Negde svi pamtimo, pa sigurno deceniju unazad, neki scenario dobre igre u prvom poluvremenu i posebno dobrog otvaranja utakmice, onda pada u igri i čupanje kose u trećoj četvrtini, a na kraju laki preokret, ili drama kakvu smo mogli videti sada protiv Fenera.
Ono što smo izgubili u prethodnom, fortuna je kompenzovala u ovome kolu. Moglo bi se i tako posmatrati iz nekog ugla, ali košarkaška istina u potpunosti je drugačija!
Protivnik daleko kvalitetniji (tek drugi poraz) od onoga iz prošlog kola, utakmica u visokom ritmu, pogotovo za Partizan koji je više od pola sata jurio visoku prednost protivnika, psihološki to nije lako i zato svaka čast za dobru koncentraciju na kakvoj se insistira od početka sezone koja je režirana sa itekako paklenim rasporedom! Pa kakav je tok meča ostavljao pritisak na gledaoce?! Na igrače sigurno više od toga!
Ne želim da se priča o tome da je turski tim bio oslabljen, uostalom i mi smo oslabljeni za toliki broj igrača. Moj zaključak isti odnos snaga na terenu!
Ostaje žal- taj (samo) jedan poen razlike, kao i lani! Pobeda svakako jeste dragocena ali je bitna i koš razlika koja, neretko može biti, posebno, presudna na kraju sezone, pogotovo kada su ova dva protivnika u pitanju!
Kvalitet igrača, forma i ono što tim prikazuje izgleda prilično bolje iz dana u dan, iako mi povremeno cela slika ostavlja utisak kao da je tim u pripremnom periodu… dešava se ležernost, neke teniski rečeno neiznuđene greške, veliki broj promašenih slobodnih bacanja, napor više i nekoliko dodira lopte više na obruču da bi ona najzad proturila kroz njega.
Uistinu vidi se da se i opustila ruka igračima koji nikada nisu igrali košarku u Evropi, svakako da je adaptacija proces i njeno trajanje uslovljavaju razni faktori, na kraju je igrač taj koji svojim zalaganjem i radom u najvećoj meri određuje vreme trajanja adaptacije, u odnosu na okolnosti, na igru, na tim… PJ i Frenk svakako iz utakmice u utakmicu pokazuju sve brži napredak!
Konstantno osporavani Anđuša po ko zna koji put je pokazao da je igrač zadatka i neko na koga se može osloniti, i neko u koga treba imati poverenja, ali samo kada mu ide i kada je on mentalno spreman da se prihvati odgovornosti. Istovremeno je dobro i to što kada njemu nije dan to je apsolutno jasno i očigledno, a tada se od njega i ne treba očekivati bilo šta!
Moraćemo čekati da se Aleksa ponovo probudi u realnosti… desilo se da je njegov let na krilima svetskog srebra dostigao krajnju visinu i sada se dešava pad! Tek sada, u odsustvu pravog Alekse vidimo koliko tim ima koristi od ovoga momka kada je glavom u onome što se dešava u sadašnjosti!
Posebno me raduje što vidimo rotaciju, manje- više, cele klupe u poslednjih nekoliko kola! Smatram da ceo tim mora da dobije šansu, a evo pokazuje se tačnim, da svaki od tih igrača u sebi nosi neki svoj skriveni doprinos.
Sledi “Nemačka avantura” u par dana… očekujem ništa manje do košarkaški blitzkrieg, bez potcenjivanja protivnika, onako realno gledajući na svoj, i kvalitet protivnika… ali i u odnosu na ambicije! Vreme je…
… kreni i sve pred sobom (sada) melji!
