Ovaj izraz možda bi mogao najbolje da opiše sve ono što možemo da vidimo od početka ove godine kada je KK Partizan u pitanju! Možda bi mogla tu da se upakuje i situacija iz prethodne sezone, de fakto – derbi je utakmica koja je lomila, donosila, ali i znala da odmogne i odnese!
Faza kritika, faza nebrojenog broja trenera i stručnjaka, ona faza kada svi znaju bolje od onih iz stručnog štaba, sve su faze koje dolaze u talasima posle nekih velikih, malih i – zar uopšte postoje velike i male utakmice?! Postoje možda veliki i mali klubovi, utakmice sigurno ne! Svaka je važna za sebe, svaka nosi bodove i mesto ka vrhu.
Naravno, niko navijačima ne osporava pravo da kritikuju, izražavaju mišljenje, da komentarišu, ali „pljuvačina” sa tribina na adresu trenera i igrača svakako nije primerena i ne priliči simpatizerima svega onoga što se Partizanom zove!
A koji put rečenicu sličnu prethodnoj sam napisao na ovoj stranici, više puta svakako i uglavnom posle nekih vezanih poraza! Nemojmo osporavati sve velike stvari koje su se desile, na kraju krajeva koje se, iz dana u dan dešavaju, i sve ka tome da se na kraju zajednički radujemo! Jako, ponosno i dostojanstveno – kako samo mi znamo!
Da li ima razloga za zabrinutost? I te kako ima posle onako velikog pada nakon fantastičnog niza u kojem smo stekli kapitalnu prednost i uhvatili dobar kurs za proleće! Nekako smo to prosuli! Desilo se i to pokazuje kako nema velikih i malih utakmica…
Nesrećan poraz od Virtusa na kraju godine u utakmici u kojoj nismo blistali, ali smo znali da agresivno branimo, da napadnemo, da skočimo, nadskočimo… nije bilo sreće da preokrenemo što smo pokazali, mnogo puta do sada, da znamo! Onda i poraz od Zadra u ABA ligi, neshvtaljiv i svakako neočekivan! Dakle, nema velikih, ali nema ni malih utakmica!
Ono što se osetilo u te dve utakmice je neki manjak energije, želje, motivacije! Ceo tim nije bio tim, bezidejna košarka, loša individualna rešenja i srljanje što je izazvalo odmah salvu uvreda prema igračima, priče o izgubljenoj sezoni, šansama u plejofu… jednom, drugom…
I onda je u toj i takvoj atmosferi došla utakmica nad utakmicama u kojoj smo svi videli izlaz, svetlo, žeđ za krvlju – onu sportsku razume se!
Naravno, deo navijača upisao je pobedu unapred, onaj deo navijača koji je već osvojio Kup, onaj koji je posle četvrtog poraza otpisao ABA ligu i srcem već bio u finalnoj utakmici u Berlinu!
Ali dobri moji, koliko smo mi gladni dobijenih derbija, toliko su i oni! I to ih hrani, za njih je derbi sve i svja jer odavno znaju da „ovde” mogu kako hoće, a „tamo”, „tamo” ne mogu jer…
… rekoh, bez omalovažavanja, postoje veliki i mali klubovi! Veliki gaze i guraju napred, pobeđuju, gube! Veliki klubovi kod nas se bore i sa višom silom, silama sujete, udarima ljubomore!
Mali klubovi, bez obzira koliko žele, trude se i žele da budu veliki to ne mogu postati kada iz prvih redova pljuju, doslovno pljuju protivničke igrače, kada se zaleću stolicama na njih, vređaju sportske veličine! Veličinu koja ne samo da je dočekana aplauzom na svakom kraju i ćošku sveta, već je svoju veličinu dokazao i nebrojeno puta doneo radost svom narodu i to brojem proizvedenih igrača, šansom nebrojenom broju košarkaša u svim onim klubovima gde je sticao i dokazivao svoju sportsku veličinu i svoje sportsko umeće! Pa, zar je malo, za trunku poštovanja?
Mali klubovi prebrojavaju navijače, izmišljaju stolice (one koje bacaju na protivnika) u hali, „obaraju rekorde”, naručuju novinske naslove bez rezona i bez pameti!
I, da zaključimo o veličininama na taj način da niko nije primetio upaljene baklje u hali! To je atmosfera?
Svaka čast onom drugom delu istinskih navijača!
Eto… to je utisak derbija osim onoga da je najnapadačkija ekipa Evrolige svedena na 29 poena za prvih dvadeset minuta! Nismo pogađali – oni jesu, prišli jesmo ali prelomili nismo! To je košarkaški! Volja, želja, motivacija igrača… to je psihološki! Šta se desilo, siguran sam da bi i oni, igrači, voleli da znaju!
Lopta je okrugla, videli smo šta se desilo sa našim rivalom „dan posle”, videli smo i našu reakciju u prvoj sledećoj utakmici… pristup i dalekometnu paljbu protiv koje se nismo mogli odbraniti u Carigradu!
Da li ima razloga za zabrinutost? I te kako ima! Prosuli smo kapital koji smo teško stekli, ali – nije gotovo, sve je na nama!
„Svaka (sledeća) utakmica nam je kao malo finale!“
Karakter, snaga, pamet, muda! Makabi?! Komentar je suvišan!
