Nije idealno, pogotovo nije u okruženju koje ne prašta uspeh, u okruženju gde na svakom koraku čekaju prepreke, barikade i zidovi, nije idealno, a san o uspehu nije samo san već i neprestana borba.
Arena je prepuna, snovi i želje navijača nikada veće ali opet, čini se, nedostaje taj faktor plus, neophodan da bi se snovi pretvarali u stvarnost. Utisak je da svi zupčanici nisu baš podešeni najbolje i možda je upravo to razlog zašto se sve češće mogu čuti sve otvorenije kritike na ovaj tim.
Spominje se i to da u svlačionici nema one hemije koja je krasila prošlogodišnju ekipu, da atmosfera nije porodična. Priča se da postoji otvoren rivalitet između domaćih igrača i stranaca, te da srpski igrači nisu klasa za Partizan i da ponajmanje zaslužuju da rade sa trenerskom veličinom koji ekipu Partizana čini upravo ovakvom kako je doživljavaju svi koji hrle na tribine beogradske Arene već drugu evroligašku godinu. Moglo bi se reći, a i trebalo bi reći da odgovornost, ako je i ima, treba da ponesu svi, jer upravo svi podršku navijača imaju i ona ni jednog momenta nije bila upitna, dok je čak i neupitno da bi gubitak te podrške mogao i da se desi.
Da li je manjkalo sportske sreće u pojedinim momentima? Da, sigurno da jeste! Da li smo bili izigrani od strane nekih ljudi koji su pokazali da to na posletku i nisu? Da, jesmo! Da li je ekipa doživela veliko i pomalo haotično renoviranje sa puno igrača koji nisu osetili evropsku košarku? Da, i to se desilo!
Nestvaran broj poraza u ABA ligi takođe, nekih neshvatljivih i, rekao bih, poraza naizgled nesvojstvenih ovoj ekipi, pa i nekih čudnih utakmica prepunih preokreta na evroligaškim parketima je nešto što se jeste desilo i sve je to uzrok tome da smo u situaciji da se borimo za doigravanje za plejof Evrolige, ali i za drugo mesto koje je i dalje neizvesno u jadranskoj ligi!
Ispred nas svega je još pet utakmica.
U ABA sledi teško i neugodno gostovanje Budućnosti u Podgorici i direktna borba za poziciju broj dva, pa potom meč sa Zadrom koji su jedna od šest ekipa koja nas je porazila ove sezone u regionu.
U Evroligi posle Olimpijakosa sledi putovanje za Berlin, pa derbi sa Valensijom kod kuće u poslednjem kolu. Ne treba reći da je Valensija ne samo naš najdirektniji protivnik za prolaz nego i ekipa željna osvete za poraz koji smo im naneli u gostima!
Sledi pet najvažnijih ispita, ispita zrelosti i mogućnosti, test inata ove skupine, pa što ne reći i ispita muškosti ekipe sa kojom, u pojedinim momentima, ni sam trener nije znao šta da radi, šta da im kaže, kako da ih pokrene! Ekipe koja je brzopleto srljala neretko i protiv sebe samih igrajući se živcima najboljeg učitelja kojeg su mogli imati, živcima navijača, a protivniku ostavljajući prostor za laku egzekuciju. Lovili smo rezultat, jurili trofej, a opet često smo dozvolili da budemo plen!
O Željku Obradoviću, zaista, ne treba više trošiti reči. O njegovoj trenerskoj veličini govore njegovi rezultati od prvog dana trenerske karijere. O njegovoj gladi za pobedama, energiji, želji, ali i ljubavi prema Partizanu govori svaki potrošen nerv, svaki atom energije, svakodnevno tokom prethodne tri godine! I vera u igrače, vera u tim, vera u pobedu kako na terenu, tako i van sportskog borilišta, što nije tako redak slučaj od prvog dana njegovog povratka u Srbiju!
Setimo se, nakratko i prošle sezone, nije ni ona bila idealna, daleko je od toga bila! Skraćen roster, povrede… do pred sam kraj borili smo se za osmu poziciju koja je tada garantovala borbu u plejofu. Gostovanje u Monaku i pobeda preokrenule su stvar i zatim su, u sjajnom nizu, padali Olimpijakos, Real, Panatinaikos, a Partizan je uspeo da dohvati visoko šesto mesto! Šta se dalje desilo svi znamo i dugo ćemo pamtiti, ali dugo i imati za čime da žalimo!
Real ove sezone nismo uspeli da pobedimo! Sledi Olimpijakos u verovatno presudnoj utakmici za nas i za dalji tok sezone u najjačem evropskom takmičenju. Ulogu favorita ne treba davati protivniku niti sam nositi teret iste. Rekao bih da su šanse na terenu jednake! Imaće Partizan i verovatno nikada veću i nikada jaču podršku publike, imaće Partizan motiv za pobedu, ali imaće i navijači priliku da drugo kolo zaredom obore najveći rekord posete ikada u Areni!
Sledi poslastica i to ne jedna, sledi pet poslastica za kraj! Sledi dve stotine minuta bespoštedne borbe za pobede koje su jedini siguran put ka trofejima! Slede i uzdasi, poneka psovka sigurno, mnogo pesme i verujem ponajviše aplauza nabolje publike na svetu koja sigurno zaslužuje taj dugo sanjani El Dorado!
Željko sigurno ima recept, ima plan.
Momci, ostalo je na vama, da pokažete da vaše crno-belo srce može onda kada je najteže, iz inata, uprkos svima i uprkos svemu!
