Kad je pre određenog vremena donešena odluka da se KK Partizan seli iz svog doma, Hale Aleksandar Nikolić (Pionir), reakcije nas običnih smrtnika koji vole Partizan su bile podeljene.
“Pionir je akustičniji”
“U Arenu dolaze samo pozeri i fenseri”
“Nikad nećemo napraviti takvu domaćinsku atmosferu u Areni”
I slična razmišljanja su se mogla čuti u razgovoru i pročitati na internetu. Danas, posle toliko odigranih utakmica i energije koju smo preneli na igrače a oni nam vratili nekim blago rečeno ludačkim partijama, slobodno mogu da kažem da je instituciji evropske a i svetske košarkaše mesto u Areni! A često je i ta ista Arena mala da prihvati svakog ko želi da doživi tu emociju koju ćemo nazvati Partizanština.
Cela Evropa iz nedelje u nedelju se divi nama, običnim ljudima koji vole Partizan. Njima neverovatno, a nama sasvim normalno da dođemo na utakmicu i svoju ljubav prema klubu koju osećamo pojedinačno, kanališemo u jednu neverovatnu energiju koja raznosi sve što mu stane na put. I svedoci smo nekih neverovatnih preokreta i povrataka, baš kao gladijatori u rimskoj Areni kad se nađu u poziciji da im je život izgubljen pa se borbom vrate u isti. A ako uzmemo u obzir proleće prošle sezone, na sve to možemo da dodelimo našim momcima epitet hajdučke čete koja upada na gostujuće teritorije i odnosi pobede ne mareći za imena i formu ekipe kojoj dođe u goste. Naravno, u tim upadima na gostujuće teritorije veliku pomoć daju gorepomenuti obični smrtnici koji vole Partizan i prate ga gde god da igra.
Ali isto tako, sve ovo teško da bi bilo moguće bez onog koji drži bič, trenera gladijatora. Najvećeg trenera kog je košarkaške evropa videla, uma koji je uvek ispred svih i na braniku ovih gladijatora, pre svega gospodina, Željka Obradovića. Onog dana kad se vratio, ni najveći romantici nisu mogli da pretpostave da će za ovako kratko vreme da postavi svoj Partizan na sam vrh Evrolige po mnogim parametrima. Nadali se jesmo oporavku i oživljenju našeg kluba, ali da u jednoj sezoni ispadamo od Burse u Evrokupu pa već sledeće samo spletom nesrećnih okolnosti ne odlazimo na F4, niko nije mogao da predvidi.
Ipak, pre mnogo vremena je rimski satiričar Juvenal zapisao čuvenu “Hleba i igara” a u našem slučaju je to samo “Igara” jer smo i kroz prodate ulaznice i donacije klubu pokazali koliko nam klub znači i da ćemo da ostanemo bez “Hleba” samo da dobijemo te naše čuvene igre. Kad je Partizan u pitanju, jasno je svima da idemo protiv sebe ali za klub, bile to finansije, emocije, zdravstveno stanje i drugo…
