Iako se na onaj stari sjaj našeg rukometnog šampiona nakupila patina i dalje nije izbledela hrabrost, volja i borbenost koja i dan danas krasi momke koji obuku crno-beli dres!
Od svoga nastanka pa sve do danas, stasavali su u klubu veliki rukometni partizani, šampioni, reprezentativci koji su ostavili traga ne samo kod nas već i širom Evrope i po celom svetu! Uspešno je Partizan u svojoj školi prvim rukometnim koracima učio godinama veliki broj dece i to je još jedna od stvari kojom ovaj član porodice JSD može da se ponosi.
A onda, urušavanjem jednog od najtrofejnijih sportova na našim prostorima, krenuo je i naš šampion u ponor. I nisu samo finansije, nisu samo vremena kojima smo svedočili bili uzrok propadanja, treba reći i to da je rukometni šampion, samo zbog svog imena, uvek, kao i svi ostali članovi JSD, bio manje popularan od nekih drugih!
Osvajao je Partizan titule, imao čak i zapaženu ulogu u evropskim takmičenjima, tribine su uvek bile pune, igrali su za Partizan idoli, ali nekako uvek su neki drugi projekti, neka druga imena i neki tuđi miljenici bili ispred u onome redu gde se davao vetar u leđa, podrška i onaj minimum zahvalnosti za rezultate i tradiciju.
Zapravo, Partizan nikada i nije tražio i molio za zahvalnost i tretman drugačiji od ravnopravnog sa ostalima, a opet je ostajao kratkih rukava, unižavan i zaboravljen, na marginama, daleko od očiju javnosti, ali bez obzira na sve, ne i daleko od srca svojih Grobara kojima svakako pripada veliki deo zasluga što klub nije zaboravljen i što rezultati postoje i u ovim najtežim, smutnim vremenima!
Jedan od razloga što je rukomet tu gde i jeste danas, što je od svetske sile postao kamen i teret, sigurno je i taj što su nestale rukometne sredine, što su oni popularni skrajnuti, među njima i Partizan i što, kao i u nekim drugim sportovima, oni koji se u sportu nešto pitaju, pokušavaju od nejakih da naprave jake, što se ulaže totalno besmisleno, ali i zato što se popularnost veštački pravi tamo gde ona nema svoje mesto!
Liga broji tek dvanaest klubova od čega čak ni polovina nije konkurentna ni kadra da pripreti vodećoj, pa hajde da kažemo petorci, o iskoraku u Evropi teško je bilo šta govoriti, a nezahvalno bi bilo licitirati.
Imali smo prošle godine sjajan dvomeč u finalu plejofa između našeg Partizana i Vojvodine! Meč prepun sportske tenzije, borbe, može se reći – sudar titana. Parirao je Partizan u prvom meču na gostovanju, igrao produžetke i na kraju je očekivano serija pripala Vojvodini koja, opravdano ili ne, voljom ljubitelja rukometa ili ne, godinama dominira ovim sportom!
Sledi završnica takmičenja, parovi polufinala plejofa se znaju, ali pre toga sledi finale Kupa!
Tamo gde je naš šampion zaustavljen prošle, ove godine nije stao, savladan je stari rival Dinamo iz Pančeva i sledi meč sa Vojvodinom!
Skupom timu iz Novog Sada, u finalu Kupa, na megdan izlaze momci koji sigurno poseduju kvalitet, inat pre svega i oni koji znaju čiji dres nose.
Jedno je sigurno, očekuje nas velika borba između dve ekipe koje prvi put igraju u finalu ovog takmičenja i treba da se nadamo da će se, na kraju, trofej posle jedanaest godina preseliti u Humsku!
