Da li možemo da se složimo da sezona za KK Partizan tek počinje? Da li možemo da se složimo da je sve do sada bilo uigravanje sa pravom na greške? Da li svi mislimo da smo spremni za ono što je pred nama?
Upravo će naredna nedelja, ali i ceo mesec pred nama dati odgovore na pitanja oko kojih se među navijačima vode polemike ove, ali ne samo ove, već i svih prethodnih godina u ovome delu sezone.
Kada je u pitanju ABA liga, sigurno je, sa čime ćemo se svakako svi složiti, da pravo na kiks više nemamo, a opet, siguran sam, u naredna dva kola dolaze nam „na noge” dva protivnika, izuzetno nezgodna po nas. Studentski centar, koji nas je namučio u završnici prethodne sezone i sa kojim smo imali ispit sa pet kolokvijuma, a odmah potom nam se revanširali uzevši (nam) prvu ovosezonsku titulu – ABA Superkup. Složićemo se da je upravo ta utakmica pokazala kakvu igru ćemo igrati i kakav toplo-hladno tok će nam utakmice imati i u mesecima koji predstoje.
Odmah posle studenata dolazi Budućnost koja nije, budimo iskreni, ekipa nivoa protivnika Partizana u ovoj sezoni, ali sigurno jeste nezgodan i izuzetno motivisan protivnik u svakom meču protiv našeg tima.
Između ta dva meča u Areni, i onih evroligaških u duplom kolu, imaćemo izlet u Litvaniju – Žalgirisu što je, u trenutku kada se ekipa ponovo okuplja, izuzetno dobro ako uzmemo u obzir to da su nam treninzi, uigravanje i korekcija izuzetno neophodni.
Što se ABA lige tiče, do kraja godine imamo još dva gostovanja na moru, Zadru i, pretposlednjeg dana ove godine, Mornaru u Baru.
I zaista, kao što rekoh, u ovih nekoliko utakmica pravo na kiks nemamo, a smatram da i ništa osim pobede u tim utakmicama ne treba ni dovoditi u pitanje, što zbog kvaliteta protivnika, što zbog ambicija koje su neskromno najviše, kada je naš šampion u pitanju.
Nešto lakši raspored, ako lakog rasporeda uopšte ima, očekuje nas i u Evroligi. Na redu je duplo kolo koje dočekujemo kod kuće. Prvo nam dolazi Monako a dva dana kasnije ugostićemo i Milano.
Monako je, čini mi se, nastavio da igra onako kako je igrao i prethodne sezone. Tiho i neprimetno je ova ekipa nanizala veliki broj pobeda identično kao i lani, i identično kao i prošle, u ovoj sezoni su ponovo u samom vrhu tabele Evrolige uz samo jedan poraz u francuskom prvenstvu. Činjenica je da nisu u velikoj meri promenili roster, ali vrlo interesantna pojačanja koja su doveli još uvek se, čini se, nisu počela isplaćivati. Još jedna činjenica je ta da smo ih dva puta dobili i prethodne sezone i da i te kako znamo kako igrati protiv njih.
Dva dana posle Monaka u goste nam dolazi Milano koji, posle ambicioznog i dobrog početka, muku muči sa svojom igrom u Italiji gde su, pored pet pobeda, sakupili i isti broj poraza, dok se u elitnom takmičenju nalaze u delu tabele sa tri ekipe koje broje najmanje pobeda, tek četiri iz jedanaest utakmica.
Od starta sezone ova ekipa je pokazala izuzetan napadački potencijal koji im je doneo neke važne pobede, dok je odbrana vrlo „klimava“ u odnosu na to da su godinama unazad bili ekipa sa jednom od najboljih odbrana u Evropi.
Očekivano, najzvučnije letošnje pojačanje u imenu, liku i delu Nikole Mirotića neće doputovati u Beograd, verovaćemo da je povreda u pitanju i poželeti Nikoli brz oporavak. Ako je i u pitanju nešto drugo, u redu je, navikli smo na to od ovoga momka koji je, i mnogo godina ranije, umesto svoje sopstvene, birao neku drugu zemlju i neku drugu zastavu koju će braniti.
Sa obe ekipe dakle možemo igrati, kao što smo pokazali i do sada da svima možemo ravnopravno na crtu.
Ekipi Milana koja muku muči sa odbranom u poslednje vreme „škripi” i u napadu od početka sezone. Ekipa Monaka jeste slabije počela pa su dizali formu i kao što rekoh, neprimetno stigli do samog vrha, ali sa igračima koji su ih prošle godine doveli do trećeg mesta u Evropi i do titule u domaćem prvenstvu.
Protiv obe ove ekipe moramo tražiti pobedu! Sigurno je da će trener znati da postavi taktiku, pa uz dobru koncentraciju i ispoštovan dogovor iz svlačionice pobeda ne bi trebala da predstavlja preambiciozan cilj.
Vidimo značajan napredak u odbrani, vidimo hrabar i borben Partizan u napadu, vidimo da su i neki šutevi počeli da „ulaze”. Gotovo cela ekipa je na okupu, te uz armiju navijača – motiva ne bi smelo da nedostaje.
Između ove četiri utakmice u Areni idemo Žalgirisu u goste, sa kojim smo trenutno u ravni kada se pogleda broj pobeda i poraza. Iako u ne baš sjajnoj formi, svi znamo kakav je Žalgiris kod kuće i nikako nisu, baš nikada, ekipa za potcenjivanje. Sa druge strane jesu ekipa sa kojom se nekako uvek kroz istoriju borimo za prolaz dalje i nekako uvek taj naš međusobni skor biva odlučujući na samom kraju. Iskren da budem, Litvance sam gledao samo jednom početkom sezone i nisu delovali silovito, ali opet je to ekipa koja u svakom momentu serijom šuteva može da „reši” protivnika pored toga što je možda i najvažnije njihovo oružje odbrana, iz koje uglavnom počinju sve efikasne napade, pa će biti potrebno dosta snage, energije, koncentracije i atleticizma da se odgovori takvoj tranziciji.
I onda, u poslednjih desetak dana ove godine, baš kao i u ABA, čekaju nas dva gostovanja u duplom španskom kolu. Gostujemo Valensiji, a onda i u Madridu!
Valensija, nezgodan i „žilav” protivnik od kojeg smo i u prošloj sezoni pretrpeli dva tesna poraza. Ekipa koja igra sa puno oscilacija, kao i mi, ove sezone ali ekipa čiji su viđeni porazi pretvoreni u pobede. Glavni igrači su im starosedeoci, kao i nas povrede su ih sprečile da možda do sada pokažu više, ali za razliku od nas – njihova trenutna forma je u padu. Svakako, kako nas, tako i njih, do međusobnog susreta očekuje još dosta izazova, pa i nije merodavno u ovome trenutku prognozirati ništa više od ovoga.
Špansku ekskurziju zatvaramo protiv Reala i tu zaista nema potrebe ništa reći bilo kome ko je ispratio sedam susreta prethodne sezone od kojih je ona jedna njihova pobeda više upravo Real odvela na F4, a kasnije do titule prvaka Evrope. Ko zna šta bi bilo da je kolo sreće bilo drugačije?!
I? Da li možemo da se složimo da je decembar mesec kada sezona, posebno evroligaška, za Partizan tek počinje?
Do onoga dalekog 28.12. i susreta sa Virtusom kod kuće, sledi pet utakmica u kojima i te kako možemo biti konkurentni, ali i sada već doći do zaključka gde pripadamo, koliko možemo i čemu da se nadamo.
Očekujem u tih šest mečeva do kraja godine minimum četiri pobede, o pet sanjam, a šest bi bio podvig koji nije nemoguć kada su naši momci u pitanju.
Sa četiri pobede bili bi na pobedu više od broja poraza i mislim da je to zaista realan cilj, jer sa još devet pobeda kod kuće, plejof deluje prilično zagarantovan. Devet pobeda, jednako svemu što smo prikazali do sada opet jeste nešto što je realno i nešto što možemo ponoviti u drugom delu sezone. Bez da pretimo tu su Lion, dužnici Bajern i Baskonija, dolaze nam i Efes, Makabi, pa i Olimpijakos, idemo i na neka ne toliko neosvojiva gostovanja.
I možda ovo izgleda kao želja i navijačka ambicija, ali sa druge strane tu je tabela gde čak deset ekipa ima skor 6-5 ili 5-6 i gde će upravo sve te ekipe krenuti po svoju poziciju za mesto koje sigurno vodi u razigravanje za F4.
I nemojmo biti skromni i nemojmo kritikovati ako i ne bude onako kako smo želeli. Setimo se samo koliko jedna utakmica može okrenuti, ali i pokrenuti emocije jer Partizan pre svega volimo, u porazu kao i u pobedi.
I svi smo možda očekivali više, sigurno da jesmo, i svi smo gladni zvučnog pojačanja, ali okrenimo se, oko i iza sebe, i sve što ćemo videti je da ta zvučna pojačanja koja smo i sami očekivali nisu pružila ono što su svi mislili da hoće.
Verujmo u momke koje imamo barem upola onoliko koliko trener veruje u njih, bodrimo ih jer naše poverenje im sigurno puno znači, isto onoliko koliko nama znači ljubav i emocija prema dresu koji nose!
Ja verujem u njih, verujem da oni žele, verujem da mogu i verujem da taj Berlin nije toliko daleko!
