmici, prestrogo i neopravdano, odlukom trenera, skupo koštalo crno-bele!
I ne može ovaj tekst da se završi a da se ne spomene da je Partizan, osim na terenu, izgubio i pored njega! Kriterijum suđenja bi možda prošao i manje primetno da nema stručnjaka i stručnih analiza kojima se pravda baš taj kriterijum uz otvorene pretnje i pritisak, da nema grandioznih naslova u medijima koji veličaju ekipu koja deceniju već ne može da napravi rezultat tamo gde je poimanje sporta nešto drugačije, da nema utišavanja tona i cenzure huka navijača u televizijskom prenosu.
I na kraju je Partizan i dalje tu, veliki i ponosan! I navijači su tu i biće u sledećim bitkama. A vi, vi koji ste promenljivi, imajte i vi onu mušku stvar pa kažite istinu i razloge svoje inertnosti i letargije, jer neko mora da preuzme krivicu. U suprotnom, ako posade u avionu nema, let se završava padom, uz posledice!
